Vučić oteo državu, sad piše i zakone, on nema ustavne ingerencije da predlaže izmene zakona

U razgovoru sa meštanima sela iz doline Jadra, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prošle subote priznao je ono na šta stručna javnost i građani upozoravaju i zbog čega, na kraju krajeva, i protestuju – da je predlog Zakona o eksproprijaciji loš

Sporne su, prema Vučićevom mišljenju, četiri stavke. Sagovornici novina Nova smatraju da ih ima i više, a glavno pitanje za predsednika je, kako kažu, zašto je ovakav predlog zakona uopšte i ušao u proceduru. Kad se zna da je loš, te da između njegovog teksta i otimačine imovine stoji znak jednakosti.

Predsednik Srbije u subotu je odlučio da konačno odgovori na zahteve meštana sela iz doline Jadra i razgovara sa njima, pre svega o iskopavanju litijuma koje planira kompanija Rio Tinto i potencijalnoj ekološkoj katastrofi koje to može izazvati. Zatim i o “otimanju” njihove imovine, koju predlog novog Zakona o eksproprijaciji praktično legalizuje.

Aleksandar Vučić pojavio se u Gornjim Nedeljicama i razgovarao sa meštanima. Tom prilikom je i sam rekao da je predlog novog Zakona o eksproprijaciji loš.

Veljko Belivuk: “Predsednik Srbije Aleksandar Vučić mi je tražio različite usluge”

Šta se predsedniku nije dopalo

Vučić je rekao da je Zakon u skladu sa Ustavom, ali da postoje stavke kojima nije zadovoljan, pa će zbog toga napraviti novi predlog i pred građane izaći sa rešenjem.

Četiri stavke na koje se predsednik poziva jesu sve one na koje stručnjaci i građani upozoravaju i zbog čega protestuju dva vikenda zaredom.

Prvi i ključni problem u trenutnom Zakonu je rok od 5 dana tokom kojeg vlasnici moraju da se odluče o sopstvenoj imovini.

“Meni se u tom zakonu nije dopao ni rok od samo pet dana ako nekog ostavite bez lične imovine, ali je za eksproprijaciju, ako hitnost nalaže, potrebna mera – rekao je Vučić, a zatim istakao da je sporna i visina naknade za eksproprijaciju.

Ko sve sme da ekspropira je takođe nešto što muči Vučića, pa je obećao građanima bolje rešenje, ali i da će ponovo doći kako bi odlučili zajedno.

“Odluku o tome da li hoćete rudnik ili ne donećete vi i niko iz Beograda neće donositi nikakavu odluku protiv vaših interesa”, poručio je Vučić.

Četvrta sporna stavka po Vučiću je i mogućnost da se uđe u posed i pre eskproprijacije.

“Mi ćemo dodatno da promenimo zakon i tek kada ga promenimo onda ćemo da tražimo studiju uticaja na životnu sredinu, a onda ćemo sa vama da razgovaramo. Do tada niko vam neće eksproprisati nijedan objekat”, zaključio je Vučić.

Aleksandar Vučić oseća prezir i gađenje prema svom narodu

Ministri na gotovs

Ministri su brzo shvatili poruku, te se prvo oglasio ministar finansija Siniša Mali i poručio da će predlog promena u Zakonu o eksproprijaciji, koje je najavio Vučić, biti spreman već u nedelju, a da će se u Vladi naći do četvrtka, 9. decembra. Glavna izmena – kratki rokovi.

Odmah je reagovala i ministarka rudarsta i energetike Zorana Mihajlović.

“Izmena Zakona o eksproprijaciji ići će u pravcu produženja rokova, za koje građani misle da su prekratki, kao i određivanja cene, na šta su se žalili”, izjavila je Mihajlović.

Zaključak je da je zakon sporan, ali i uloga predsednika Srbije u celoj priči.

Novi šamar Vučiću iz EU: Vlast u Srbiji saučesnik ropstva u Linglongu

Uzurpiranje prava

Advokat i član Skupštine slobodne Srbije Božo Prelević kaže da je Vučić ovim samo pokazao da i sam zna da je Zakon o eksproprijaciji loš.

“Da se ovde radi o ozbiljnoj patologiji govori činjenica da je apsolutna većina u Vladi i parlamentu donela zakon koji se Vučiću ne sviđa i to po njegovom nalogu. Vučiću se, dakle, ne sviđaju njegove ideje. Što bi Radoje Domanović rekao “neće Rajko, kako Rajko hoće”. I za mene je sve to što je Vučić naveo sporno, a to znači da predsednik tačno zna šta je u tom zakonu sporno, a kad to zna, pitanje je zašto ga je predložio. Zakon je sporan i u nekim drugim stvarima, ali ovo su ključne stavke. I onda se postavlja pitanje zašto se uopšte donosi novi Zakon o eksproprijaciji. Šta fali starom?”, pita Prelević.

“Fali mu to da što ne omogućava Vučiću i SNS da budu uzurpatori, jer se po starom zakonu pita sud, jer se pita veštak. Vučić menja zakon da bi uzurpirao pravo. Ovo pokazuje da ne samo da ne postoji parlament, već ne postoje ni stručne službe koje donose Zakone. One su okupirane ljudima sa sumnjivim fakultetima, pa je svaki njihov predlog zakona besmislen”, kaže Prelević.

Besmisleno je, ali i protivustavno, kažu sagovornici lista Nova i to što predsednik određuje šta je sporno u zakonu, daje naloge Vladi i predlaže rešenja.

Hoćemo li glasati da Vučić bude doživotni predsednik

Prelević upozorava na nešto što je po njegovom mišljenju još opasnije, a to je da Vučić ovakvim Zakonom o eksproprijaciji “u pokeraškom maniru provlači Zakon o referendumu koji mu je suštinski najpotrebniji”.

“I zbog Kosova i zbog ovog i drugih sličnih rudnika koji bi se u Srbiji u budućnosti otvarali, ali i čitavog niza zloupotreba koje bi omogućio. Tako bi SNS, na primer, mogao da ide na referendum sa pitanjem da li ste za ukidanje izbora ili za to da Vučić bude doživotni predsednik, pa ćemo svi doći u ogromnu opasnost da nam manjina koju čini SNS nametne šta god im padne na pamet”.

Predsedniče niste ovlašćeni

Govoreći o tome da li predsednik Republike uopšte ima prava da utiče na pisanje i izmene zakona, kao što je najavio, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović kaže:

“Ima onoliko prava da to radi, koliko imam i ja. Predsednik države nema ustavne ingerencije da predlaže izmene zakona. To rade poslanici i Vlada Srbije. To je kršenje ustavnih ovlašćenja predsednika, a on je sada samo naglas rekao ono što je jasno, a to je da se većina zakona i menja na njegov “savet”. Ta situacija jeste paradigmična, jer pokazuje ko zapravo ima zakonodavnu i izvršnu vlast u Srbiji, a vrlo često pokazuje volju da vrši i sudsku”, navodi Jovanović.

Da Vučić nema prava da najavljuje izmena spornih odredbi novog zakona i daje obećanja građanima ovim povodom smatra i profesor ustavnog prava Slobodan Orlović.

“Predsednik Republike nema po Ustavu čak ni pravo zakonodavne inicijative – nije ovlašćen da predlaže zakon ili izmenu zakona (poput Vlade, narodnog poslanika i drugih subjekata). To znači ne samo da predsednik Republike ne može da predloži zakon, nego i da ne piše zakon, ne pregovara o nacrtu zakona, ne učestvuje u javnoj raspravi o zakonu, niti preduzima bilo kakvu pravnu radnju pre nego što zakon usvoji Narodna skupština. Možda je ovde na delu rimska sentenca koju je čuveni Bogišić uneo u Imovinski zakonik Crne Gore: “U većem je i manje: kome je dopušteno veće, ne može mu se kratiti manje”, odnosno ko u pravu može više može i manje. Pa pošto je predsednik po Ustavu Republike ovlašćen da predloži donošenje ili izmenu Ustava (veće), onda se valjda podrazumeva da to može i u pogledu zakona (manje). Međutim, to po pravilima ustavnog prava nije dozvoljeno”.

Šta Vučić po Ustavu sme 

Profesor Orlović navodi i šta su, zapravo, ustavna ovlašćenja predsednika po pitanju donošenja zakona.

“Uloga predsednika Republike je na kraju zakonodavnog postupka – što je uobičajeno parlamentarno rešenje – da može da vrati zakon parlamentu na ponovno glasanje (suspenzivni veto). Ako Skupština ponovo usvoji zakon, predsednik Republike mora da ga proglasi i on stupa na snagu. Inače, suspenzivni veto se u životu demokratskih država i ne koristi kada su šef države i parlamentarna većina iz iste političke grupacije”.