Angela Merkel odlazi, za sobom ostavlja špijunske afere

Nasljednik kancelarke imat će pune ruke posla da uvjeri partnere u Evropskoj uniji da će buduća njemačka politika biti više ‘fer’ te da će mnogo rjeđe odgovarati na pozive iz Pekinga i Kremlja

Angela Merkel će na jesen završiti mandat kancelarke Nemačke, ali će on, pored ogromnog privrednog rasta i rasta standarda građana, biti zapamćen i po velikom broju raznih afera, kako unutar same zemlje, tako i na međunarodnom planu.

Iako mnogi na pomen imena Angele Merkel odmah navode da joj je odavno vreme za političku penziju, ona, zapravo, nije kancelar sa najdužim stažom. Helmut Kohl, koji je bio kancelar i Zapadne Nemačke i prvi kancelar ujedinjene Nemačke, na vlasti je bio 16 godina – od 1982 do 1998. godine Otto von Bismarck, osnivač moderne Nemačke krajem 19. veka, na vlasti je bio čak 23 godine.

Ipak, Merkel ostaje najdugovečniji političar u savremenoj Nemačkoj i najmoćnija ličnost ne samo u svojoj zemlji, već i u Evropskoj uniji.

Zbog Zapadnog Balkana Angela Merkel traži direktne razgovore s Putinom

Prijatelji su prolazni, samo je interes vječan

U savremenoj politici važi pravilo da “nema večitih prijatelja, samo večitih interesa”. Angela Dorothea Merkel, doktorica hemije i fizike, briljantna naučnica i veoma sposobna političarka i čelnica Kršćanske demokratske unije (Christlich Demokratische Union – CDU), svakako je svesna ovog pravila, a pravila u evropskoj politici je često i sama postavljala.

I dok je mnogi politikolozi, novinari i analitičari kritikuju još od njenog stupanja na mesto kancelarke 2005. godine, drugi smatraju da je reč o verovatno jednoj najbriljantnijih osoba u evropskoj i svetskoj politici, ne samo nakon 2000. godine, već i u decenijama pre toga. Angela Merkel je u politici bila još od početka 90-ih, a od 1994. do 1998. godine je obavljala funkciju ministarke za životnu sredinu i nuklearnu energiju.

Nemačka se često naziva “motorom” EU-a”, a nekoliko najvećih kompanija i konglomerata iz oblasti autoindustrije, hrane i poljoprivrede, te avioindustrije dolazi upravo iz Nemačke. Najveća privreda EU-a, takođe, želi saradnju sa drugim svetskim silama – tako je nedavno Kina postala najveći nemački spoljnotrgovinski partner, za 18 odsto veći u bruto trgovinskoj razmeni od SAD-a. Nemački brendovi automobila su godinama u vrhu popularnosti kod kineskih vozača, a najveći među njima, Volkswagen, na kinesko tržište izvozi oko četiri miliona vozila godišnje, dok je domaće tržište na drugom mestu.

Pored izvoza automobila, mašina, alata i obojenih metala u Kinu i zemlje Azije, bliska saradnja sa Rusijom u oblasti energetike takođe često dovodi do zabrinutosti kod Zapadnih partnera, pre svega SAD-a. Iako je Nemačka jedna od ključnih članica NATO saveza, a Rusija pod nizom sankcija međunarodne zajednice zbog aneksije Krima, to nije bila prepreka u realizaciji projekta Severni tok 2. Analitičari često smatraju da “nemačka privreda radi na ruski gas”. To je sigurno tačno za brojne kompanije iz metalurške i hemijske industrije, a energent koji stiže putem Severnog toka višestruko je isplativiji od drugih alternativa.

Angela Merkel i francuska vlada čvrsto uz Trumpa: ‘Šokirani smo što mu radi digitalna oligarhija!‘

Velika nevjerica: Tajno američko špijuniranje

Ovo dovodi i do velikih nerazumevanja unutar same Unije, pa poznavaoci situacije navode da je teško objasniti manjim članicama EU-a, posebno Bugarskoj, Rumuniji i Kipru, koje imaju svoje interese u privrednoj saradnji sa Rusijom, da treba da istraju u sankcijama, dok Nemačka sklapa ovakve ugovore. Sa druge strane, mnogi se u nemačkoj vladi vode tezom: “SAD nam je bitan partner, ali su to, takođe, Kina i Rusija.” Ogromno kinesko tržište i rastuća srednja klasa u najmnogoljudnijoj zemlji sveta naročito su primaljivi za nemačke proizvođače elektronike, softvera i izvoznike usluga.

Zbog svega ovoga, čini se da je SAD nakon 2009. godine polako počeo da sumnja u svog najvećeg evropskog saveznika. SAD, Velika Britanija, Kanada, Australija i Novi Zeland su deo globalnog obaveštajnog saveza pod imenom “Five Eyes”, koji je sam deo starijeg UKUSA, multi-lateralnog sporazuma o zajedničkom pribavljanju obaveštajnih podataka, kako vojnih i civilnih agencija, te zajedničko korišćenje instrumenata poput mreža satelita, zemaljskih stanica (program Echelon) i, u novije vreme, internet i intranet mreža. Nemačka nikada nije bila deo ove “obaveštajne unije” te je informacije dobijala samo putem zvaničnih kanala NATO-a.

Zbog svega ovoga sa velikom nevericom – kako u Nemačkoj, tako i unutar Unije – 2015. godine je primljena vest o tajnom programu SAD-a za praćenje komunikacija i prisluškivanje novinara, tehnoloških stručnjaka i – nemačkih političara. Gunter Heiss, tadašnji koordinator obaveštajnih službi, potvrdio je u to vreme pred komisijom Bundestaga da se to zaista i desilo. Iza svega je (najverovatnije) stajala Američka sigurnosna agencija (NSA), a o svemu tome je morao biti obavešten i tadašnji predsednik SAD-a Barack Obama, iako on to nikada nije službeno potvrdio.

Nemačka štampa je u to vreme prenosila da je i sama kancelarka “barem dva puta bila deo presretnutih telefonskih razgovora”. Nakon ovih otkrića, nadležne službe u Nemačkoj su mere zaštite visokih dužnosnika podigle na najviši mogući nivo. Ispostaviće se, bez većih rezultata.

Putin poručio Angeli Merkel da se ne miješa u unutrašnje stvari Bjelorusije

‘Neprihvatljivo sistematsko praćenje saveznika’

Početkom ove godine su mediji u Danskoj otkrili da je Alužba za obaveštajni rad (FE) ove skandinavske zemlje tesno sarađivala sa američkom NSA na prikupljanju informacija. U širokom programu praćenja evropskih zvaničnika (koji je trajao barem od 2012. do 2014. godine), podaci o pozivima, email komunikaciji i SMS porukama političara iz Nemačke, Francuske, Švedske i Norveške su prikupljani “na masovnom nivou”. Ovo je, naravno, razljutilo evropske zvaničnike, pa se postavilo pitanje ne samo poverenja u SAD, već i (nedostatka) kontraobaveštajnih mera domaćih agencija.

Pored kancelarke Angele Merkel, praćene su i komunikacije tadašnjeg ministra spoljnih poslova Frank-Waltera Steinmeiera te nekoliko opozicionih lidera. Danski ministar odbrane Trine Bramsen je novinarima rekao da je “sistematsko praćenje bliskih saveznika neprihvatljivo”, što je dodatno dolilo ulje na razbuktalu vatru političkih odnosa u EU.

Angela Merkel već deceniju važi i za veoma uticajnu ličnost na Balkanu. Nije tajna da članice EU-a poput Bugarske, Hrvatske i Slovenije u velikoj meri zavise od nemačkih kompanija i investicija. To je još više slučaj u Srbiji, gde je na desetine poznatih kompanija otvorilo svoje pogone. Predsednik Srbije, premijer Bugarske i zvaničnici Hrvatske su uvek veoma zahvalni kako nemačkim kompanijama, tako i ličnom angažovanju kancelarke.

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, smatra da će njen odlazak sa funkcije imati uticaja i na prilike u regionu.

Dvanaest godina zalaganja za našu regiju

“Od kada je najavila odlazak sa političke scene, Angela Merkel gubi na legitimitetu u regionu i svi je posmatraju kao odlazeću političku figuru. Iako istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi građani Nemačke i dalje želeli da je vide na mestu kancelarke, a njena zamena se suočava s različitim aferama, gotovo je sigurno da Angela Merkel na jesen odlazi u istoriju. S tim u vezi se i političari u regionu uzdržavaju od velikih planova dok se ne vide rezultati izbora i ime novog kancelara.”

“Ipak, pristup Angele Merkel regionu bio je principijalan u poslednjih 12 godina – jak i stabilan region, povezivanje nekada zaraćenih strana, pomirenje i evropske integracije. Protivnica je menjanja granica i kroz Berlinski proces angažovana na više frontova, od kojih su najvažniji ekonomski i infrastrukturni, ali i kritike korupciji, nepostojanju vladavine prava i slobodi medija. Njen odlazak će najteže pasti predsedniku [Srbije Aleksandru] Vučiću, koji je godinama imao za nju samo reči hvale, a Merkel se s njim sastajala i u vreme predizborne kampanje. Primećujemo da je, tik pred početak pandemije [korona virusa], taj odnos ‘zamrznut’ i da su zahladeli odnosi, kao ranije sa predsednikom [Srbije Borisom] Tadićem. U suštini, Merkel je odigrala ključnu ulogu u držanju regiona na agendi Evrope, ali i na pritiscima da naša društva idu iole pristojnim putem. Da li je ovaj proces ireverzibilan videćemo vrlo brzo”, objašnjava Beširi.

Nakon izlaska Velike Britanije iz EU-a, Nemačka je dodatno ojačala svoju poziciju centralne ekonomske i političke sile Starog kontinenta.

Ipak, odnosi u NATO-u su, čini se, zauvek poljujani. SAD traži od drugih članica nova, veća izdvajanja za zajedničke projekte odbrane, što je u Nemačkoj, koja izdvaja oko dva odsto bruto nacionalnog dohotka, veoma nepopularno. I druge članice, poput Poljske, Češke i Mađarske, verovatno se sa pravom pitaju zašto bi oni smanjivali svoju trgovinsku razmenu sa Rusijom i Kinom te učestvovali u sankcijama kad već to Nemačka ne čini?

‘Balkanske oči’ ostaju uprte u Berlin

Za balkanske zemlje ova pitanja gotovo i ne postoje. Migracije radne snage iz balkanskih zemalja tradicionalno već decenijama vode put Nemačke, Austrije i Švajcarske. Poslednjih godina sve više stručnjaka iz oblasti elektronike, medicinskog osoblja, ali i vozača kamiona i radnika u transportu sa Balkana zaposlenje nalazi upravo u Nemačkoj.

Angela Merkel do kraja godine neće više biti kancelarka, ali se čini da će brojne afere ostati “na papiru”, nerešene. Njen naslednik će imati pune ruke posla da ubedi partnere u EU da će buduća nemačka politika biti više “fer” te da će mnogo ređe odgovarati na pozive iz Pekinga i Kremlja. Oči balkanskih lidera, naročito onih iz zemalja u procesu pridruživanja EU, svakako će ostati uprte u dešavanja u Berlinu – kao što je to, uostalom, i oduvek bio slučaj na ovim prostorima.