PUTIN OTIMA DECU PACIFISTA

Rusija i Ukrajina: Devojčica oduzeta ocu u ruskom Jefremovu zbog antiratnog crteža

U centru ruskog grada Jefremova nalazi se zid prekriven slikama rata.

Džinovske fotografije maskiranih ruskih vojnika sa oružjem i velikim slovima Z i V – simboli takozvane „specijalne vojne operacije“ zemlje u Ukrajini.

Ima i pesma:

Dobro bi trebalo da ima pesnice

Dobru je potrebna gvozdena ruka

Da otkinu kožu od onih

Koji prete.

Ovo je zvanična, patriotska slika ruske invazije na Ukrajinu.

Ali u ovom gradu, 320 kilometara južno od Moskve, naći ćete još jednu sliku rata u Ukrajini. Potpuno drugačiju.

Gradska odbornica Olga Podolskaja mi pokazuje fotografiju na svom mobilnom telefonu.

To je dečji crtež.

Levo je ukrajinska zastava sa natpisom „Slava Ukrajini“; desno ruska trobojka i natpis „Ne ratu!“.

Dok rakete doleću iz pravca Rusije, majka i njeno dete im prkosno stoje na putu.

Sliku je u aprilu 2022. godine nacrtala 12-godišnja Maša Moskaljeva.

Njen otac Aleksej, samohrani roditelj, kontaktirao je gradsku odbornicu za savet.

Rekao joj je da je njena škola, nakon što je videla Mašin crtež, pozvala policiju.

„Policija je počela da istražuje Aleksejeve društvene mreže“, kaže mi Olga.

„I rekli su mu da on ćerku vaspitava na loš način“.

Usledile su optužbe.

Zbog antiratne objave na društvenim mrežama, Aleksej je kažnjen sa 32.000 rubalja (oko 415 dolara) zbog diskreditacije ruskih oružanih snaga.

Pre nekoliko nedelja, protiv njega je pokrenut krivični postupak.

Antiratne objave su bili osnova za optužbe za diskreditaciju ruskih oružanih snaga.

Ovog puta Alekseju preti moguća zatvorska kazna.

Aleksej je trenutno u kućnom pritvoru u Jefremovu.

Njegova ćerka Maša je – za sada – poslata u dečji dom.

Alekseju nije bilo dozvoljeno ni da razgovara sa njom preko telefona.

„Niko nije video Mašu od 1. marta“, kaže mi Olga Podolskaja, „uprkos našim pokušajima da pristupimo dečjem domu i da saznamo kako je“.

„Ruske vlasti žele da svi budu na liniji. Niko ne sme da ima sopstveno mišljenje.

„Ako se ne slažete sa onim što neko misli, onda nemojte da čitate njihove objave na društvenim mrežama. Ali nemojte tu osobu stavljati u kućni pritvor i njihovo dete u dečji dom“.

Stojimo ispred stambenog bloka u Jefremovu.

Otvara se prozor i čovek gleda napolje.

Aleksej je.

Nije nam dozvoljeno da komuniciramo sa njim.

Prema pravilima kućnog pritvora, Alekseju je dozvoljen samo kontakt sa advokatom, istražiteljem i kazneno-popravnom službom.

Advokat Vladimir Bilijenko je upravo stigao.

Došao je da donese hranu i piće koje su lokalni aktivisti kupili za Alekseja.

„Veoma je zabrinut jer njegova ćerka nije sa njim“, kaže mi Vladimir posle posete Alekseju Moskaljevu.

„Sve ga u stanu podseća na nju. Brine se šta joj se može dogoditi.“

Pitam advokata zašto misli da su vlasti odvele Mašu.

„Ako su imali prava pitanja za oca, trebalo je da ga pozovu da da izjavu. Trebalo je da pozovu i Mašu i da razgovaraju sa njom“, kaže Vladimir.

„Ništa od toga nije urađeno. Samo su odlučili da je pošalju [u dečji dom].

„Po mom mišljenju, da nije bilo administrativnih i krivičnih prijava koje je Aleksej dobio, to se ne bi desilo. Čini se da su socijalne službe opsednute ovom porodicom.

„Mislim da je to čisto iz političkih razloga. Problemi ove porodice su počeli tek nakon što je devojčica nacrtala tu sliku.“

Sreo sam Aleksejeve komšije i pitao ih šta misle o situaciji.

„Ona je dobra devojčica, a ja nikada nisam imala problema sa njenim ocem“, kaže penzionerka Angelina Ivanovna.

„Ali plašim se da bilo šta kažem. Plašim se.“

„Možda bismo mogli da prikupimo potpise za podršku (Alekseju)“, predlaže mlađa žena.

Ali kada je upitana za mišljenje o tome šta se dešava, ona odgovara: „Izvinite, ne mogu da vam kažem“.

Pitam da li se plaši mogućih posledica.

„Da naravno.“

Kratka je šetnja od stambenog bloka Alekseja Moskaljeva do škole broj 9, gde je Maša učila i za koju je njen otac rekao da je pozvala policiju zbog Mašinog antiratnog crteža.

Škola tek treba da odgovori na naš pisani zahtev za komentar.

Kada smo pokušali da posetimo školu, rečeno nam je da ne možemo da uđemo.

Naši telefonski pozivi su ostali bez odgovora.

Ali posetio sam veb stranicu škole br. 9.

Slike na koje sam naišao me podsećaju na patriotski zid koji sam video u centru grada.

Na početnoj stranici nalaze se Heroji specijalne vojne operacije – desetina portreta ruskih vojnika koji su se borili u Ukrajini.

Tu su i patriotske parole: „Sve za pobedu. Podržimo naše momke na prvoj liniji fronta!“

Vojnici koji su se vratili iz Ukrajine posetili su školu br. 9 prošlog oktobra.

U govoru tog dana direktorka škole Larisa Trofimova je izjavila: „Verujemo u sebe i u našu otadžbinu, koja nikada ne može pogrešiti“.

Širom grada pristalice porodice Moskaljev i novinari okupljaju se u zgradi lokalnog suda.

Komisija za maloletnike Jefremova preduzima pravne radnje za zvanično ograničavanje Aleksejevih roditeljskih prava.

Ovo je prvo ročište poznato kao „razgovor“ sa sudijom.

Advokat Vladimir Bilijenko kaže da je Aleksej želeo da bude ovde lično.

Međutim, nije mu dozvoljeno da prekine kućni pritvor da bi došao na sud, iako je u pitanju reč o njegovom detetu.

U hodniku zgrade suda aktivistkinja razvija plakat.

„Vratite Mašu ocu!“, piše.

Policajac joj kaže da ga skloni.

Komisija za maloletnike tek treba da odgovori na naš zahtev da prokomentariše slučaj Alekseja Moskaljeva i njegove ćerke Maše.

Jedna od Aleksejevih pristalica, Natalija Filatova, veruje da priča o porodici Moskaljev odražava obračun protiv neslaganja u Rusiji.

„Naš ustav proklamuje slobodu govora, slobodu savesti, potpunu slobodu građana da izraze mišljenje“, kaže mi Natalija.

„Ali sada nam je to zabranjeno“.

Danas