Politika koja nema podršku u Srbiji je paradoksalno jedina ispravna
Piše: Zoran Vuletić, Predsednik Građanskog demokratskog foruma (GDF)
Srbija se nalazi na putu ka EU već 23 godine i ni ne nazire se kraj tih pregovora, rekao bih čak da nismo nikada dalje bili od proklamovanog cilja davne 2000. godine.
Da bismo došli do odgovora zašto je to tako moramo da napravimo analizu koja podrazumeva pogled unazad do kraja 80-ih godina prošlog veka kada je iz Srbije zlokobno najavljeno tzv. otvaranje srpskog pitanja na prostoru Jugoslavije.
Tada je deo intelektualne elite u sadejstvu sa SPC objasnio javnosti da je srpski narod ugrožen u svim republikama van Srbije i da je naša sveta dužnost da se tome suprotstavimo kako bismo prevenirali i sprečili novi genocid u najavi.
Vlast Slobodana Miloševića je svakako zajedno sa tim elitama kroz svoje medije pripremila javnost na rat koji će uslediti prvo u Sloveniji zatim u Hrvatskoj, Bosni i na kraju na Kosovu. Nažalost, građani Srbije, preciznije je reći Srbi su u najvećoj meri podržali sumanutu ratnu politiku koja je bila na lažnoj osnovi.
Radilo se o velikodržavnom projektu Miloševića i Šešelja koji su zamislili da mogu u eri neprikosnovenosti ljudskih prava, nakon pada berlinskog zida, da raskomadaju bivšu zajedničku državu koristeći JNA, opsednuti teritorijama uz ratni poklič ,,Svi Srbi u jednoj državi” i zaokruže svoje snove sa delovima Hrvatske i polovinom Bosne.
Ta politika je negirala postojanje drugih naroda. Za njih je tada u Bosni živeo jedan trokonfesionalni narod, a nažalost ni danas nije bolja situacija, vlast oličena u Aleksandru Vučiću misli isto i ima svoje prezentere u Vulinu i Dačiću.
Takođe je veliki problem što to isto misli i najveći deo opozicije. Pogledajmo recimo kako govori opoziciona zvezda Siniša Kovačević, savetnik najpromovisanijeg predsedničkog kandidata generala Ponoša, koji je oduševljen vojskovođom Ratkom Mladićem i traži svoju šansu na izborima time što nam saopštava kako će Vučić posle izbora da uvede sankcije Rusiji.
Ponoš nam u stvari bez svesti šta čini obećava da će nas Vučić ipak povesti u EU. Politika Srbije ,,Svi Srbi u jednoj državi’’ je trajala poslednjih 10 godina prošlog veka pre bombardovanja Srbije i imala je svoj epilog preko 100 hiljada ubijenih ljudi uz genocid u Srebrenici, preko milion raseljenih uz neverovatna rušenja gradova poput Vukovara, Sarajeva, Dubrovnika…
Postale su nezavisne Slovenija, Hrvatska, BiH i Kosovo u avnojevskim granicama.Takođe, gotovo da nema više Srba u Hrvatskoj i na Kosovu, a u BiH se još uvek osećaju nesnađeno i bez konfora za život jer predugo traje zamrznuti konflikt koji niko u razvijenom svetu ne razume.
Možemo još dugo nabrajati argumente opisujući većinsku politiku Srbije u poslednjih 30 god. ali mislim da je važno istaći da je za sve to vreme postojala i druga/drugačija Srbija, Srbija koja se nije mirila pre svega sa zločinom.
Nekada je to bio Beogradski krug, Reformisti, GSS, SDU,LDP, LSV u dobroj meri i koalicija Zajedno, DOS je pobedio između ostalog i na antiratnom narativu.
Važno je reći da je arhitekta DOS-a bio Zoran Đinđić koji je jasno video Srbiju u EU, znao je naravno šta iz tog cilja proizilazi, uhapsio je Miloševića i predao ga tribunalu u Hagu.
Nažalost, ubijen je u akciji Stop Hagu, akciji koja je imala iz nehata ili namere (još uvek ne znamo) podršku tadašnjeg predsednika Vojislava Koštunice.
Nakon tog tragičnog događaja Srbija dobija na vlasti delom sterilne političare, nezainteresovane za radikalno menjanje i nastavak ka EU, a najvećim delom podržavaoce Miloševićeve kriminalne/nacionalističke politike Koštunicu, Dačića, Nikolića, Vučića…
Iz svega iznetog ne bismo trebali da se čudimo zašto pregovaramo 23 godine sa EU. Takođe bi, nadam se sa ove distance, trebalo svima da bude jasno da su nekadašnji Beogradski krug, Reformisti, GSS, SDU… bili u pravu iako u manjini, jednako kao i danas Građsnski demokratski forum kada definiše prve probleme koje moramo da rešavamo: Kosovo, Republika srpska i Dodik, da konačno priznamo nezavisnost Crne Gore…
Nakon toga će sve biti lakše. Rešavaćemo kroz evropski klub poboljšanje životnog standarda, zaustaviti egzodus mladih i napokon će imati ko i da nam pomogne tj. da nas natera da rešavamo i sve ekološke probleme.
Napomena o autorskim pravima: Dozvoljeno preuzimanje sadržaja isključivo uz navođenje linka prema stranici našeg portala sa koje je sadržaj preuzet. Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku The Balkantimes Press.
Copyright Notice: It is allowed to download the content only by providing a link to the page of our portal from which the content was downloaded. The views expressed in this text are those of the authors and do not necessarily reflect the editorial policies of The Balkantimes Press.