fbpx

“Srbijanske javne finansije zavijene u crno”

Rast javnog duga Srbije od marta 2020. godine – 117 evra u sekundi

“Zaduži pa vladaj. Tito i Vučić, dvojac destruktivaca svoje države.”. Foto: Nova.rs

Javni dug poslednjeg dana februara iznosio je 34,94 milijarde evra, što je najveći apsolutni iznos javnog duga od 2000. godine.

Najveći deo duga je spoljni dug u izbosu 22,3 milijarde evra, 11 milijardi je unutrašnji javni dug, a 1,7 milijardi je indirektni dug države.

U odnosu na 31. decembar 2022. javni dug je povećan, prema podacima Ministarstva finansija, za celih 1,6 milijardi evra.

Ipak, dok je na kraju godine javni dug u odnosu prema BDP-u bio 55,1 odsto, na kraju februara, nakon dodatnog zaduživanja, on je pao na 51,1 odsto BDP-a.

Odgovor za ovu, na prvi pogled nelogičnost, je u tome što se od početka nove godine koristi procenjeni BDP za celu ovu godinu. Drugim rečima, već od 1. januara Ministarstvo finansija deli javni dug sa BDP-om koji je povećan za 13 odsto.

Ministarstvo računa na realni rast BDP-a od 2,5 odsto u ovoj godini i ostalih oko 10,5 odsto uticaj inflacije.

Pri tome, ako pretpostavimo da će kurs evra prema dinaru biti stabilan to znači da će i BDP u evrima biti povećan za više od 13 odsto, odnosno za oko osam milijardi evra.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da je ovakva metodologija prikazivanja javnog duga u odnosu na BDP neuobičajena, jer druge zemlje stavljaju u odnos javni dug sa BDP-om u prethodna četiri kvartala.

„Ovako dolazi do naglog pada zaduženosti na početku godine, jer država deli javni dug sa pretpostavljenim BDP-om koji tek treba da se ostvari do kraja godine. Oni pretpostavljaju i realni rast i inflaciju u toj godini. Zato je sa ovom našom metodologijom jedini relevantan podatak o stanju duga na kraju godine“, ocenjuje Arsić.

U odnosu na februar 2022. godine javni dug je povećan za 4,5 milijarde evra, a najveći deo rasta se odnosi na povećanje spoljnog duga za skoro četiri milijarde evra.

Zanimljivo je da je od kraja 2012. godine kada je javni dug iznosio 17,7 milijardi evra, on skoro udvostručen, ali je ostao na sličnom nivou u odnosu na BDP. Tada je iznosio 52,9 odsto, a u februaru ove godine 51,1 odsto.

U odnosu na jul 2012. godine, javni dug je povećan za celih 19,5 milijardi evra. U celom ovom periodu od 3.890 dana javni dug je povećavan tempom od pet miliona evra dnevno ili 58 evra u sekundi, pokazuje računica sajta Makroekonomija.org.

Do izbijanja pandemije kovida u martu 2020. godine zaduživanje je išlo znatno sporije. Od jula 2012. do marta 2020. javni dug je povećan za 8,8 milijardi evra što je tempo od 3,2 miliona evra dnevno ili 37 evra u sekundi.

Tokom pandemije, 2020. i 2021. godine država je potrošila na pomoć ekonomiji i stanovništvu oko devet miljardi evra illi čak 17 odsto BDP-a, prema izjavama ministra finansija Siniše Malog, ali prema analizi Fiskalnog saveta državna pomoć je koštala budžet 5,4 milijarde evra. Prema analizi Saveta najveći deo te potrošnje je finansiran iz zaduživanja, pa je samo od kraja 2019. do kraja 2021. godine javni dug povećan za šest milijardi evra, piše Danas.

Na to treba dodati prošlogodišnji kolaps energetskog sistema koji će u kombinaciji sa energetskom krizom u Evropi koštati budžet, prema proceni Fiskalnog saveta, tri do 3,5 milijarde evra, od čega je već dato 2,4 milijarde evra.

Da bi se tolika potrošnja finansirala država se u periodu od marta 2020. do februara 2023. zaduživala tempom od 10,13 miliona evra dnevno ili 117,2 evra u sekundi.

Krajem januara država je emitovala evroobveznice od 1,75 milijardi dolara, i tako se pojavila na međunarodnom finansijskom tržištu prvi put od septembra 2021. godine.
Ovo je glavni razlo zašto je u tromesečju koje se završilo februarom tempo zaduživanja podigao na 341,5 evro u sekundi.

Ipak, sa rastom duga rastao je i BDP. Tako je na kraju 2012. bruto domaći proizvod iznosio 33,7 milijardi evra, da bi na kraju prošle godine on dostigao 60 milijardi evra.

Ako se obistini pretpostavka Ministarstva finansija da privredni rast u ovoj godini iznosi2,5 odsto realno, odnosno 13,2 odsto nominalno uz stabilan devizni kurs, na kraju godine BDP bi trebalo da dostigne 68 milijardi evra.

Arsić ističe da je u prošloj godini i početkom ove javni dug brže rastao od BDP-a i kao posledica rezerve države brže rastu.

„Najverovatnije postoji namera da se formiraju rezerve, kako bi se manje zaduživali do kraja godine. Razlog za ranije zaduživanje može biti očekivanje rasta kamata, a možda i očekivanje pogoršanja geopolitičke situacije“, smatra Arsić.

On ističe i da odnos duga prema BDP-u ne raste, osim metodologije i to što BDP u evrima raste brzo zbog inflacije.

„Najveći deo duga je u evrima i deli se sa BDP-omkoji prethodnih godina raste brzo ubog inflacije. Prošle godine prosečna inflacija je iznosila 12 odsto. Istovremeno sa rastom cena kurs je fiksan, što znači da BDP brže raste od realnog privrednog rasta. To je situacija i sa platama.

To je moguće sve dok imamo priliv kapitala, pre svega iz stranih direktnih investicija i zaduživanja, dok iz trgovinske razmene imamo deficit“, kaže Arsić.

Nakon nedavno završenih razgovora misije MMF-a i predstavnika Srbije, Fond je pozitivno ocenio fiskalne performanse u prošloj godini i upravljanje javnim dugom.

Oni su ocenili da je deficit od nešto preko tri odsto BDP-a u 2022. godini, što je ispod očekivanog i uprkos pomoći državnim energetskim preduzećima od 2,5 odsto BDP-a, posledica kontrole trošenja sredstava.

Takođe u Fondu su ocenili da je javni dug 55 odsto BDP-a na kraju prošle godine odraz dobrih rezultata javnih finansija i da se očekuje pad duga u srednjem roku.

„Fiskalni pritisci su popustili, pomognuti snažnim upravljanjem javnim dugom i uspešnim povratkom na međunarodno tržište kapitala u januaru, u dve emsije evroobveznica sa kamatnim stopama u skladu ili boljim od uporedivih zemalja“, navodi se u izveštaju Fonda nakon razgovora.

Napomena o autorskim pravima: Dozvoljeno preuzimanje sadržaja isključivo uz navođenje linka prema stranici našeg portala sa koje je sadržaj preuzet. Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku The Balkantimes Press.

Copyright Notice: It is allowed to download the content only by providing a link to the page of our portal from which the content was downloaded. The views expressed in this text are those of the authors and do not necessarily reflect the editorial policies of The Balkantimes Press.

Contact Us