fbpx

Putin pod planinu, Zelenski sa pancirom

Kako izgledaju bunkeri u kojima se lideri kriju od rata

Ukrajina rat Volodimir Zelenski i Vladimir Putin Foto:Shutterstock/Tanjug/Vladimir Astapkovich, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP/Ukrainian Presidential Press Office via AP/Shutterstock/Nova

Otkako je krenula ruska invazija na Ukrajinu, dosta se pričalo o bunkeru koji koristi ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski da bi se zaštitio od žestokog granatiranja i opasnosti dok je Kijev na meti ruskih trupa. Takođe, medije širom sveta fasciniraju i tajni bunkeri koje ruski lider Vladimir Putin ima širom svoje zemlje i u koje bi mogao da se skloni sa porodicom i najvišim zvaničnicima u slučaju eventualnog nuklearnog rata. Evo šta znamo o njima, piše Nova.

„Neprobojna tvrđava za koju se traži lozinka“

Zelenski radi u betonskom bloku zgrada, okruženom neprobojnim prstenovima obezbeđenja. Karolin Viler, politička urednica britanskog lista Sandej tajms, posetila je sedište Vlade Ukrajine i napisala poduži izveštaj o toj poseti. Navodi se da je Zelenski u kompleksu vladnih zgrada Bankovoj u Kijevu, zaštićen kao u bunkeru.

Ističe se da je unutra mračno, da su prozori prekriveni debelim zavesama. S spoljne strane prozori i vrata zaštićeni su vrećama peska, a one su naslagane i po unutrašnjem stepeništu. Naoružani vojnici su svuda, a kontrolne tačke se nalaze u svakoj ulici oko kompleksa. Ulazak je dozvoljen samo onima koji imaju ispravne dokumente i pasoš. Civilni automobili ne mogu pristupiti tom mestu, a vojnici od prolaznika traže tajne lozinke, koje se svakodnevno menjaju. Kako se ističe, obično je u pitanju neka besmislica, koju bi Rusima bilo teško da izgovore.

Foto: UKRAINIAN PRESIDENTIAL PRESS OFF / UPI / Profimedia / Nova

Zelenski, koji ima odraslu ćerku Oleksandru, uspeva da vidi 10-godišnjeg sina Kirila jednom u deset dana, navodi se. Novinarka kaže da joj je jedan od njegovih pomoćnika rekao da život u mraku, daleko od supruge Olene i dece, predstavlja ”veliki pritisak” za ukrajinskog predsednika.

Prva dva meseca od početka ruske invazije Zelenski je živeo u podzemnom bunkeru, u skloništu. Godinu dana kasnije, u zamračenom, teško utvrđenom vladinom kompleksu niko se više ne obazire kad čuje sirene za opasnost. Ipak, kako je vreme prolazilo, situacija se menjala, pa je tako u poslednjih nekoliko meseci bunker korišćen samo jednom, i to letos nakon što su Ukrajinci dobili obaveštajnu informaciju da Rusi planiraju napad na sedište vlade.

Kada je Zelenski proglasio vanredno stanje na početku invazije, vodeći službenici odmah su pozvani u podzemni bunker, uz naredbu da tu ostaju do daljnjeg. Oni koji su pozvani da žive uz predsednika u podzemnom bunkeru morali su da potpišu da nikome neće odati niti jednu pojedinost.

U ugovoru su se obavezali da neće otkrivati bilo kakve informacije o dizajnu bunkera, njegovoj lokaciji ili sadržajima. Nisu smeli iznositi ni informacije o hrani koju su jeli. Izolovani ispod, predsednički tim je pratio rat pomoću telefona. Predsednik je svakog dana održavao niz sastanaka, intervjua i poziva svetskim liderima. Spavao je neredovno i često isprekidano.

Foto: AP Photo/Nariman El-Mofty; TANJUG/AP Photo/Efrem Lukatsky; Ukrainian Presidential Press Office via AP/Nova

Nekoliko sati nakon ruske invazije, stražari u zaštićenom kompleksu vlade ugasili su svetla, jer su izbile pucnjave oko vladine četvrti. Zelenskom i desetini njegovih pomoćnika dali su pancire i jurišne puške. Zelenski je kasnije izašao iz „bunkera“, ali pa su se sednice vlade mesecima održavale pod zemljom, na stanici metroa.

Nekoliko Putinovih bunkera u Sibiru

Veruje se da Putin ima nekoliko bunkera u Sibiru, jedan koji je povezan sa ogromnim novim terminalom u Sabeti na poluostrvu Jamal, a drugi na planinama Altaj. Takođe, šuška se i o nekoliko drugih bunkera na nepoznatim lokacijama.

Njegovo ministarstvo odbrane ima različite bunkere, uključujući i na Uralu. Postoje glasine da ima jedan bunker duboko u planinskom lancu Urala u Rusiji, ispod planine Jamantau.

Uralske planine su dugačak deo planina koji obuhvata Rusiju od severa do juga, završavajući severno od granice sa Kazahstanom. Vojna infrastruktura planine Jamantau se mogla videti na satelitskim snimcima 1995. godine, ali je Rusija odbila da elaborira šta su oni gradili kada su ih ispitale SAD.

Foto: EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV, Anatolii Stepanov / AFP / Profimedia, Konstantin Mihalchevskiy / Sputnik / Profimedia, AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia,EPA-EFE/SERGEJ BOBYLEV / KREMLIN POOL / SPUTNIK / POOL MANDATORY CREDIT/Nova

„Ne bi bilo iznenađujuće da je Rusija imala ovakav objekat, baš kao što imaju SAD, a planine su logično mesto za njihovo postavljanje“, rekao je za Njuzvik Set Baum, izvršni direktor Globalnog instituta za rizik od katastrofe.

Sa Putinovom retorikom o nuklearnom ratu kao odgovoru na sukob u Ukrajini, ovo mesto bi moglo da mu posluži kao skrovište, mada postoje različita mišljenja da li bi ga to sklonište spasilo u slučaju nuklearnog napada.

„U slučaju interkontinentalnog nuklearnog rata — dok bi planinski teren nudio ograničenu ‘zaštitu od eksplozije’, čak ni planinski lanac ne bi spasio ruskog predsednika od dugoročnih posledica nuklearnog uništenja. Nema skrivanja od planetarnog i ekološkog Armagedona koji ni taj nuklearni sukob velikih razmera izazvao“, rekao je za Njuzvik Tom Dejvis, vanredni profesor geografije na Univerzitetu Notingem u Velikoj Britaniji.

Foto: EPA-EFE/OLEG PETRASYUK, Maxym Marusenko/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia, east2west news / WillWest News / Profimedia, EyePress News / Shutterstock Editorial / Profimedia, EPA-EFE/MIKHAIL METZEL / KREMLIN POOL / SPUTNIK MANDATORY CREDIT/Nova

Planinski venci se uopšteno smatraju dobrim lokacijama za izgradnju nuklearnih skloništa. Visoke padine i niske doline planinskog regiona pomažu u apsorpciji toplote i svetlosti iz vatrene lopte nuklearne eksplozije, kao i početne radijacije. Pored toga, samo tlo će takođe apsorbovati radijaciju i eksploziju, tako da je poželjno biti pod zemljom.

Međutim, Rusija je verovatno postavila temelje bunkera i skloništa na Uralu još iz vremena Hladnog rata i Drugog svetskog rata, rekao je Dejvis, što ih čini logičnim mestom za Putinovo sklonište.

„Ruski predsednik ima pristup ogromnoj infrastrukturi nuklearnih bunkera i vojnih objekata koji datiraju iz vremena Hladnog rata. Verovatno je da su planine Ural jedno od takvih mesta — a posebno ove planine su dugo igrale stratešku geopolitičku ulogu za Rusiju. U stvari, region Urala je takođe bio domaćin katastrofe u Kištimu 1957, koja je bila treća najgora nuklearna nesreća na svetu (posle Fukušime i Černobila)“, rekao je on.

Na početku rata kružile su glasine da se Putin povukao u bunker u Sibiru.

Priča se da jedan specijalni bunker može da primi do 100.000 ljudi i da je dizajniran da upravlja Rusijom u slučaju Armagedona.

Pored lokacije u blizini velike fabrike Gazproma na krajnjem severu Rusije, priča se i da postoji bunker visoke tehnologije u planinama Altaj skriven ispod velike dače.

Napomena o autorskim pravima: Dozvoljeno preuzimanje sadržaja isključivo uz navođenje linka prema stranici našeg portala sa koje je sadržaj preuzet. Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku The Balkantimes Press.

Copyright Notice: It is allowed to download the content only by providing a link to the page of our portal from which the content was downloaded. The views expressed in this text are those of the authors and do not necessarily reflect the editorial policies of The Balkantimes Press.

Contact Us