Uporedite Kosovo sa Ukrajinom i zaključak se nameće sam po sebi – bez Amerike neće ići! – Svet

Evropa je u teškoj situaciji zbog američkog zahteva da pomogne mirovnim snagama u primeni budućeg mirovnog sporazuma u ​​Ukrajini, piše u analizi Rojtersa.

Eksperti kažu da bi slanje evropskih mirovnih snaga u Ukrajinu moglo prenapregnuti i oslabiti kapacitete samoodbrane NATO-a i da bi misiji i dalje bila potrebna američka podrška, prenosi Jutarnji.hr.

Iako američke trupe na terenu možda neće biti potrebne, odvraćanje u obliku američkih raketa srednjeg dometa i konačno nuklearnog oružja će i dalje biti od ključnog značaja.

„Nisam siguran da će bilo koja bezbednosna garancija biti 100 odsto kredibilna protiv agresivnog i nacionalističkog Putina ako na neki način ne uključuje Amerikance“, rekao je Mark Lajal Grant, britanski savetnik za nacionalnu bezbednost tokom Trampovog prvog mandata.

Evropski zvaničnici su takođe rekli da će samo garancija SAD zaštititi evropske mirovne snage i odvratiti Rusiju od bilo kakvog budućeg napada na Ukrajinu.

Američki predsednik Donald Tramp šokirao je Evropljane prošle nedelje pristankom na bilateralne mirovne pregovore sa Rusijom, koji su počeli u utorak u Rijadu, a američki ministar odbrane Pit Hegset poručio je saveznicima da „svaka bezbednosna garancija mora biti podržana od strane sposobnih evropskih i neevropskih snaga“.

Jasno je stavio do znanja da neće slati američke vojnike u Ukrajinu.

Na hitnom sastanku u Parizu u ponedeljak, evropski lideri ostali su podeljeni oko slanja mirovnih snaga u Ukrajinu, plana o kojem su neke evropske nacije počele da raspravljaju prošle godine na podsticaj Francuske.

Takva sila bi povećala rizik od direktnog sukoba sa Rusijom i bila bi teret za evropske vojske, čije su zalihe naoružanja iscrpljene donacijama Ukrajini i koje su navikle da se u velikoj meri oslanjaju na američku podršku za važne misije.

Britanski premijer Kir Starmer izjavio je u ponedeljak da je spreman da pošalje vojnike u Ukrajinu, ali da će za to biti potrebna američka podrška.

Da li bi evropske snage u Ukrajini oslabile NATO?

Eksperti upozoravaju da bi slanje velikih evropskih snaga u Ukrajinu moglo da oslabi sposobnost NATO-a da se brani od rastuće pretnje iz Rusije, jer bi okončanje sukoba omogućilo ruskoj ratnoj ekonomiji da brzo popuni vojne zalihe.

Neki se takođe pitaju da li će evropske zemlje, koje se bore da podignu nivo svoje vojne spremnosti posle decenije relativnog mira od kraja Hladnog rata, moći dovoljno brzo da prikupe borbeno spremne trupe, posebno ako se od njih očekuje da kontrolišu više od 2.000 kilometara dugu liniju razdvajanja od Rusije i Belorusije.

Klaudija Mejdžor, analitičar nemačkog trusta mozgova SVP, smatra da je to teško izvodljivo.

Procenjuje se da će pored ukrajinskih snaga biti potrebno 40.000 do 150.000 vojnika, rekla je ona nemačkoj televiziji ARD u ponedeljak.

Poređenja radi, mirovne snage NATO-a na Kosovu počele su sa 48.000 vojnika 1999. godine, obezbeđujući površinu od 11.000 kvadratnih kilometara, a Ukrajina je skoro 55 puta veća.

„Evropljani trenutno nemaju te snage osim ako ne oslabe sopstvenu odbranu ili planiranu odbranu Baltika, na primer, što je očigledno kontroverzno“, rekla je ona.

„Istovremeno, oni nemaju ključne sposobnosti u oblasti izviđanja, protivvazdušne odbrane ili vazdušnih udara, koje u dovoljnoj meri imaju samo SAD.

Rusija protiv mirovnih snaga NATO-a

Majkl Kofman, viši saradnik u Karnegi fondaciji, rekao je da bi raspoređivanje tri brigade od 3.000 do 5.000 vojnika u bilo kom trenutku moglo biti dovoljno da se obezbedi četiri do pet sektora bojnog polja na kojima su bile koncentrisane borbe.

Uobičajene rotacije za odmor i obuku bi utrostručile broj potrebnih vojnika na možda 50.000 „bez ukidanja svih potreba postojećeg regionalnog plana odbrane“, najavio je on na Ks.

Ali ove snage moraju da imaju bataljone u blizini ratišta, a ne da lutaju po obuci u zapadnoj Ukrajini“, upozorio je on i dodao da takve jedinice treba da budu mobilne.

„Važnije pitanje je šta ove snage treba da urade i kako bi odvratile (Rusiju)?

On se takođe pita kakve vojne operacije može da izazove bilo kakvo rusko kršenje primirja.

Neki stručnjaci smatraju da bi ukrajinske snage trebalo ostaviti da obezbede liniju razdvajanja, a sredstva odvraćanja bi bila van zemlje.

Hegset nije posebno rekao da mirovne snage moraju biti stacionirane u Ukrajini, ali je jasno stavio do znanja da one neće biti obuhvaćene članom 5 NATO-a o međusobnoj odbrani.

Međutim, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je novinarima u utorak u Rijadu da prisustvo bilo kakvih snaga iz zemalja članica NATO-a u Ukrajini, pod bilo kojom zastavom, nije prihvatljivo za Rusiju.

Ali sredstvo odvraćanja izvan Ukrajine moglo bi da predstavlja drugačiju dilemu za Evropljane, koji nemaju oružje srednjeg dometa koje bi moglo da gađa ruske ciljeve sa udaljenosti u slučaju kršenja primirja.

A nemaju čak ni ogroman američki nuklearni arsenal, koji je krajnje sredstvo odvraćanja Rusije.