Pantić: „Srpski baron Minhauzen – Aleksandar Vučić“

Lažni izbori su za Srbiju biti il’ ne biti

Reč je i ovoga puta o lažnim izborima jer se poštari i dalje muče da nađu pokojnike, nepostojeće osobe i strane državljane, da im uruče pozive za glasanje.

A neoboriv dokaz da su Izbori i ne demokratski, i ne slobodni, jeste medijski mrak gori nego na početku višestranačja.

Ogroman broj građana koji su se rodili devedesetih godina prošlog veka, kada je Srbijom zavladao najveći politički zločinac u istoriji ove zemlje Slobodan Milošević, i ne pamti kakav je medijski mrak vladao u to vreme.

Srbija je imala jednu nacionalnu televiziju tzv. TV Bastilju – RTS sa dva kanala.

Belivuk: “Vučić mi je pevao “A sad adio” u “Grafičaru”, nisam ja klošar k’o on”

U Beogradu je postojala još i lokalna stanica Studio B, a nešto kasnije i B-92.

Na godišnjicu obeležavanja devetomartovskih demonstracija protiv Miloševićevog režima, kada su ostavke morali da podnesu direktori medijskog mraka Dušan Mitević iz RTS i Živorad Minović iz Politike, tehnički direktor RTS-a pokojni Velimir Velja Žugić, potpisao je nalog da se reportažnim kolima direktno prenosi miting opozicionih stranaka.

Bila je to njegova poslednja odluka na funkciji direktora jer ubrzo je smenjen i oteran sa posla.

Godinu dana posle toga TV Bastilja postaje ratno huškačka propagandna mašinerija.

Prelević: Vučić svoj pad više ne može da zaustavi

Tada je njome zavladao Milorad Vučelić jedan od glavnih „Junaka doba zlog“.

Otpustio je preko 1000 radnika među njima i pedesetak najboljih novinarki i novinara.

Miloševićeva navodna odbrana srpstva u Hrvatskoj završava tako što je preko 200.000 Srba iz Kninske krajine, Like, Banije i Korduna, organizovano preseljeno u Srbiju.

A posle Mladićevog genocida nad muslimanskim življem u Srebrenici i četvorogodišnje opsade i bombardovanja Sarajeva, Dejtonskim sporazumom nastaje Republika Srpska i prestaje oružani rat u Bosni i Hercegovini.

Šaša: Kurtijeva vlada najprogresivnija, Vučićeva najkorumpiranija

Balkan će međutim tek da gori, jer je Milošević zamislio da protera Albance sa Kosova i na njihovo mesto naseli Srbe iz Hrvatske. Hrvatski Srbi naravno nisu hteli da čuju za tu ideju.

„Balkanski kasapin“ Milošević i pored toga nastavlja sa proterivanjem i ubijanjem Albanaca.

Međunarodna zajednica na razgovorima u Rambujeu, nudi mirovne snage da zajedno sa srpskom vojskom i policijom, uspostave mir na Kosovu.

Milošević to odbija i na pretnju bombardovanjem odgovara: Bombardujte.

Đenero: EU podržava Vučićevu hegemonističku politiku

Tako je došlo do takozvane NATO agresije u kojoj je poginulo manje ljudi nego što ih za godinu dana u Srbiji izgubi život u saobraćajnim nesrećama jer je NATO redovno javljao šta će bombardovati.

Tako je bilo i pred bombardovanje RTS. Namerno je međutim ostavljeno 16 radnika da pogine da bi se Zapad optužio za ubijanje civila i Srbija okrenula prema Rusiji.

„Balkanski kasapin“ Milošević i njegova ratnička menažerija završava u Hagu, ali se ne predaju.

Ubijaju prvog demokratski izabranog premijera Zorana Đinđića i 2012. godine, zloupotrebom demokratskih pravila, ponovo dolaze na vlast.

Od tada do danas medijskom i javnom scenom dominiraju oni isti ratni zločinci i takozvani političari a ustvari profiteri koji su se navodnom odbranom srpstva obogatili i bogate pljačkom.

I posle svega trideset godina kasnije, Miloševićev glasnogovornik, estradni političar Ivica Dačić izjavljuje da je Miloševićevo izručenje Hagu, trajna mrlja na savesti Srbije.

A Miloševićev omiljeni opozicionar, pravosnažno osuđeni ratni zločinac Hulja Šešelj koji se na predstojećim izborima kandiduje za premijera, obećava građanima da će svako ko spomene genocid u Srebrenici ili imenuje ratnog zločinca, završiti u zatvoru.

Najbolji đak Hulje Šešelja o kome je u Hagu napisao knjigu pod naslovom „Srpski baron Minhauzen – Aleksandar Vučić“, prevazišao je u svemu i svog učitelja i „Balkanskog kasapina“ Miloševića.

Za deset godina neograničene vladavine, najpre je ućutkao pravosuđe i tužilaštvo, ugasio parlament, a zatim zaveo takav medijski mrak da bi pretvaranje zemlje u pravu Orvelovu „Životinjsku farmu“ nazvao zlatnim dobom Srbije.

Na toj farmi većina građana tumara po mraku kao guske u magli.

A naša velika ili glavna „persona“, koju je Orvel nazvao Napoleonom, posle svih TV ekrana i naslovnih strana novina, zagospodario je i našim frižiderima i bukvalno i metaforično.

Prvo nam je u izbornoj kampanji saopštio da nećemo gladovati jer je „napunio“ frižidere pasuljem, graškom, mlekom u prahu i naravno „kukavičjim jajima“, a onda je počeo da iskače iz tih kućnih aparata i grokće: Bez mene vam nema života.

Ipak pojavila se svetlost i u tom Vučićevom medijskom mraku i na toj Šešeljevoj „Životinjskoj farmi“.

Bili su ubeđeni da niko iz Ujedinjene opozicije Srbije ne može da im nanese štetu za petnaestak izbornih minuta u emisiji „OKO“, na njihovoj i Miloševićevoj TV Bastilji.

Zatresao ih je međutim medijski zemljotres od deset Rihterovih stepeni.

Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde, u tih četvrt sata, „sipala je istinu brzinom munje“, takvu i toliku da su svi pokušaji voditeljke da opstruiše gostovanje, bili uzaludni.

Srbija je konačno i preko nacionalne televizije koju plaćaju svi građani, mogla da čuje da su „dela koja govore“ ustvari nedela, zbog kojih se ide u zatvor.

Da se Vučić i njegova vlast ponašaju kao da je Srbija njihovo vlasništvo, da su od Srbije napravili najkoruptivnije društvo, uvodeći „gangsterski kapitalizam“ i mafijaško pranje kriminalnih para.

Prodaju strancima sva javna i državna dobra kao da su privatna, ruše i grade po svim gradovima Srbije šta, gde i koliko hoće bez da ikoga išta pitaju.

Rekla je Marinika Srbiji i da je Vučićeva vlast u direktnoj vezi sa najvećim ubicom našeg doba Veljom Nevoljom a spomenula je i sve ostale afere od Krušika i Jovanjice do nerasvetljenih ubistava i političkih protivnika i običnih građana.

Dokaz da je on na čelu tog sistema jeste i to što ga premijerka i bratija umesto sa predsedniče, oslovljavaju sa „šefe“.

Marinika Tepić je u tih petnaestak minuta blistala svojom nesvakidašnjom koncentracijom, elokvencijom, erudicijom pa i političkom hrabrošću, da oči u oči sa uzurpatorima nacionalnog servisa kaže popu pop a bobu bob.

Pokazala je da Srbija i na lažnim izborima ima za koga da glasa.

Pogotovu kad se zna da su tu još i ekološke koalicije Zelenih kao i koalicija „Moramo“.

Pored ujedinjene opozicije, u glavnom gradu su na raspolaganju „Ne davimo Beograd“ kao i koalicija „Ajmo ljudi“ Duška Vujoševića.

Zato svi građani koji mogu, treba da izađu 3. aprila na Izbore kako ne bi postali saučesnici u likvidaciji sopstvene države i naroda.

Jer došli smo u poziciju – biti ili ne biti, ili Srbija i većina njenih građana ili Aleksandar Vučić i njegova zločinačka organizacija zvana SNS

Naravno da će prvi mafijaš Balkana trećeg aprila uveče proglasiti pobedu ali kao i Miloševića tako i Vučića, izlaskom na ulice 4. aprila, treba oterati na smetlište srpske istorije.

Ako je Srbija spala na to da joj životna sudbina zavisi od tog ratnog profitera i liferanta svega i svačega od brašna i pasulja do oružja i respiratora, od bolesnog čoveka huliganske svesti, lažova i prevaranta, onda i ne treba da postoji i za njom ne treba žaliti.