Veštačka inteligencija: EU obećava manje birokratije – Svet

Tokom poslednje dve decenije pojavio se globalni trend: tehnologija velikih kompanija postepeno je ulazila u svaki segment naših života, od telefona u našim džepovima, do veštačke inteligencije. Pritom su Sjedinjene Američke Države inovativne, a Kina još i više – dok Evropska unija reguliše.

U poslednje tri godine EU je uvela čitav niz pravila koja su prva te vrste u svetu, s ciljem da ograniči moć velikih tehnoloških kompanija unutar Unije – od zakona koji primoravaju kompanije da nadgledaju i smanje štetan sadržaj na internetu, do sveobuhvatnog zakonodavstva o veštačkoj inteligenciji osmišljenog da podrži „pouzdanu“ veštačku inteligenciju.

Međutim, na „Samitu o akciji u oblasti veštačke inteligencije“ održanom u Parizu ove nedelje, EU je pokazala želju da popravi svoj imidž „tehnološkog policajca“. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen samo je jednom izgovorila reči kao što su „pravila“ i „regulativa“, ali je zato često pominjala „inovacije“ i „investicije“.

Sve to uz obećanje o „smanjenju birokratije“ i najavu 200 milijardi evra za izgradnju novih gigafabrika za veštačku inteligenciju, iz budžeta, ali i od privatnih investitora.

SAD neće prihvatiti pritisak na američke tehnološke kompanije

Govoreći u Parizu u utorak, potpredsednik SAD Džej Di Vans nije birao reči. Upozorio je da „Amerika ne može i neće prihvatiti“ da strane vlade „pojačavaju pritisak“ na američke tehnološke kompanije, kritikovao je zakon EU o regulisanju sadržaja na internetu i potom izjavio da su SAD svetski lider u oblasti veštačke inteligencije i da „planiraju da to tako i ostane“.

Iako su učestvovale na samitu, SAD su odbile da potpišu međunarodni dokument koji je sastavilo i odobrilo prisutnih 60 država, uključujući Nemačku, Francusku, Kinu, Indiju, Južnu Afriku, Keniju, Ujedinjene Arapske Emirate i Brazil.

U tekstu se poziva na „otvorenu, inkluzivnu, transparentnu, etičku, bezbednu i pouzdanu“ veštačku inteligenciju, uz obaveze da se „smanje digitalne nejednakosti“ i da veštačka inteligencija postane „održiva za ljude i planetu“.

EU ne ulaže dovoljno u veštačku inteligenciju – kažu lobisti tehnoloških kompanija

Pritisak na Evropsku uniju da preispita svoj pristup tehnologiji ne dolazi samo s one strane Atlantika. Istraživanje koje je 2024. sprovela Digitalna Evropa, lobistička grupa tehnološke industrije sa sedištem u Briselu, pokazuje da, kada je reč o investicijama u veštačku inteligenciju, EU zaostaje iza SAD i Kine.

Lobisti su takođe upozorili da „složene regulative ometaju rast i fleksibilnost evropskih kompanija, često ih primoravajući da traže povoljnija tržišta“.

Janoš Delker, stručnjak za tehnologiju i autor, rekao je da bi investicioni planovi EU, najavljeni ove sedmice, „mogli biti jedan od ključnih elemenata koji bi promenili situaciju“. Iako je obećanje Ursule fon der Lajen o „mobilizaciji“ novca bilo prilično uopšteno, usledilo je nakon slične najave iz Francuske.

„Čini se da su donosioci odluka shvatili da će biti potrebna veća ulaganja kako bi EU mogla da se takmiči u globalnoj trci za veštačku inteligenciju“, rekao je Delker.

Kineski DeepSeek stvorio veliki model s vrlo malo novca

Janoš Delker kaže da je mnoge navelo na razmišljanje nedavno lansiranje DeepSeeka, velikog jezičkog modela kineskog startapa.

„Čini se da je DeepSeek razvio model sposoban da se u određenim aspektima takmiči s velikim igračima. Ali, koliko znamo, to je učinio s minimalno novca“, ukazuje Delker, bivši voditelj emisije DW Techtopia.

„Mnogima u Evropi je to otvorilo oči. Ako to može DeepSeek, onda možemo i mi.“

Deregulacija – pretnja „zaista dobrim zakonima“ EU?

Ali, najavljeni zaokret EU neke i zabrinjava. Kao na primer Karlu Husted koja vodi Centar za digitalno društvo pri fondaciji Mercator.

„Nešto čega se iskreno bojim u ovom trenutku jeste da će nas taj narativ protiv regulacije dovesti do toga da implementaciju donesenih zakona ne shvatimo ozbiljno“, upozorava ona za DW.

Iako je Husted pohvalila zalaganje za veće investicije u Evropi, ujedno je i upozorila: „Trenutno imamo mnogo zaista dobrih regulativa u EU i sada je vreme da ih primenimo na pravi način.“

Ako EU želi veću primenu veštačke inteligencije važna su pravila o transparentnosti. „Evropske kompanije moraju da znaju šta kupuju. Da li je nešto bezbedno? Da li je pouzdano? Da li je pristrasno?“, kaže Husted.

Potencijalni trgovinski rat sa SAD: Šta bi mogla da uradi EU?

Dok tehnološki milijarderi sada šetaju hodnicima moći u Vašingtonu, a SAD uvode ili podižu carine, ne zna se kako će na to da reaguje EU.

Prioritet broj jedan za Brisel jeste da se izbegne trgovinski rat. Zato neki lideri EU predlažu da se kupi više energije ili vojne opreme iz SAD. Mnogi se pitaju kakvu bi ulogu u budućem odgovoru EU mogle da imaju velike tehnološke kompanije.

U privatnim razgovorima, neki priznaju da bi mogao da pomogne popustljiviji odnos prema velikim tehnološkim firmama. Međutim, ako se trgovinske tenzije pojačaju, velike tehnološke kompanije mogle bi se naći i na meti Brisela, budući da EU ima instrumente za odmazdu koji omogućavaju ograničenja u trgovini uslugama.

Na pitanje o širim opcijama EU za odmazdu u slučaju potencijalnog trgovinskog rata, evropski poslanik Bernd Lange prošle nedelje je za DW rekao:

„To bi mogle biti carine, to bi mogla biti isključenja iz javnih nabavki, to bi mogla biti ograničenja pristupa tržištu. Ne želimo da partnerska zemlja ili zemlja koja koristi prinudne mere može unapred da iskalkuliše kakve ćemo kontramere preduzeti“.