Posle parlamenata Crne Gore i Kosova, sagovornici Danasa misle da bi rezolucije o osudi genocida u Srebrenici mogle da se donesu u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji
Velike su šanse da će zemlje Zapadnog Balkana, pre svega Hrvatska i Severna Makedonija, slediti primer parlamenata u Crnoj Gori i Prištini, i usvojiti sopstvene rezolucije o osudi genocida u Srebrenici, čime bi vlasti u Srbiji ostale „izolovano ostrvo“ u regionu, ukoliko ne promene narativ negacije zločina, smatraju sagovornici Danasa.
Oni ovako ocenjuju aktuelnu situaciju u okruženju i položaj Srbije nakon što su Narodna skupština Crne Gore, a zatim i Parlament Kosova, doneli rezolucije koje su izazvale oštre reakcije zvaničnog Beograda.
Dušan Janjić, predsednik UO Foruma za etničke odnose, ističe za Danas da je Rezolucija koju su usvojili poslanici Kosova deo šire incijative u regionu i da po ovom pitanju Srbija ostaje usamljena u svojim stavovima.
– Priština sledi primer Crne Gore, a slične rezolucije, koliko sam obavešten, pripremaju se u Severnoj Makedoniji i Hrvatskoj. Time ostaje sve manje država u regionu koje osporavaju genocid a Srbija samu sebe izoluje po tom pitanju – naveo je Janjić.
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Beogradu, takođe veruje da će zemlje regiona krenuti ovim putem i ukazuje da su zbog toga odnosi u okruženju „najlošiji“ još od ratova devedesetih.
– Verujem da će i druge zemlje u okruženju da postupe na isti način i mislim da je to važno za neke buduće generacije, da razviju svest i potrebu da razumeju šta se desilo. Kako sada stvari stoje, nažalost, odnosi u regionu nisu bili na nižem nivou još od ratova devedesetih, ističe Biserko.
Ona dodaje i da je za to odgovoran narativ aktuelne vlasti u Srbiji, kojim se negiraju zločini i poništava sav napredak koji je ka pomirenju postignut od 2000. do 2012. godine.
– Aktuelna vlast nije odmakla od interpretacije rata koju je nametnula još Miloševićeva elita koja je taj projekat i sprovodila. Od nje ne možemo više ni očekivati jer je ova vlast ukinula bilo kakav dijalog, o bilo kojoj temi pa tako i o ratu. Sadašnji narativ negira i relativizuje sve, to nije održivo, upozorava Biserko.
Ona je podsetila da je Skupština Srbije usvojila rezoluciju koja takođe referiše na presude Suda u Hagu u kojima se potvrđuje da se u Srebrenici desio genocid, iako to nije u samoj rezoluciji eksplicitno rečeno.
– To treba afirmisati, kao jedan dobar korak, ali sem toga, narativ vlasti nikako nije dobar, navela je Biserko.
Pored pomenute rezolucije, u Narodnoj skupštini Srbije nedavno se pojavio novi predlog rezolucije o Srebrenici. Naime, nakon što je Haški tribunal potvrdio osuđujuću presudu protiv Ratka Mladića za genocid počinjen u Srebrenici, Stranka demokratske akcije (SDA), koja čini opoziciju, podnela je republičkom parlamentu predlog dokumenta u kome se navodi da Srbija najoštrije osuđuje genocid u Srebrenici, kao i svako poricanje genocida.
Iako su poslanici SDA tražili usvajanje po hitnom postupku, naprednjaci nisu prihvatili da razmatraju ovaj predlog.
Napomena o autorskim pravima: Dozvoljeno preuzimanje sadržaja isključivo uz navođenje linka prema stranici našeg portala sa koje je sadržaj preuzet. Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku The Balkantimes Press.
Copyright Notice: It is allowed to download the content only by providing a link to the page of our portal from which the content was downloaded. The views expressed in this text are those of the authors and do not necessarily reflect the editorial policies of The Balkantimes Press.