Most: Šta će Vučić tražiti u zamenu za priznanje Kosova?

Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bio je sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Sagovornici su bili Stefan Surlić, asistent na Fakuletu političkih nauka u Beogradu, i Adriatik Keljmendi, politički analitičar iz Prištine.

Bilo je reči o tome da li su predsednici Vučić i Tači postigli tajni soprazum o razmeni teritorija što su New York Timesu povrdila četvorica bivših američkih zvaničnika, da li je danas ta ideja definitovno odbačena, zašto Vučić nikada nije saopštio platformu Srbije za pregovore sa Prištinom, zašto na Kosovu među političkim partijama ne postoji saglasnost o tome kako treba voditi dijalog sa Beogradom, zbog čega su beogradske Večernje Novosti objavile da je Evropska unija već pripremila nacrt sporazuma koji će Srbija morati da prihvati, što je Brisel odlučno demantovao. Zašto Priština smatra da bi Ahtisarijev plan trebalo da bude osnov za dogovor, a zašto se Beograd tome protivi, kao i o tome da li će završni sporazum podrazumevati i priznanje Kosova.

Novi pregovori u Briselu Vučić i dalje maršira u ritmu ‘korak naprijed, nazad dva‘

 

Omer Karabeg: Gospodine Surliću, vi ste nedavno izjavili da su Vašington i Brisel svesni da je sadašnji trenutak idealan za postizanje sporazuma zato što Vučić ima u Srbiji ogromnu podršku od preko 60 posto. Rekli ste da je njihovo uverenje da – ako Vučić sada ne potpiše sporazum – teško će to učiniti u budućnosti. Na osnovu čega ste došli do takvog zaključka?

Stefan Surlić: Već duže vremena SAD i Evropska unija pokušavaju da kroz formu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine postignu pravno obavezujući sporazum koji bi deblokirao Kosovo na međunarodnom planu. Aleksandar Vučić se 2012. na neki način obavezao da će kroz formu normalizacije odnosa omogućiti nesmetano članstvo Kosova u Evropskoj uniji u kontekstu evroatlantskih integracija.

Bilo je dosta izgovora – kako na unutrašnjem tako i na spoljnom planu – da ne dođe do tog finalnog sporazuma, ali sada Srpska napredna stranka ima apsolutnu većinu u parlamentu, stabilnu vlast i ne postoji nijedna opoziciona stranka koja bi mogla da je ugrozi. Vučić više ne može kao do sada da priča Briselu i Vašingtonu da bi rešenje kosovskog pitanja moglo da ugrozi političku stabilnost u Srbiji. To dobro znaju i Brisel i Vašington.

Adriatik Keljmendi: Slažem da je danas Srbiji lakše preduzeti odlučne korake. Vučić danas ima takvu podršku o kojoj drugi politički lideri mogu samo da sanjaju. Na Kosovu je, međutim, potpuno dugačija slika. Samoopredeljenje (Vetevendosje), koje je na izborima dobilo najviše glasova, nije u vladi. Pozicija premijera Hotija je slaba jer se oslanja na glasove dve relativno male stranke – Alijanse za budućnost Kosova (AAK) i Socijaldemokratske inicijative (NISMA), kao i na glasove Srpske liste.

Bez podrške dve trećine poslanika u Skupštini Kosova nemoguće je dobiti bilo kakvu podršku za dijalog a kamoli za konačni sporazum. Pored toga, i odnosi sa Vašingtonom su se zakomplikovali nakon otkazivanja sastanka u Beloj kući zbog optužnice protiv Tačija.

Omer Karabeg: Vučić nikada nije saopštio platformu Srbije za pregovore sa Prištinom. Postoji li uopšte takav dokument? Ako postoji, da li ga Vučić krije?

: Siguran sam da postoji ideja. Vučić vrlo dobro zna dokle može da ide u nastavku dijaloga između Beograda i Prištine. Verovatno postoje i neki principi koji su internog karaktera. Međutim, nemamo platforma kao javni dokument vlade i parlamenta i mislim da za to postoje jasni razlozi.

Prvo, platforma bi bila obavezujuća za onoga ko vidi dijalog. Drugo, kad bi cilj bio javno saopšten, onda bi mogli da budu mereni rezultati, odnosno učinak srpske strane. A Vučić bi hteo da to izbegne. Njegova sadašnja pozicija je lagodna. Što god bude dogovoreno – biće predstavljeno kao više od onoga što je nuđeno.

Omer Karabeg: Koliko znam, Kosovo ima javno objavljenu platformu za pregovore koju je nedavno predstavio premijer Hoti. Koje su glavne tačke te platforme?

Adriatik Keljmendi: Premijer Hoti je rekao da je njegova platforma Ustav Republike Kosovo. To znači da u svakom sporazumu Kosovo treba da bude priznato kao nezavisna država sa potpunim teritorijalnim integritetom. S druge strane, opozicione stranke Samoopredljenje i Demokratska partija Kosova (PDK) ga kritikuju zbog toga što platformu nije predstavio u Skupštini Kosova i zameraju mu netransparentnost dijaloga koji se vodi u Briselu. Možemo reći da se na Kosovu zna šta se očekuje od dijaloga, ali da ne postoji konsenzus o načinu na koji treba voditi taj dijalog.

Tajni dogovor

Omer Karabeg: Da li se potpuno odustalo od razmene teritorija o čemu su dugo razgovarali predsednici Srbije i Kosova – Aleksandar Vučić i Hašim Tači? Sudeći po izjavama američkih diplomata u tim razgovorima se daleko otišlo. Bivši visoki zvaničnik State Departmenta James Huper izjavio je da su Vučić i Tači praktično postigli dogovor koji uključuje teritorijalnu komponentu. Taj dogovor je uključivao i priznanje Kosova.

Bivši Trumpov savetnik za nacionalnu bezbednost John Bolton je potvrdio da su 2018. godine Vučić i Tači razgovarali o razmeni teritorija, a New York Times je pisao, pozivajući se na tvrdnje četvorice bivših američkih zvaničnika, da su Vučić i Tači sklopili tajni dogovor. Kakva su vaša saznanja?

Stefan Surlić: U diplomatskim krugovima se govorilo da neka vrsta dokumenta postoji, da sve tačke nisu precizirane, ali da su Vučić i Tači postigli načelnu saglasnost da razgraničenje bude osnova budućeg sporazuma. Čini se da se sada od te ideje odustalo pre svega zbog odsustva podrške unutar Evropske unije, mada je Vučić u nekoliko navrata isticao da postoji klima za kreativnija rešenja aludirajuću na francuskog predsednika Macrona i na Trumpovog specijalnog izaslanika za pregovore Beograd-Priština ambasadora Grenella.

Zbog toga mislim da što se tiče srpske strane ideja razgraničenja nije u potpunosti umrla. S obzirom da Kosovo nije uspelo da stvori multietničko društvo i srpskoj zajednici obezbedi potpuno ravnopravan položaj, Beograd tvrdi da bi sever Kosova mogao da funkcioniše samo ukoliko bude u sastavu Srbije. Dakle, ideja razgraničenja trenutno jeste mrtva, ali to ne znači da je Beograd od nje u potpunosti odustao.

Adriatik Keljmendi: I ako je postojao dogovor između Vučića Tačija – to je sada mrtva ideja. Ako se od Kosova očekuje da učini kompromisni korak, ne verujem da bi to mogla da bude neka vrsta razmena teritorija jer prema toj ideji postoji otpor, ne samo na Kosovu, nego i u velikim evropskim zemljama. Ako to počne sa Kosovom i Srbijom – gde će da stane? Da li će posle na red doći Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Tirol?

Omer Karabeg: Mislite li da je zaista postojao tajni dogovor između Vučića i Tačija?

Adriatik Keljmendi: Ni Tači, ni Vučić nikada javno nisu rekli da su postigli takav dogovor. A i da jesu, oni nisu bili u stanju da u to ubede druge. Tači nije bio u stanju da ubedi ni svoju bivšu stranku Demokratski savez Kosovo.

https://balkantimes.press/palmer-zelimo-medjusobno-priznanje-srbije-i-kosova/

 

Ultimatum

Omer Karabeg: Ovih dana su Večernje novosti, list blizak Vučiću, objavile da je Brisel već pripremio nacrt sveobuhvatnog sporazuma koji podrazumeva priznanje Kosova. Večernje Novosti su to nazvale ultimatumom Srbiji. Brisel je to odmah demantovao. Šta stoji iza toga?

Stefan Surlić: Brisel je u nastavak dijaloga ušao sa idejom da pregovori ne traju neograničeno kao što je to bilo do sada. Očekuju se rezultati u vrlo kratkom vremenskom okviru. To nije dijalog o tehničkim pitanjima. Evropska unija je zainteresovana za politički i statusni sporazum. Upravo to Beograd tumači kao ultimatum. Postoji snažan pritisak Zapada da pregovori ne traju unedogled već da se dijalog mora završiti pozitivnim ishodom. Mislim da to Beograd veoma brine jer će pritisak Evropske unije, a posebno Nemačke, sve više jačati i zaista će u jednom trenutku prerasti u ultimatum.

Omer Karabeg: Vučić je reagujući na priču o ultimatumu izjavio da ga čudi što Bisel nije demantovao izjavu kosovskog premijera Hotija da je počelo pisanje završnog sporazuma.

Adriatik Keljmendi: Ja ne znam da li postoji neki ultimatum, ali sam iznenađen kad čujem da se Vučić čudi što neko sa Kosova govori o završnom sporazumu kojim treba da bude priznata nezavisnost Kosova. Kosovo je nezavisna država koja ima svoju teritoriju i svoje institucije. Kosovo je priznato od strane najvećeg broja demokratskih država u svetu, član je mnogih međunarodnih organizacija, učestvuje u međunarodnim sportskim takmičenjima. Vučić to zna. I građani Srbije to znaju. Ako Vučić ili neko drugi u Srbiji misli da će na kraju ovih pregovora Kosovo da bude manje nezavisna država nego što je to sada – grdno se vara.

 

Priznanje

Omer Karabeg: Da li sporazum o normalizaciji odnosa podrazumeva priznanje Kosova od strane Srbije? Da li bi Brisel mogao da ponudi sporazum u kome nema obaveze Srbije da prizna Kosovo?

Stefan Surlić: Mislim da je ta opcija vrlo realna. Sporazum ne bi obavezivao Srbiju na formalno priznanje nezavisnosti Kosova, ali bi Kosovo imalo otvoren put ka članstvu u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama i jasnu perspektivu članstva u Evropskoj uniji i NATO paktu. Cilj zapadnih zemalja, koje vrše pritisak da se postigne sporazum, je da se Kosovo oslobodi statusa koji mu onemogućava evroatlantske integracije. To je moguće bez formalnog priznanja, ali uz obavezu od strane Srbije da neće remetiti taj proces.

Međutim, kada se Srbija bude suočila sa članstvom u EU, siguran sam da će pojedine zemlje od nje zahtevati da i formalno prizna nezavisnost Kosova. Prema tome, uveren sam da će formalno priznanje nezavisnosti biti uslov za punopravno članstvo u EU, a to je veliki izazov za Srbiju jer preko 80 posto stanovnika ne bi podržalo priznanje Kosova čak i ako bi to bio uslov za članstvo u Evropskoj uniji.

Omer Karabeg: Znači vi mislite da bi sporazum mogao da bude takav da Srbija formalno ne prizna Kosovo, ali da se obaveže da ga neće ometati da dobije stolicu u Ujedinjenim nacujama.

Stefan Surlić: Da. Mislim da se na to ide. U diplomatskim krugovima se već duže vremena govori da je Nemačka zainteresovana za takvu ideju.

Adriatik Keljmendi: Mislim da sporazum o normalizaciji obavezno treba da sadrži i formalno priznanje Kosova. To je i američki predsednik Trump istakao u pismima Vučiću i Tačiju. Ako su posrednici u pregovorima Amerika i EU, onda bi trebalo očekivati da će priznanje biti deo sporazuma. Uostalom, i Međunarodni sud pravde se pre deset godina pozitivno izjasnio o legalnosti proglašenja kosovske nezavisnosti. Zar sve to nije dovoljno?

Pobeda ili izdaja

Omer Karabeg: Ako je propala razmena teritorija, šta bi Vučić mogao da traži u zamenu za priznanje Kosova? Mislim da za njega ulazak u Evropsku uniju nije više dovoljna kompenzacija. On se već duže vremena svesno udaljava od Evropske unije i sve više oslanja na Kinu i Rusiju.

Stefan Surlić: To je veliko pitanje, pre svega za društvo u Srbiji. Šta Srbija treba da dobije da bi se odrekla teritorije koju po ustavu smatra svojom južnom pokrajinom? Prema istraživanjima javnog mnjenja razmenu teritorije podržava najviše 30 procenata stanovnika Srbije. Vučić se nalazi pred velikim izazovom bez obzira što ima podršku više od 60 posto.

Omer Karabeg: Ali pretpostavimo da je bila dogovorena razmena teritorija – Sever Kosova za Preševsku dolinu, da li bi Vučić, s obzirom na svoju veliku popularnost, uspeo da ubedi ljude u Srbiji da prihvate priznanje Kosova?

Stefan Surlić: Mislim da bi onda imao dosta lakši zadatak zato što se Kosovo u javnosti Srbije isključivo predstavlja kao teritorijalno pitanje. On bi onda mogao da kaže: “Uspeo sam, dobili smo satisfakciju za gubitak Kosova. Do juče nismo imali ništa, a sada se opštine na Severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom reintegrišu u Srbiju”. Vučić bi to mogao da predstavi kao pobedu, iako bi određene političke snage to proglasile izdajom jer se Kosovo smatra mitskom osnovom nacionalnog identiteta.

Omer Karabeg: Dokle je Kosovo spremno da ide u ustupcima da bi mu Srbija priznala nezavisnost što bi mu omogućilo ulazak u Ujedinjene nacije i u Evropsku uniju?

Adriatik Keljmendi: Ne vidim šta bi mogao da bude veći ustupak od Ahtisarijevog plana. Toliko je proširena autonomija Srba na Kosovu da je funkcionisanje države dovedeno na ivicu. Svaka promena ozbiljno bi ugrozila funkcionisanje Kosova kao države. A nefunkcionalno Kosovo ne bi odgovaralo ni Srbima, ni Albancima, ni međunarodnoj zajednici. Po Ustavu Kosova nacionalne manjine imaju veća prava nego bilo koja druga manjina u Evropi. Mislim da se treba vratiti Ahtisarijevom planu da bi se našao kompromis.

 

Ahtisarijev plan

Stefan Surlić: Da je Ahtisarijev plan na Kosovu u potpunosti primenjen dobili bismo potpuno drugačiju sliku od one koju danas imamo. Tačno je da na papiru srpska zajednica uživa značajna prava, ali postoji veliki raskorak između propisanih normi i stvarnog stanja na terenu. Da je Kosovo primenilo Ahtisarijev plan i ono što je dogovoreno u Briselu, sada bi imalo mnogo jaču poziciju i moglo bi da kaže Srbiji: “Šta više tražite, mi funkcionišemo kao uređeno multietničko društvo”.

Međutim, u praksi Srbi ne uživaju pravo na korišćenje svog jezika, srpske lokalne samouprave nemaju ona prava koja su im propisana Ustavom, pravo na kulturnu baštinu se konstantno osporava tvrdnjama da to uopšte nije kulturna baština srpske zajednice. Navešću vam jedan primer. Ustavni sud Kosova je potvrdio da sporna zemlja manastira Dečani pripada tom manastiru, a onda imate kaubojski odnos lokalnih albanskih vlasti koje kažu: “Nećemo da primenimo tu odluku Ustavnog suda”. Odluke Ustavog suda se poštuju kada su u pitanju Albanci, ali se ne poštuju kada su u pitanju Srbi. Zbog toga Srbija može da kaže: “Kosovo je pokazalo da nema interes da štiti prava srpske zajednice, prema tome moramo naći neko drugo rešenje”.

Šta sve pruža Ahtisarijev plan

Adriatik Keljmendi: Da je Srbija privatila Ahtisarijev plan, da je prihvatila nezavisnost Kosova, kako piše u tom dokumentu, onda bi atmosfera na Kosovu bila drugačija. Mi smo u situaciji da treba poštujemo nešto što druga strana neće da poštuje. Srbi koji žive u opštinama, gde su većini, imaju mnogo veća prava nego što je to previđeno Ahtisarijem planom. Oni žive po zakonima Srbije.

Od Ahtisarijevog plana uzimaju samo ono što im odgovara, a kad im ne odgovara pozivaju se na Ustav i zakone Srbije. Beograd bi morao da prihvati da je Kosovo nezavisna država u kojoj Srbi i Albaci treba da žive zajedno i da se međusobno poštuju. Srbija treba da prihvati Kosovo kao komšiju, a i Kosovo treba tako da gleda na Srbiju.

Stefan Surlić: Ako je nezavisnost najvažniji politički cilj Kosova, mislim da bi bilo logičnije da vlast u Prištini kaže – mi ćemo u potpunosti ispuniti naše obaveze, primenićemo sve što proizilazi iz Ahtisarijevog paketa i briselskih dogovora, pa ćemo imati najjači argument u našem zahtevu da u potpunosti postanemo nezavisna država sa otvorenim putem ka evroatlantskim integracijama.

Pošto to nije urađeno, pojavljuju se druge ideje i rešenja. Beograd sada stalno govori međunarodnim akterima – ako Kosovo sada, kada mi još uvek možemo uticati na njegov međunarodno-pravni položaj, nije zainteresovano za sprovođenje svih ovih stvari, ko nam garantuje da će to uraditi kada prihvatimo nezavisnost Kosova.

Adriatik Keljmendi: Hteo bih da i Kosovo i Srbija budu države za sve njihove građane bez obzira na nacionalnost. Nakon toliko godina dijaloga treba da nađemo kompromisno rešenje koje nije da Kosovo bude deo Albanije, niti da bude deo Srbije, nego da bude nezavisna država koja poštuje prava svih svojih građana. Da bismo ostvarili taj cilj – Ahtisarijev plan je najbolje rešenje.

Taoci

Omer Karabeg: Da li će se pregovori zavšiti sveobuhvatnim sporazumom ili se će se na kraju sve pretvoriti u zamrznuti konflikt?

Stefan Surlić: Ja bih ipak želeo da dam šansu sveobuhvatnom sporazumu koji bi trebalo da počiva na specijalnim vezama između dva naroda. Takav sporazum je potreban, ne samo Srbima i Albancima, nego i celokupnom ragionu. Jer, nezavisno od svih naših trvenja, naš zajednički problem je što desetine hiljada ljudi svake godine odlaze sa ovih prostora. Odlaze da bude deo nekih boljih, uređenijih društava.

Ako propustimo ovaj trenutak i ne postignemo sporazum – ukoliko se, dakle, opredelimo za zamrznuti konflikt – bojim se da ćemo se za koju deceniju probuditi u nekim opustelim, osiromašenim društvima koja više neće imati ko da gradi. Ostaće samo oni koji neće imati ni obrazovanja, ni talenta, niti ijednu drugu vrednost osim da mašu nacionalnim zastavama i da tvrde da jedino oni polažu isključivo pravo na datu teritoriju.

Adriatik Keljmendi: Kosovo i Srbija su stalno u dijalogu već dvadesetak godina. Ako još nismo ukapirali da bi konačno trebalo da stavimo tačku i dogovorimo se o sporazumu – koji treba, ne da samo da se potpiše, već i da se sprovodi – onda sve ovo što smo do sada radili nema nikakvog smisla. Nema smisla da građani budu taoci nerešenog problema između Kosova i Srbije kad znamo da obe zemlje imaju mnogo više onih pravih, životnih problema za koje nemaju rešenja.

 

Omer Karabeg

Radio Slobodna Evropa/Balkantimes.press