fbpx

Predsednik Srbije odustao od ideje da postigne najveći rast na kontinentu

Aleksandar Vučić prestao da se poredi sa Evropom, izabrao lakšu „metu“

Foto: Stanislav Milojković

Novi dan, nova prilika da postanemo šampioni.

Ove godine nećemo biti šampioni u privrednom rastu u celoj Evropi kao što je obećavano za prošlu godinu, već ćemo biti lideri u okruženju i evrozoni, bar prema jučerašnjoj izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Prošli put kada smo samoproglašavani najboljima po ekonomskom rastu u Evropi, kao da nije bilo dovoljno dobro što smo imali pad od samo jedan odsto, ispostavilo se da su četiri zemlje, Irska, Turska, Litvanija i Norveška, imale manji pad (ili čak rast) ekonomije prošle godine.

Oslobođenje: Vučićevi i Kurtijevi planovi podudarni, svode se na formiranje Velike Albanije

Da bi se izbegle takve nezgodacije predsednik je ovog puta izbacio iz poređenja zemlje koje nisu članice evrozone, što je većina novih članica EU, kao i Norveška i Turska koje nisu uopšte u EU, koje inače imaju veći rast BDP-a od razvijenih zemalja evrozone zahvaljujući nižoj osnovici.

„Bićemo bolji i od evrozone, kojoj je MMF smanjio procenu sa 5,2 na 4,5 odsto, tako da ćemo biti bolji i od evrozone, u kojoj imate zemlje kao što su Španija i Italija sa mnogo nižom bazom danas jer su imale i po minus 10 i minus 15 odsto BDP u prethodnoj godini, ali i od njih ćemo biti uspešniji“, naveo je Vučić dodajući da Srbija neće biti zadovoljna ni sa pet odsto, već da će juriti rast od 6,5 odsto, jer bi to značilo povećanje plata i značajno povećanje penzija, kao i bolji život za građane.

Đukanović: Samosažaljivo prenemaganje Vučića, stavio se u ulogu promotera velikosrpske politike

Istina, bilo bi bolje da rast BDP-a bude 6,5 nego šest koliko je planirala Vlada Srbije ili pet odsto koliko nam predviđaju MMF i Svetska banka, ali jedno su želje, a drugo mogućnosti.

Nasuprot pomenutog rasta od pet odsto koji su nam prognozirale najveće međunarodne finansijske institucije, Španiji koja je prošle godine pretrpela ekonomski debakl sa padom od 11 odsto, MMF planira ove godine rast od 6,4 odsto, a Francuskoj recimo 5,8 odsto. U okruženju, recimo Rumuniji, ove godine se prognozira rast od šest odsto, kao i Turskoj.

Milan Dumanović: novac od droge uzimali Vučićeva SNS i BIA

Kod ocena stopa rasta treba uvek imati na umu i osnovicu koja je za Srbiju i pored uspešnih nekoliko godina daleko niža od razvijenih zemalja Zapadne Evrope, pa su samim tim i više stope rasta očekivane.

Osim toga, ostaje nepoznato šta je uticalo na promenu očekivanja predsednika za manje od mesec dana.

Početkom aprila je upozorio da „svet kasni u privrednom rastu zbog pandemije korona virusa i da će biti teško u Srbiji dostići šest odsto. Ako postignemo rast od pet odsto opet ćemo biti u prve tri, četiri države u Evropi“, ocenio je Vučić.

Možda iza ovog rasta optimizma stoje podaci o industrijskoj proizvodnji, trgovini na malo, turističkom prometu i spoljnoj trgovini koje je Republički zavod za statistiku upravo objavio, a kojima je u prethodnom periodu predsednik unapred raspolagao i kojima se razmetao u javnosti.

Takođe, prema podacima RZS u prvom tromesečju ove godine bilo je 2,8 odsto više registrovanih zaposlenih nego u prvom tromesečju prošle godine, mada se procenjuje da je BDP u prvom kvartalu ove godine manji za 0,5 odsto nego u istom periodu 2020.

U svakom slučaju koliki će biti privredni rast u ovoj godini zavisiće izgleda najviše od drugog tromesečja, odnosno perioda april-jun.

Prošle godine u to vreme građani i dobar deo privrede bili su zatvoreni vanrednim stanjem što se odrazilo na međugodišnji pad BDP-a od čak 6,2 odsto.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je ključan drugi kvartal i da je cilj da imamo rast od više od 10 odsto u odnosu na prošlu godinu.

„Ako to uspemo, bićemo na stopi rasta od šest odsto ove godine, što će biti jedna od najvećih stopa u Evropi. Tako ćemo se vratiti na one stope rasta iz 2019. godine“, rekao je Mali.

Kraj 2019. i početak 2020. godine obeležio je snažan rast domaće ekonomije. Međugodišnja stopa rasta u poslednjem kvartalu 2019. iznosila je čak 6,3 odsto, a početak 2020. je nastavljen stopom rasta od 5,3 odsto. Ovako visoka stopa rasta je razlog i što će verovatno u prvom tromesečju ove godine biti zabeležena ili stagnacija ili blagi pad.

Ivan Nikolić, direktor istraživanja u Ekonomskom institutu, ocenjuje da bi nakon međugodišnjeg pada od 0,5 odsto u prvom tromesečju mogao da se očekuje međugodišnji rast u drugom od 11-12 odsto, a svakako dvocifren.

„Na osnovu kretanja ekonomske aktivnosti ranijih, normalnih godina između prvog i drugog tromesečja, računajući tu i sezonske faktore, može se očekivati toliki privredni rast u drugom tromesečju. To bi onda dovelo do rasta od pet-šest odsto u prvom polugodištu i onda se očekuje da se u drugoj polovini godine tako i nastavi, posebno zato što je četvrti kvartal prošle godine bio nešto slabiji zbog drugog talasa korone. Tako bi se ostvarile te projekcije privrednog rasta od pet, šest odsto za ovu godinu. Treba reći i da međunarodne finansijske institucije obično budu konzervativne i procenjuju na osnovu tekućih dešavanja, koja obećavaju da bi se tako nešto moglo desiti“, objašnjava Nikolić.

S druge strane, Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, dosta je oprezniji i taj međugodišnji rast od 10 odsto u drugom tromesečju ocenjuje kao neizvestan, ako ne i malo verovatan.

„Za vraćanje na nivo iz drugog tromesečja 2019. trebalo bi ostvariti kvartalni rast od 7,5 odsto. Rast od 10 odsto u odnosu na prošlogodišnji period april-jun implicira i ozbiljan privredni rast u odnosu na početak ove godine. Videćemo šta će se desiti, možda vlast ima informacije koje mi nemamo. Dosta bi mogla da doprinese industrija, dok je rano za poljoprivredu. Takođe i građevinarstvo će zabeležiti napredak, kao i sektor informatičkih i telekomunikacionih usluga“, ocenjuje Arsić. Prema njegovim rečima, verovatnoća da će privredni rast na kraju godine biti pet odsto znatno je veća nakon rebalansa budžeta nego pre njega.

„Značajniji rast bi trebalo očekivati u drugom polugodištu kada i ako se pokrenu sve investicije planirane budžetom, a rano je očekivati da bi realizacija mogla početi već u drugom tromesečju. Osim toga u ovom sada periodu će i dalje biti ograničen rad ugostitelja, turističke industrije…“, napominje Arsić.

Napomena o autorskim pravima: Dozvoljeno preuzimanje sadržaja isključivo uz navođenje linka prema stranici našeg portala sa koje je sadržaj preuzet.

Copyright Notice: It is allowed to download the content only by providing a link to the page of our portal from which the content was downloaded.

Podržite nepristrano informiranje!             Support impartial informing!