SLOBODNA RUSIJA O UTICAJU KREMLJA U SRBIJI

SLOBODNA RUSIJA, medjunarodna fondacija sa sedištem u VAŠINGTONU i kancelarijama u Češkoj, Gruziji, Nemačkoj i Ukrajini u svom kvartalnom časopisu UTICAJ RUSIJE, 23. decembra 2022. objavila je specijalno izdanje posvećeno uticaju Rusije u Sribji

U narednim danima sukcesivno ćemo objavljivati njihove analize sa website Forum za Bezbednost i Demokratiju.

Feljton započinjemo uvodnikom glavnog i odgovornog urednika ove publikacije ANTONA SHEKHOVTSOVA i analizom delovanja ruskog medija Sputnjik u Srbiji koji je napisala ruska politička analitičarka MARGARITA DIDKE poreklom iz Ukrajine.

U aprilu 2022, skoro dva meseca nakon početka totalne invazije na Ukrajinu, ruske vlasti su uhapsile našeg dobrog prijatelja i nekadašnjeg kolegu Vladimira Kara-Murzu. Iz prvih izveštaja se moglo zaključiti da je Vladimir uhapšen zbog toga što je govorio istinu o ruskoj neisprovociranoj i neopravdanoj agresiji na Ukrajinu – istinu koju je Putinov režim kriminalizovao zakonima o ratnoj cenzuri usvojenim 4. marta 2022.

Kao otvorenog i beskompromisnog kritičara ruskog autoritarizma i agresivnih međunarodnih aktivnosti, Vladimir je nažalost bio očigledna meta za Kremlj, koji je već u dva navrata, 2015 i 2017, pokušao da ga ubije trovanjem.¹ A od kada je Vladimir pričao o namernom ruskom razaranju civilne infrastrukture Ukrajine u svom govoru pred Predstavničkim domom Arizone 15. marta 2022,² Putinov režim je odlučio da se reši jednog od svog najpoznatijih kritičara na drugi način, tako što će ga uhapsiti. Kremlj je od tada dva puta širio optužne navode protiv Vladimira. U julu 2022. njegov advokat izvestio je da se Vladimir optužuje za „sprovođenje aktivnosti nepoželjne organizacije,“ uz eksplicitno referencijranje njegovog rada za Fondaciju slobodna Rusija (FSR je klasifikovan kao „nepoželjna“ organizacija od strane ruske vlade u junu 2019), iako je Vladimir napustio FSR u avgustu 2021.³ Pored toga, početkom oktobra 2022, nove besmislene ali ipak opasne optužnice 1za veleizdaju su podnete protiv Vladimira,⁴ za koje bi ukoliko bude osuđen mogao da dobije i do 20 godina zatvora.

Ali izgleda da Kremlj nije jedini režim koji daje sve od sebe da podriva Vladimirova međunarodna zalaganja za demokratiju.

Sredinom maja 2021, srpski ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin bio je u dvodnevnoj poseti Rusiji gde je imao poseban susret sa Nikolajem Petruševim, jednim od Putinovih najbližih saveznika i sekretarom Saveta za bezbednost Ruske Federacije. Prema zvaničnim izveštajima sa tog sastanka, „Petrušev je izrazio veliku voljnost da nastavi saradnju sa Srbijom“ i podržao je saradnju između ruskih i srpskih bezbednosnih struktura. Sa svoje strane, Vulin je uveravao Petruševa da se Srbija, pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića, neće „pridruživati anti-Ruskoj histeriji“ i da neće „uvoditi sankcije protiv Rusije,“ i dodao da će Srbija „ostati vojno neutralna zemlja.“⁵

Ono što u zvaničnom izveštaju sa Vulinovog sastanka u Moskvi nije navedeno je, prema pisanju nezavisnog srpskog lista Danas, kako je Vulin Petruševu dao snimke razgovora sa seminara koji su ruski opozicionari organizovali u Beogradu početkom maja 2021.⁶ Taj seminar na kojem su, između ostalih, gostovali Vladimir Kara-Murza i Andrej Pirovarov iz pro-demokratske grupe Otvorena Rusija (klasifikovana kao „nepoželjna“ u Rusiji 2017), je po svoj prilici prisluškivala srpska Bezbednosna informativna agencija. Samo dve nedelje nakon Vulinovog sastanka sa Petruševim, koji se navodno prethodnom zahvalio na dostavljenim snimcima, ruske vlasti su uhapsile Pivovarova na aerodromu Pulkovo u Petrovgradu, primoravajući ga da se iskrca sa svog leta za Varšavu.⁷ U julu 2022, Pivovarov bio je osuđen na četri godine zatvora zbog optužbi za „nežpoeljne“ aktivnosti.

Više od mesec dana nakon otkrića iz lista Danas, Vladimir Kara-Murza ih je citirao u svom blogu,⁸ Vulin je demantovao da je dao bilo kakve materijale o sastanku u Beogradu i pripretio je Vladimiru – ali, začudo, ne i srpskom listu koji bio originalni javni izvor ovih otkrića – tužbama pred srpskim i ruskim sudovima.⁹ Uprkos svojoj očitoj ogorčenosti, Vulin nije ostvario svoje pretnje i tužio Vladimira.

Iako je Vulin naširoko poznat po svojim ultranacionalističkim i čvrstim pro-ruskim pozicijama, oni su daleko od toga da su u Srbiji marginalni i predstavljaju tek nešto malo radikalniju verziju preovlađujućih shvatanja među srpskim političkim elitama. Predsednik Vučić lično preferira da jača i produbljuje svoja prijateljstva sa autoritarnim i neliberalnim liderima poput Vladimira Putina, Xi Jinpinga i Viktora Orbana, pre nego sa liberalno-demokratskim establišmentom Evropske unije kojoj Srbija želi (makar zvanično) da se pridruži.

Kao što je i logično, Vučićevo ponašanje – zvanična posvećenost (samo na rečima?) evropskim integracijama Srbije, uz flertovanje sa euroskepticima i direktnim neprijateljima Evropske unije – može se objasniti voljnošću srpske elite da nastavi sa igranjem dvostruke ili možda čak i trostruke igre kroz pokušaje prikupljanja resursa od politički suprotstavljenih sila kako bi obezbedili stabilnost svog režima. Međutim, u završnoj analizi, samo strani autoritarni režimi imaju koristi od ove igre, koja čini srpsko društvo još podložnijim autoritarnim, neliberalnim i diktatorskim politikama, čime se Srbija sve više udaljava od EU.

U ovom trenutku, uprkos činjenici da Srbija ostaje jedna od naj pro-ruskijih zemalja u Evropi, i da njene političke elite ne pokazuju nikakvu želju da promene takvo stanje stvari, Rusija i dalje ulaže napore da konsoliduje svoj maligni uticaj u Srbiji. U ovom posebnom izdanju, stavljamo u prvi plan četiri oblasti u kojima rusko prisustvo nije samo jasno vidljivo, već je i politički istaknuto: u energetskoj politici, u domenu vojske, kulturnoj sferi i ruskim medijima koji rade u Srbiji.^10 Ukoliko bi uticaj Rusije oslabio iz bilo kog razloga, ostaje da se vidi da li bi srpske političke elite bile voljne da naprave zaokret ka EU, ali je malo verovatno da su istinski pro-demokratske promene u Srbiji moguće dok god Rusija održava svoj maligni uticaj u njoj.

1 “Vladimir Kara-Murza Tailed by Members of FSB Squad Prior to Suspected Poisonings,” Bellingcat (website), February 11, 2021, https://www.bellingcat.com/news/uk-and-europe/2021/02/11/vladimir-kara-murza-tailed-bymembers-of-fsb-squad-prior-to-suspected-poisonings/.
2 “Statement on Vladimir Kara-Murza,” McCain Institute (website), October 7, 2022, https://www.mccaininstitute. org/resources/in-the-news/statement-on-vladimir-kara-murza/.
3 Vadim Prokhorov, “Novoe ugolovnoe delo v otnoshenii Vladimira Kara-Murzy”, Facebook (website), July 27, 2022, https://www.facebook.com/1540539518/posts/ pfbid0Z3JjRwFp5X22Jcobpa3m7mEr5YvNwUdC617GeveZuBxFkF38dQekgFPXrwsz8ftCl.
4 “Vladimiru Kara-Murze pred’yavili obvinenie v gosizmene za publichnuyu kritiku Kremlya v Vashingtone, Lissabone i Helsinki,” Novaya gazeta, October 6, 2022, https://novayagazeta-eu.cdn.ampproject.org/c/s/novayagazeta.eu/ amp/articles/2022/10/06/tass-vladimiru-kara-murze-prediavili-obvinenie-v-gosizmene-news.
5 “Ministar Vulin: Srbiya i Rusiya streteshki partneri i iskreni priyateli,” Ministry of Interior of the Republic of Serbia (website), May 14, 2021, http://www.mup.gov.rs/wps/poc/!ut/p/wcm/oid:b73d71ef-c6e8-43e9-a042- ba18d1b980f7.
6 https://www.danas.rs/vesti/politika/vulin-i-patrusev-srbija-i-rusija-zajedno-protiv-obojenih-revolucija/.
7 “Former Head of Opposition Group Open Russia Reportedly Removed from Flight, Detained,” The Moscow Times, May 31, 2021, https://www.themoscowtimes.com/2021/05/31/former-head-of-opposition-group-open-russiareportedly-removed-from-flight-detained-a74062.
8 Vladimir Kara-Murza, “Delo mezhgosudarstvennoy vazhnosti,” Echo Moskvy, December 7, 2021, https://web.archive.org/web/20211207161625/https://echo.msk.ru/blog/karamurza/2948194-echo/.
9 “Glava MVD Serbii progrozil Vladimiru Kara-Murze sudebnym iskom,” RIA Novosti, January 12, 2022,  https:// ria.ru/20220112/serbiya-1767536048.html.
10 All four contributions were finished before the full-scale Russian invasion of Ukraine on February 24, 2022

Margarita Didke: SPUTNJIK, RUSKI MEDIJ U SRBIJI

UVOD

Sloboda govora i sloboda štampe je u Srbiji pod sve većim napadom. Prema Reporterima bez granica Srbija je, od 2021, 93. zemlja na svetu prema Indeksu slobode govora, dok je 2016 godine zauzimala 59. mesto. Od svih članica i zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU), Srbija je jedna od tri zemlje sa najnižim rejtinzima iz prethodnih godina: situacija je gora samo u Crnoj Gori (114. mesto) i Bugarskoj (112. mesto).

Kao i u mnogim drugim zemljama i u Srbiji postoji raširena kultura gledanja televizije. Primera radi, 2018 godine, prosečan građanin te zemlje proveo je pet i po sati ispred ekrana svakog dana. Srbija je na drugom mestu po ovom indikatoru u Evropi. Pisani mediji, iako su se uspešno prilagodili digitalnim platformama, su i dalje naširoko popularni. Novine i časopisi sa lako čitljivim prelomima i stilovima pisanja, pri čemu zadržavaju visok nivo analize, su dostupni prosečnoj osobi. Postoji veoma malo specijalizovanih ili profesionalnih medija u Srbiji, i oni često imaju mali auditorijum. Većina medija, uz par izuzetaka, ne objavljuje kritičke tekstove o predsedniku Srbije, njegovoj stranci ili o vladi.

Član 19, organizacija posvećena zaštiti ljudskih prava sa sedištem u Londonu, objavila je svoj izveštaj za april 2021 „Medijske slobode i bezbednost novinara u Srbiji.“ Prema rečima autora „srpsko medijsko okruženje radikalno je podeljeno između nezavisnih i provladinih medija, po čemu podražava podelu u društvenom i političkom okruženju: sve manje i manje novinara izveštava o temama od javnog značaja. Sloboda medija je dodatno podrivena opštim stavom vladajućih političara u Srbiji, naročito onih na lokalnom nivou: oni komuniciraju samo sa medijima i novinarima koji podržavaju njihov politički program i izbegavaju kritike od nezavisnih novinara kako bi sačuvali svoj kredibilitet u očima javnosti. Nezavisni mediji često ne mogu da prisustvuju intervjuima sa tim političarima i zbog toga ne mogu da iznesu svoj stav.“¹

Ova analiza je od suštinskog je značaja za razumevanje punih razmera i efekata prisustva ruskih državnih medija poput Sputnjik-a u Srbiji i okolnim zemljama.

Od 2016. godine, redakciju Sputnjika u Srbiji čine 33 člana, a Sputnjik je u vlasništvu međunarodne medijske agencije MIA Rossiya Segodnya. Online platforma sadrži priče o najnovijim događanjima u Srbiji, Rusiji i širom sveta i izveštava o temama poput politike, ekonomije, sportu i društvu. Pored toga, urednici rade i na proizvodnji radio emisije, razvijanju Youtube kanala i iznajmljuje termine za emitovanje na beogradskim radio stanicama Studio B i Radio Novosti.

PRAVNI STATUS I PLATE ZAPOSLENIH

U Srbiji, prema Zakonu o javnom informisanju i medijima „pravo na izdavanje medija regulisano je zakonom“ (Član 33).² Postoji državni Registar medija i pojedinci i preduzeća koji se bave izdavanjem medija imaju pravnu obavezu da se registruju u njemu. Zakon takođe propisuje kazne za izdavanje medija bez registracije u Registru i bez neophodnih podataka: od 50 do 150 hiljada dinara (oko 430 – 1300 eura) za fizička lica; od 100 hiljada do milion dinara oko 855 – 8550 eura) za pravna lica.

Sputnjik se ne nalazi u ovom registru. Zakonom propisane informacije o njegovom tiražu mogu se naći na web sajtu agencije, ali nisu navedeni u celosti. Primera radi, umesto registracionog broja Sputnjik-Srbije, srpski medijski registar navodi registarski broj MIA Rossiya Segodnya, poznatog i kao Russia Today), Savezna služba za nadzor komunikacija, informacionih tehnologija, i masovnih medija (Roskomnadzor) Ruske Federacije je upisano kao registrator.

Pretraga registra privrednih subjekata u Srbiji bila je bez rezultata, tako da prema informacijama iz tih registara, Sputnjik nema pravni subjektivitet u Srbiji. U 2016 godini, njegov urednik je pravnu situaciju oko Sputnjika opisao na sledeći način: „Mi, kao predstavnička kancelarija, nemamo bankovni račun. Dobijamo svoje plate iz Moskve. To jest, mi imamo studio i platu – i na nama je da odlučimo kakvu uređivačku politiku ćemo da vodimo i kakav program ćemo da stvaramo. Niko od osoblja ne radi sve vreme, već samo određeno vreme, i.e. svi, uključujući tu i mene, imamo godišnje ugovore. Ovo je opšti trend u medijima širom sveta.“³

Pored Zakona o javnom informisanju i medijima, Srbija takođe ima i Zakon o elektronskim medijima, kojim je uspostavljeno Regularno telo za elektronske medije (REM) kao i registar (u ovom slučaju on je ne-državni) elektronskih medija. Sputnjik, Rossiya Segodnya i slični medijski izvori se ne mogu naći u regustru – izgleda da MIA Rossiya Segodnya nije registrovana ni u ovom slučaju. Zakon propisuje kazne od 2 do 3 miliona dinara (oko 17.000 – 25.000 eura) za pružanje elektronskih medijskih usluga za pravna lica (član 107) i kazne od 150.000 do 200.000 dinara (oko 1.300 – 1.700 eura) za odgovorna lica. Pored toga, vlasti imaju pravo da zabrane pojedincu pružanje usluge distribuiranja digitalnih medija na period od jedne do tri godine. Autori Člana 19 potvrđuju situaciju oko registracije digitalnih medija: „Regulatorno telo za elektronske medije (REM) izuzetno je neefikasno veoma ispolitizirano: misija je zaključila da su nedavne promene u sastavu REM dale samo površne rezultate usmerene na popravljanje imidža tela u očima međunarodnih partnera. Njegove odluke se često ignorišu i retko implementiraju.“⁴

Radni uslovi u Sputnjiku su, u početku, bili privlačni. „Ljudi su napuštali svoje poslove da bi otišli da rade za Sputnik. Izgledalo im je da će im ovde biti bolje. Uslovi rada su ovde bolji nego u ostatku industrije, i isto se može reći i za plate. Ljudi su uzbuđeni da rade ovde,“⁵ kaže urednica Ljubinka Milincic. Novinari u Srbiji i u regionu primaju relativno male plate, gde prosečan zaposleni zarađivao oko 350 eura mesečno u 2019. godini. Samo zaposleni u državnom javnom servisu, RTS-u, su imali prosečnu platu od oko 500 eura mesečno, što je iznos koji je 7% veći od prosečne plate u Srbiji u to vreme. Trideset četiri posto novinara radi više od jednog posla. Sudeći po izjavi gđe. Milinčić, kao i po budžetu MIA Rossyia Segodnya, agencija je mogla da pruži dobre uslove zaposlenima i da bude veoma konkurentan poslodavac u Srbiji.

U tekstu za Financial Times 2017 godine, novinar Andrew Byrne izvestio je da je godišnji budžet za studio BBC-a u Beogradu sa 20 zaposlenih u 2018. godini bio oko 600 hiljada funti, i pozvao je čitaoce pogode koji je budžet Sputnjika sa više od 30 zaposlenih.⁶ Prema nekim podatcima, zamenik glavnog i odgovornog urednika Sputnjik-a, Uroš Bobić, radio je beogradskoj kancelariji BBC-a do 2011 godine. Andrew Byrne tvrdi da „novinari Sputnjika zarađuju mnogo više nego što bi mogli da zarade radeći za druge novine u Srbiji i tvrde da mogu da rade svoj posao slobodno i bez uplitanja.“⁷

RADIO SPUTNJIK

Radio Sputnjik u Srbiji je jedina urednička kancelarija agencije izvan Rusije koja emituje online radio na lokalnom jeziku. Radio programi se takođe emituju u Moldaviji, Litvaniji i Letoniji, ali na ruskom i prenose se iz Moskve.

U međuvremenu, format radio emisije u Srbiji je impresivan: emituju se vesti sa člancima velikog formata, brojnim ekskluzivnim komentarima o međunarodnim i domaćim vestima, sa dobrim rasporedom i kvalitetom zvuka. Emituje se 24/7, i najveći deo rasporeda zauzimaju reprize nedavnih Youtube epizoda sa ključnim saradnicima uređivačkog tima. Emitovanje se radi kroz portal Sputnjik i aplikaciji agencije. Nažalost, teško je proceniti broj slušalaca online radija konkretno, ali izgleda da njegov udeo među srpskim radio-emiterima nije značajan. Na radiju nema reklama.

AUDITORIJUM

Dnevni promet na sajtu agencije nešto malo preko 100.000 posetilaca, a mesečni promet je približno 1 milion. U proseku korisnici pregledaju oko 3.5 stranice po sesiji. U 2016, nedugo nakon što je pokrenut Sputnjik, posetilo ga je više od 50.000 ljudi. Od tada se broj internet korisnika u zemlju povećao za oko 20%, i platforme agencije je posećivao sve veći broj građana Srbije i ljudi širom regije. Ovi posetioci su verovatno rezidenti Republike Srpske (dela Federacije Bosne i Hercegovine), Crne Gore i delova Makedonije. Ove zemlje nisu pokrivene medijskim projektima MIA Rossiya Segodnya-e, njihovo stanovništvo govori srpski jezik i bliski su Srbima po mentalitetu i kulturi i mnogi od njih iskreno vole Rusiju. Pored toga, postoji velika srpska dijaspora koja živi u Evropi i u SAD tako da nije neobično da oni zauzimaju treću i četvrtu poziciju u pregledima novinskih sajtova u Srbiji. Sadržaj sa Sputnjik Srbije već se citira više od 200 puta na dan nakon samo godinu dana od njegovog lansiranja (izgleda da je ovom brojkom obuhvaćeno i linkovanje na društvenim mrežama – članak ne ukazuje direktno na izvor podataka).⁸ Početkom 2022 broj aktivnik linkova ka sajtu bio je oko 25.000 i nije se značajnije menja u odnosu na prošlu godinu.⁹ Između 5 i 15 linkova se dodaju nedeljno. Izuzetak od ovoga je bio period od ranog decembra 2021. do sredine februara 2022. moguće usled eskalacije konflikta između Rusije i zemalja članica NATO i Ukrajine. Tokom tih meseci broj linkova ka sajtu Sputnjik se povaćeao na 15-35 svake nedelje. Međutim, mnogi od njih su bili preusmeravani sa sajta drugog medija u vlasništvu MIA Rossiya Segodnya, RIA Novosti, tako da je prilično teško precizno proceniti koliki je uticaj agencija imala na medijsko okruženje u Srbiji.

U vreme pisanja ovog teksta, Facebook stranica Sputnjika ima 241.000 pratilaca a Twitter nalog agencije ima 25.600 čitalaca. Sputnjik ima 9.150 pratilaca na Instagramu i njihov Telegram kanal imao je 5.816 čitalaca.

KONKURENTI

Ne može se reći da je auditorijum Sputnjika u Srbiji veliki u odnosu na druge medije u zemlji. Sajtovi popularnih štampanih medija imaju značajno mnogo više posetilaca tokom dana. Primera radi, tabloid Blic (blic.rs) dostiže broj posetilaca od oko 1.2 miliona na dan, njegov takmac Kurir (kurir.rs) – 1.8 miliona posetilaca. Novosti.rs portal ima 460.000 posetilaca na dan, Srbija Danas (srbijadanas.com) – preko 580.000, nova.rs – oko 230.000 i Politika (politika.rs) – oko 100.000. Sajt najveće TV i radio stanice u Srbiji RTS (rts.rs) ima skoro 190.000 dnevnih posetilaca. Slično tome, nezavisni mediji takođe imaju veliku publiku: sajt i TV kanal i portal N1 posećuje dnevno 270.000 korisnika, a online verziju novina Danas (danas.rs) poseti 290.000 pojedinaca. Pored sajtova, većina gore navedenih novina ima štampana ili radio izdanja, dok su drugi mediji u Srbiji dostupni samo u štampanom izdanju.

GLAVNI UREDNIK

Ljubinka Milinčić, glavni urednik Sputnjik Srbije, rođena je na Kosovu novembra 1952. Devedesetih godina bila je urednik stranačkog lista Demokratske stranke Srbije „Demokratija.“ Milinčić je prevodilac sa Ruskog na Srpski – prevela je više od 50 knjiga, među njima i radove Aleksandra Solženjicina, Ljudmile Ulitskaje, Jevgenija Evtušenka, Daniila Granina, Dmitrija Bjukova. U 2012. godini Ljubinka Milinčić osvojila je Nagradu Miloš Đurić, nejveću nagradu za srpski prevod. Ona je takođe i autor nekoliko knjiga od „Najbolja dela Sergeja Jesenina“ do takvih kontraverznih radova kao što su „Fenomen Putin: Čovek koji je stvorio sam sebe“ i „Vladimir Putin: Moja bitka za Kosovo.“ Poslednja knjiga sadrži ima zanimljive nazive poglavlja, poput „Jeljcinova Rusija,“ „Putinova era,“ „Oligarsi,“ „Spoljna politika,“ „Vojska“ i „Novi imidž Države,“ Početkom dvehiljaditih, Milinčić je kratko radila kao kulturni ataše u Moskvi (ili, prema drugim izvorima, kao ataše za štampu) u Srpskoj ambasadi u Rusiji i kasnije kao korespondent za srpske novine poput NIN-a, RTS i druge. Provela je ukupno 13 godina u Rusiji, od 2002 do 2015 i vratila se u Srbiju da postane glavni urednik Sputnjik Srbije, kada je agencija pokrenuta.

Već sledeće godine Milinčić je prvo svrstana među najuticajnije ljude Srbiji od strane jednog od najpopularnijih tabloida u zemlji, Blica, i ostala je na tom mestu makar dve godine. Dolazak Sputnjika u Srbiju je toplo dočekan. „…država Srbija podržava naš rad, i to je za nas veoma značajno. Mislim da zbog toga što je Sputnjik Srbija jedini strani medij koji je u Srbiji dočekan široko raširenih ruku. Kada smo počeli sa radom, moj prvi razgovor je bio sa predsednikom (tada Tomislav Nikolić), koji je rekao: „Dobrodošao Sputnjik, želim vam sve najbolje!“ Ovo se nastavilo i do današnjih dana. Radimo u veoma prijateljskom okruženju,“ rekla je urednica Sputnjika Ljubinka Milinčić u intervjuu za RIA FAN, saveznu novinsku agenciju povezanu sa oligarhom Jevgenijem Prigožinom. Milinčićkina izjava iz intervjua za hrvatski medij Globus (Jutarnji list) na samom početku aktivnosti agencije u Srbiji istinita je i dan danas: „U srpskom javnom mnjenju ruski faktor je u porastu. Vide nas kao stvarno esencijalne, zato smo bili uspešni. Od svih redakcija Sputnjika, našoj je najlakše. Druge države blokiraju svoje naloge ili zatvaraju (naše) medijske ekspoziture u potpunosti, poput Turske.“¹⁰ Ova izjava, zajedno sa ulogom koju region Balkana ima u evropskom sistemu bezbednosti i „velikim geopolitičkim trampama“ krajem 2021. i početkom 2022. demonstrira da su mediji značajan faktor u pro-Ruskoj politici u zemljama Zapadnog Balkana.

Stavovi Milinčićeve o profesionalnom radu medija prilično su specifični: „…ako smo mi, Sputnjik, propaganda, onda su svetski mediji još više to isto. Zato što u bilo kom mediju vidimo ono što moćnici žele da nam pokažu. Svi mediji danas su propaganda,“¹¹ kaže ona, kao da time nagoveštava da je njen medij učesnik u hibridnom ratu i nagoveštavajući da načela nezavisnog novinarstva ne važe za Sputnjik.

Na Youtube kanalu Sputnjika Ljubinka Milinčić vodi nedeljnu polučasovnu emisiju „Moj pogled na Rusiju,“ dva ili tri puta nedeljno, obogaćenu kratkim klipovima u trajanju od 8 do 10 minuta sa istim nazivom. Broj pregleda Milinčićkinog polučasovnog nedeljnika na Youtube-u obično je makar 40.000, dok pojedini klipovi generišu i do 80.000 pregleda, dok kraći klipovi obično imaju između 15.000 i 25.000 pregleda. Među temama programa su digresije u istoriju Rusije, ruske spoljno-političke vesti, kao i anti-Američke urote i teorije zavere. Ima takođe i nekih očigledno lažnih naslova poput „Da li Bajden želi Putinu da vrati Aljasku?“

Najpromientniji video je naslovljen „Podmukli plan Navalnog da smeni Putina“ (53.000 pregleda)¹² koji je objavljen nakon što je Aleksej Navalni uhapšen 2021. i nakon protesta koji su usledili. U videu, glavni urednik Sputnjika komentarisala je opozicionarovo istraživanje „Putinove palate,“ tvrdeći da apsurdna zgrada ne može nikako pripadati ruskom predsedniku. Prema Ljubinki Milinčić, njegov ukus je mnogo prefinjeniji, i vila pripada jednom od ruskih oligarha koji se vinuli „iz blata u bogatstvo.“ Kao novinar ona je lično posetila Putinovu rezidenciju u Novo-Ogariovu i tvrdi da je njegova rezidencija „apsolutno lišena bilo kakvog luksuza.“ Optužila je saradnike Navalnog da su mamili decu od 12 do 15 godina na ulične proteste početkom 2021 sa svetlim slikama i apelujući na njih preko društvenih mreža. Prema Milinčić, demonstrantima je rečeno da ne nose svoje pasoše, kako ruska policija ne bi mogla da ih identifikuje. Milinčićeva veruje ne samo da je Američka ambasada u Rusiji pomagala u organizaciji svakog od protestnih skupova već da je pružala i jasna uputstva gde demonstranti treba a gde ne treba da idu. Njena ocena Navalni protesta je nedvosmislena: nije se pojavilo mnogo ljudi. Ciljevi organizatora, po njenom mišljenju, nisu imali nikakve veze sa oslobađanjem Navalnog. Organizatori su želeli da angažuju što više dece na protestima kako bi oni kada odrastu („do sledećih izbora,“ verovatno misleći na 2024) setili kako ih je policija tukla i glasali na pravi način,“ Milinčić završava svoju priču.

„LIBERALIZAM“ MILINČIĆKE

Anonimni medijski ekspert iz Srbije kojeg je intervjuisao hrvatski Globus (Jutarnji list), prokomentarisao je Sputnjik i njegovu urednicu: “Ljubinka Milinčić nije tipičan “ruski podanik.” Tokom devedesetih uređivala je novine Demokratija, periodični časopis Demokratske stranke… Ona je ograničavana u formatiranju i uređivanju Sputnjika od strane grupe kontakata koji su u to vreme bili na istoj strani, na strani demonstranata (protiv režima Slobodana Miloševića), i kasnije su postali razočarani, tako da sada oni (veruju u) nešto drugo. Ljubinka verovatno nije pod velikim pritiskom od strane njene centrale u Moskvi. Postoje, na primer, priče o Putinu koje moraju da objavljuju, ali (u načelu) Moskva ne šalje diktate šta treba činiti. Tako da Sputnjik previše liči na nju: previše je liberalan. Oni se ne bave takvom vrstom novinarstva u Rusiji. Rusi to rade mnogo grublje.”¹³

Značajan deo sadržaja na Sputnjiku ne sadrži eksplicitnu rusku državnu propagandu, iako kolokvijalno, postoji i tumačenje da su oni novina sa “desnice”: od strane srpskih nacionalista od kojih su mnogi prisutni u zemlji. Primera radi, u anonimnom uredničkom članku za Srbija Danas od 15. avgusta 2022, autori su oštro kritikovali Milinčićevu zbog njenog neoliberalizma: kada izveštavano o avgustovskim izborima u Belorusiji i prvim protestima protiv njih, izgleda da je zauzela poziciju sa koje nije podržavala Lukašenka, ali nije pronađen nijedan trag njenih izjava (izgleda da je video uklonjen sa YouTube-a). Autori su takođe optužili Milinčićevu za nepridržavanje politike svojih poslodavaca iz Moskve u svom izveštavanju o tom pitanju. Ton kritičara je primer unutrašnjih novinarskih čarki u Srbiji.

KLJUČNI SARADNICI

Redovan gost Sputnjika je čuveni režiser Emir Kusturica. Njegov program “Moj život (My Life),” prvo je emitovan krajem septembra 2021, kada je postao popularan za samo par meseci, paralelno sa usponom Ljubinke Milinčić. Filmadžija koji podržava Putina ima tendenciju da bude umereno neutralan. Iznosi svoja shvatanja o tome šta se događa na Balkanu, istorijskim događajima koji utiču na Srbiju i kulturološkim osobenostima regiona. Kusturicina emisija obično ima makar 30.000 pregleda po epizodi, nekada dobaci čak i do 50.000. Redovno prisustvo popularnog i međunarodno poznatog režisera u programu Sputnjika je veoma značajno za ovaj medij.

Emir Kusturica je kredibilan ljudima u Srbiji: priča slušaocima i gledaocima istim, pomalo ironičnim, jezikom, punim osvrta na jugoslovensku kulturnu tradiciju o tome šta obični Srbi pričaju u svakodnevnom životu. Deli sa njima svoje shvatanje stvarnosti na Balkanu, priča lako razumljive viceve i ima lice za televiziju.

Uprkos tome, njegove emisije nisu bez teorija zavere. Primera radi, njegova emisija iz januara 2022. zvala se “Kako su se Nemačka, Vatikan i SAD dogovorili da rasture Jugoslaviju još 1976.” U programu on objašnjava da su se sile dogovorile da podele ne samo Jugoslaviju već i Sovjetski Savez. Za samo jedan dan emisija je imala više od 62.000 pregleda. Čini se da Kusturicina publika pripada starijoj generaciji.

Još jednu popularnu emisiju na Sputnjiku “Novi Poredak,” vodi Nikola Vrzić, poznati srpski novinar. On je nekada davno napisao istraživačku knjigu o atentatu na srpskog premijera Zorana Đinđića 2003. godine, u kojoj se Vrzić osvrnuo na protivrečne procene o umešanosti britanske obaveštajne službe u taj zločin. Vrzićeva nedeljna emisija se emituje od novembra 2018. godine, i danas privlači između 100.000 i 120.000 gledalaca. Kako je navedeno u YouTube opisu: “Sputnjikova emisija “Novi Poredak” je emisija koja analizira najaktuelnije događaje u svetu i regionu. U razgovoru sa svojim gostima, Nikola Vrzić objašnjava burne promene u svetskim strukturama, čija istorija, nasuprot očekivanjima Zapada, nije okončana padom Berlinskog Zida, i traži mesto Srbije u novom, multipolarnom sistemu – u čije stvaranje je i ona sama direktno umešana.“ Emisija se simultano emituje na Radiju Sputnjik i na Radiju Novosti.

Klipovi koji su sakupili značajan broj pregleda poslednjih meseci često imaju zapaljive naslove poput „Doktrina Vladimira Putina,“ „Ko je zapalio Kazahstan,“ „Tri rata pre kraja američke dominacije,“ „Evropska tamnica naroda,“ „Ko stvarno vlada
Amerikom,“ „Balkan više ne veruje Evropi.“¹⁴ Nedeljni pregled „Svet sa Sputnjikom (The World with Sputnik)“ takođe se emituje na Radiju Novosti i na Sputnjikovom YouTube kanalu. „Zašto NATO jača mišiće na Istoku?“ „Da li srpska deca žele da nauče samo zapadnu „istinu“?“ „Da li Kijev i Zapad žele da prekorače Putinovu crvenu liniju?“ i „Da li je Evropa zaboravila ko ju je oslobodio od fašizma?“ prilično su tipične teme. Svaku epizodu programa na YouTube-u gleda bilo gde između 10.000 i 50.000 ljudi. Jedna od najpopularnijih emisija, intervju sa šefom Republike Srpske Miloradom Dodikom, gledalo je 73.800 korisnika, dok je druga „Šta je Lavrov rekao regionu i svetu iz Srbije,“ imala 74.000 prelgeda.

Još jedan uticajan glas na talasima Radio Sputnjika je Dušan Proroković. Pojavljuje se svake nedelje na podkastu Prorok. Prema opisu programa na Sputnjikovom YouTube kanalu to je „program na Sputnjik Srbija u kojem Dušan Proroković priča o trenutnim svetskim, regionalnim i domaćim političkim temama u formi kratkih video intervjua.“ U poređenju sa mnogim novinarima i gostima na Sputnjiku, Proroković je ekspert. On je u srpskoj akademskoj zajednici poznat kao doktor političkih nauka, kao doktor nauke u oblasti bezbednosti. Autor je knjiga „Budućnost EU i Zapadnog Balkana: Pogled iz Srbije,“ „Srpska geopolitika: pozicije i mogućnosti na početku XXI veka,“ „Era multipolarnosti“ i drugih. Njegove emisije obično nemaju mnogo pregleda, mada je pojedine emisije gledalo i do 100.000 korisnika.

Boris Malagurski je još jedan dobro-poznati autor programa Sputnjika izvan regije Balkana, koji više ne radi u agenciji. Rođen je u Srbiji 1988. godine, emigrirao je u Kanadu sa 17 godina, dobio je kanadsko državljanstvo i vratio se u Srbiju. On je filmski stvaralac i autor nekoliko dokumentaraca o regionu Balkana, novinar i aktivista. U periodu 2017-2018 bio je saradnik Sputnjika, gde je u formatu kratkih ironičnih klipova kritikovao novi svetski poredak, hvalio politiku Viktora Orbana u Mađarskoj, objašnjavao gledaocima u Srbiji kontraverzne odnose sa susednim zemljama (naročito sa zemljama bivše Jugoslavije) i komentarisao trenutna politička događanja u Evropi. U periodu 2019-2020 Malagurski je radio za Rossiya Segodnya Documentary, uz poveremeno komentarisanje događanja u regionu za glavni kanal RT. Format kratkih klipova Malagurskog na Sputnjiku je bio veoma uspešan, sa postignutih između 80.000 i 480.000 pregleda. Ciljana publika za njegovu emisiju, sudeći po formatu, su ljudi mlađi od 35 godina.

Korespondenti Sputnjika često organizuju direktne prenose sa terena. Primera radi, više od 100.000 ljudi pratilo je povratak najbolje rangiranog tenisera Novaka Đokovića u Srbiju nakon njegove deportacije iz Australije.

Drugi popularni video format na Sputnjiku je prevod na Srpski (često preko titlova) izjava, intervjua ili drugih medijskih događaja iz ruske stvarnosti. Najgledaniji video u istoriji Sputnjika Srbije bio je deo intervjua Vladimira Putina za NBS sa 1.5 miliona pregleda.

Tokom 2017 prilikom posete prvoj inauguraciji Aleksandra Vučića kao predsednika Srbije, Dmitrij Rogozin (tada zamenik predsednika vlade Rusije) bio je gost agencije. Intervju na ruskom sa Rogozinom je vodila Milinčić a intervju je, suprotno dugo ustaljenoj tadiciji korišćenja titlova, ”nasinhronizovan” na Srpski. U intervjuu Rogozin se hvalisao: sankcije i reči zapadnih političara su besmislica, „bilo koji agresor koji napadne Rusiju, uključujući tu čitav NATO, biće odbijen – znam ovo sa tehničke tačke gledišta.“ Emisija je gledana makar 575.000 puta, što demonstrira uspeh i Sputnjikovog uređivačkog tima pri dabovanju intervjua i za Rogozina lično, koji je znao tačno šta da kaže i koje fraze da koristi u intervjuu za srpske medije. Bio je u zemlji mnogo puta i veoma je upoznat sa regionom.

Pored njegove funkcije medija, uređivački bord za Srbiju učestvuje i u projektovanju Sputnjikovih anketa. Njegova srpska verzija obuhvata materijala o anketama javnog mnjenja poručenim od strane Sputnjik Evrope kao i infografiku prevednu na Srpski. Ankete su pristrasne – poslednja je imala naziv „Sve više i više Britanaca, Francuza i Nemaca misli da je Krim ruski.“

SRBIJA, EVROPSKA UNIJA I SPUTNJIK

Prema studiji rađenoj u leto 2021. od strane nevladinog Instituta za evropske poslove, 49.9% birača u Srbiji bi na referendumu glasalo za učlanjivanje u Evropsku Uniju (EU). Informacije iz ankete variraju, ali ne u značajnijoj meri: prema srpskom Ministarstvu za evropske integracije, koje sprovodi godišnje ankete o odnosima sa EU, u avgustu 2021 57% građana Srbije glasalo bi za članstvo u EU. Ovaj broj je, od 2016, kreće se između 47% i 57% što predstvlja zanimljiv trend. Svest građana Srbije o procesu integracije sa Evropskom Unijom je niska: samo 31% ispitanika reklo je za svoje znaje o toj temi da je „veoma dobro“ ili „dobro,“ a 41% da je njihovo znanje „loše“ ili „nikakvo.“

Samo 3% građana Srbije je svesno činjenice da Srbija prima najveći iznos donacija EU u poređenju sa drugim regionima i zemljama (istraživanje je u jesen 2020 sproveo Beogradski centar za bezbednosnu politiku).¹⁵ Istovremeno, građani Srbije smatraju da su odnosi sa Kosovom, susednim balkanskim zemljama i Rusijom najznačajnija spoljno-politička pitanje, dok samo 9% ispitanika da su to odnosi sa Evropskom Unijom. Ovi protivrečni podatci (kao i nesigurnost same srpske javnosti) korisni su za Sputnjikove manipulacije. „Mi ovde u Sputnjiku nismo zadovoljni sa novim svetskim poretkom. Protiv smo neoliberalizma i globalizma – i zalažemo se za potpuno drugačiji sistem u kojem ne bi postojale tako velike nejednakosti, ni diktati i ucenjivanja od strane Evropske Unije ili bilo koga drugog. Ne želimo da nas stalno iznova udaraju po glavi! Srbi prosto nisu takav narod koji bi prihvatio bilo kakvu ucenu i udarce po glavi!“, kaže Ljubinka Milinčić.¹⁶

Sputnjikov uređivački tim opširno izveštava o kontroverzama unutar EU i odnosima između Rusije i EU, kao i o potencijalnom članstvu Srbije u Evropskoj Uniji.

U 2017. Sputnjik je radio intervju sa Kresimirom Mišakom, prominentnim hrvatskim kritičarom Evropske Unije, zagovaračem pseudo-istorije i teoretičarem zavere, rok muzičarem i voditeljem emisije o zaverama na hrvatskoj televiziji. Njegova sažeta vizija EU, predstavljena u intervjuu, glasi: EU je nedemokratski entitet, poput velike korporacije. Zapravo je stvorena da bi se uništila ljudska prava; problemi koji nastaju usled proširenja EU rešavaju se daljim proširivanjem EU. Građani EU su „prestali biti kreativni,“ povinuju se rigidnim pravilima postavljenim od strane neizabrane Evropske komisije.¹⁷ Sve ovo govori o „fašizaciji“ EU (Mišak redefiniše ovaj pojam, pridajući mu šire značenje ali ne napuštajući ga). Ovaj video je pregledan više od 189.000 puta. Predstavnici hrvatske akademske zajednice i novinari objavili su otvoreno pismo 2013. u kojem su kritikovali Mišakove stavove.

Video, „Evropska tamnica naroda“ Nikole Vrzića bavi se odnosima između Brisela s jedne strane, i Varšave i Budimpešte s druge strane. On diskutuje o sistemskim i ideološkim protivrečnostima sa gostima, ali generalno program je posvećen kritici univerzalnih vrednosti i pravu država Istočne Evrope da same vode svoju politiku. Diskusija je u tonu prilično neutralna, ali već sama retorika gostiju, koji očigledno podržavaju politiku zemalja članica koja je nezavisna od EU. „Kada su u pitanju vrednosti, morate razumeti da je iza te diskusije uvek užasna ekonomska situacija. Ranije su se bavili radničkim pravima, nakon toga zaštitom životne sredine, sada se bave pravima seksualnih manjina – svakih par meseci teme (vrednosti EU) se menjaju. Tako skreću pažnju (javnosti) sa pravih problema,“ kaže Vrzićev gost, profesor Mirloslav Jovanović, koji je u 2021 proglasio da Srbija nikada neće postati članica EU i da će zajednička valuta unuštiti EU. Program se takođe dotiče i teme donacija EU Srbiji – prema mišljenju voditelja i gostiju, što više EU daje državi, više očekuje od nje. Tradicionalne Sputnjik emisije sa ekspertima, dugim diskusijama i skoro akademskim pristupom u komunikaciji nije imao toliki broj pregleda: oko 20.000.

Druga Vrzićeva emisija, kojom je napravio možda najkompetentniji analitički programski format na Sputnjiku, zove se „Balkan više ne veruje Evropskoj uniji.“ Njegov gost, Slobodan Despot, pisac iz Švajcarske, prevodilac i urednik srpskog porekla, izneo je svoje mišljenje: „Ušli smo u pristupne pregovore pretpostavljajući da je Evropska unija civilizovani, građanski i ekonomski model. Ali EU je više geostrateški model, tako da moramo da pričamo o strategiji. Zato su članice koje nisu ispunjavale uslove za članstvo, poput Rumunije na primer, ipak prihvaćene … A zemlje poput Hrvatske, Srbije i Crne Gore moraju da obavljaju funkciju zemalja „graničara“ unutar EU.“¹⁹ Pa nastavlja: „Pogledajte Švajcarsku, čiji sam ja građanin: životni standard je viši nego u bilo kojoj zemlji EU… Bez obzira na to da li će beneficijenti članstva u EU biti korporacije ili političke elite, svetska medijska carstva ili bilo ko drugi … narod neće dobiti ništa.“ „Uprokos prognozama o ekonomskom kolapsu Britanije nakon izlaska iz EU, vidimo da se događa upravo suprotno… dužni smo ljudima da objasnimo, svim glasom i svim sredstvima, da moraju da se probude iz hipnoze zapadno evropskog modela.“

Drugi gost, srpski istoričar Miloš Ković, išao je korak dalje. „… narod koji je izgradio Treći Rajh takođe je izgradio i Evropsku Uniju (…) Moramo znati svetsku istoriju i evropsku istoriju… EU više nije jak igrač u svetu. Sjedinjene države, Rusija i Kina su jake. Videćemo šta će se dogoditi sa EU ali… oni su samo regionalne sile… ako detaljno posmatramo EU, shvatićemo da ne postoji jedinstvena politika: postoje politike Francuske, Nemačke… Mađarska, Švedska i Grčka imaju sopstvenu politiku“. Ković je dao dugačak govor sa mnogo istorijskih referenci: „Samo se retorika promenila… Hitler je takođe imao svoju misiju… I sada taj misionarski žanr: oni stvarno veruju da je sve što urade u vezi sa nama u našu korist. Kada nas bombarduju, oni misle da nas prevaspitavaju kao decu… Kroz razgovore poput ovog programa, kroz obrazovanje, moramo promeniti javno mnjenje, reći narodu: ljudi, ne verujete pričama, mislite svojom glavom.“ U emisiji se poziv na informacioni otpor ideji ujedinjene Evrope mogao čuti dva puta. Ukupno, emisiju je gledalo oko 20.000 ljudi.

U videu „Istina o pomoći EU Srbiji,“ Dušan Proroković govorio je o sledećem: trgovinski bilans Srbije i EU je negativan (50-60 milijardi eura u periodu od 15 godina), tako da se pomoć EU u iznosu od 2.8-3 milijarde tokom tog perioda može smatrati kompenzacijom. Istovremeno, Proroković je rekao da EU diktira uslove za trošenje ovih kompenzacionih fondova koji njoj odgovaraju (Srbija je, kaže, dužna da kupuje robu i druge usluge od Evrope sa ovim novcem – iako Dušan priznaje da ne postoji zvanična obaveza u tom smislu). Ovaj video, koji je objavljen u aprilu 2020 pregledalo je 30.000 ljudi.

„Mi smo njihova kanta za smeće“ je video koji je objavio u avgustu 2017 Boris Malagurski. Analizirajući izveštaje o različitom kvalitetu proizvoda istih proizvođača u zapadnoj i istočnoj Evropi, on priča o segregaciji, zaključujući, „ako su zemlje članice EU zabrinute, zamislite tek kakvu robu šalju u Srbiju,“ i podstiče na kupovinu lokalnih proizvoda. Broj prelgeda za ovaj video je 146.000.

ZAKLJUČAK

Uprkos impresivnim budžetima i velikom interesovanju srpskog društva za vesti iz Rusije i ruski pristup tumačenju stvarnosti, Sputnjik je prevashodno navijački medij. Takav zaključak se može izvesti uproeđivanjem broja ljudi koji se dive Rusiji i mitologiji povezanom sa njom u srpskom društvu i relativno zanemarljivog auditorijuma Sputnjika. Sadržaji agencije značajno su drugačiji od sadržaja glavnih medija u Srbiji i njihove priče često sadrže scenarije koje su pravili urednici iz Rusije. Uprkos tome, agencija je stvorila svoju nišu u zemlji i prenosi pro-kremaljske stavove o ključnim pitanjima na način na koji drugi mediji u zemlji to nisu u stanju da učine. Uprkos otvorenoj propagandi, Sputnjik nikako nije jedini medij u zemlji sa takvim pristupom, ali uprkos temama kojima se bavi, ostaje na medijskoj periferiji u Srbiji.

1 “Medijske slobode i bezbednost novinara u Srbiji,” Article 19, April 26, 2021, https://www.ecpmf.eu/wp-content/ uploads/2021/05/Mission-Report-Serbia-SERB.pdf
2 “Zakon o javnom informisanju i medijima,” Paragraf Lex (website), https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnom_ informisanju_i_medijima.html. 3 “Reporteri Globusa u najjačem ruskom glasilu na Balkanu – Sputnik, Putinova medijska centrala u Srbiji: ‘Da, financiraju nas Rusi, plaće stižu iz Moskve’,” Globus, December 10, 2016, https://www.jutarnji.hr/globus/svijet/reporteri-globusa-unajjacem-ruskom-glasilu-na-balkanu-sputnik-putinova-medijskacentrala-u-srbiji-da-financiraju-nas-rusi-place-stizu-iz-moskve-5373991
4 “Medijske slobode i bezbednost novinara u Srbiji.”
5 “Reporteri Globusa u najjačem ruskom glasilu na Balkanu.”
6 “Kremlin-Backed Media Adds to Western Fears in Balkans,” Financial Times, March 19, 2017, https://www.ft.com/ content/3d52cb64-0967-11e7-97d1-5e720a26771b.
7 “Kremlin-Backed Media Adds to Western Fears in Balkans”
8 “Reporteri Globusa u najjačem ruskom glasilu na Balkanu.”
9 Analytical service “External Links”, https://ru.megaindex. com/backlinks/rs.sputniknews.com.
10 “Reporteri Globusa u najjačem ruskom glasilu na Balkanu.”
11 “Glava agentstva Sputnik-Serbiya: Nikogda ne proshchu SShA slezinki moego rebyonka,” RIA Fan, June 27, 2019, https:// riafan.ru/1190556-glava-agentstva-sputnik-serbiya-nikogda-neproshu-ssha-slezinki-moego-rebenka.
12 “Ljubinka Milinčić: Podmukli plan Navaljnog za smenu Putina”, YouTube (website), January 27, 2021, https://www. youtube.com/watch?v=MttJ8jWnLBM.
13 “Reporteri Globusa u najjačem ruskom glasilu na Balkanu.
14 Below are the links to the now deleted videos from the Sputnik YouTube channel: “Kusturica: Kako su Nemačka, Vatikan i SAD još 1976. dogovorili da razvale Jugoslaviju | Moj život,” YouTube (website), January 22, 2022, https://www.youtube. com/watch?v=MBdAGK5V-rY; “Novi Sputnjik poredak s Nikolom Vrzićem,” YouTube (website), https://www.youtube. com/playlist?list=PLiHZ1H15WuVlc-Y5VL_aaGZ0TZYFEgDWD; “Doktrina Vladimira Putina | Novi Sputnjik poredak,” YouTube (website), https://www.youtube.com/watch?v=YQbqAuFXhRA; “Ko je zapalio Kazahstan | Novi Sputnjik poredak,” YouTube (website), January 10, 2021, https://www.youtube.com/ watch?v=eGoAWRwYUG4; “Tri rata do kraja američke dominacije | Novi Sputnjik poredak,” YouTube (website), December 20, 2021, https://www.youtube.com/watch?v=Ws8XK3jt1d0; “Evropska tamnica naroda | Novi Sputnjik poredak,” YouTube (website), https://www.youtube.com/watch?v=XTq4YbW9hv8; “Ko zapravo upravlja Amerikom | Novi Sputnjik poredak,” YouTube (website), November 8, 2021, https://www.youtube.com/ watch?v=INnWTXXmQGY; “Balkan Evropi više ne veruje | Novi Sputnjik poredak,” YouTube (website), https://www.youtube.com/ watch?v=Kt8ccwDdEMA
15 “Istraživanje: Za građane Srbije EU nije strateški cilj, Rusija i Kina najbolji prijatelji,” Radio Slobodna Evropa, November 20, 2020, https://www.slobodnaevropa.org/a/30960713.html
16 “Reporteri Globusa u najjačem ruskom glasilu na Balkanu.”
17 “Krešimir Mišak: EU je ekonomska strana fašizma, stvorena da ubije ljudskost | Sputnjik intervju,” YouTube (website), November 19, 2017, https://www.youtube.com/ watch?v=LX1zA6PC4hQ
18 “Evropska tamnica naroda | Novi Sputnjik poredak”, Facebook (website), August 9, 2021, https://www.facebook. com/watch/live/?ref=watch_permalink&v=859989761317900.
19 “Balkan Evropi više ne veruje | Novi Sputnjik poredak,” Facebook (website), August 30, 2021, https://www.facebook. com/watch/live/?ref=watch_permalink&v=838742183677857

* radni prevod FBD