Zvanična rekacija iz Berlina na Vučićeve prozivke – Nakon što je predsednik Aleksandar Vučić u više navrata govorio protiv Nemačke, te je krivio da je ona najviše loših stvari učinila kada je reč o (ne)rešavanju kosovskog problema…
…o tome kako Nemci vide ovaj ugao predsednika pitali smo specijalnog izaslanika ove zemlje za Zapadni Balkan, Manuela Saracina.
Iako su nedavno vlastima u Srbiji stigle jasne poruke iz Nemačke da “obuzdaju” česte kritike i oštre reči na njihov račun, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne odustaje. Nemačka Fridrih Ebert fondacija sastavila je statut Zajednice srpskih opština, a to je predsednika dovelo do toga da “poludi od besa” i izrekne niz kritika na njihov račun.
Pre toga, Vučić je izjavljivao kako Nemcima ne veruje „ama baš ništa“, te da ona sve dozvoljana premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju, te da želi u potpunosti da kontroliše Kosovo.
U intervjuu za Novu, specijalni izaslanik Nemačke Manuel Saracin rekao je da mu nije jasno zbog čega Vučić ništa ne veruje Nemcima, „čiji stav je veoma jasan“.
„Čuo sam to i naravno mogu da razumem da on uočava naše razlike u stavovima. Ali ne znam zašto ne može da nam veruje, zato što je naš stav veoma jasan i zasnovan na vrednostima koje zastupamo i na tome kako vidimo ovaj region. On može da bude uveren u našu poziciju“, izjavio je Saracin i dodao:
„Verujem da se mora jasno reći ljudima u Srbiji da je Nemačka njihov iskreni prijatelj. Naravno, mi imamo različita shvatanja i viđenja po pitanju Kosova i po pitanju kako se ophoditi prema napadačkom ratu Rusije protiv Ukrajine. Takođe, mi smo u nekoliko navrata pokazali da nismo zadovoljni celokupnim demokratskim napretkom u Srbiji, ali uprkos svemu tome, mi smo iskreni prijatelji Srbije. Naše snažno uverenje je da Srbija i Evropska unija moraju da budu zajedno, i uveren sam da ljudi iz Srbije takođe vole Nemačku. Stoga, za mene reči gospodina Vučića i gospođe Brnabić ne reflektuju naš stvarni odnos, na primer na polju ekonomije ili između društava dveju zemalja“, rekao je Saracin.
Podsetimo, šumovi u komunikaciji, tj. problemi dve zemlje nastali su dolaskom novog kancelara Olafa Šolca, koji je već na početku mandata došao u Srbiju i tom prilikom oštro zatražio da se naša država što pre pridruži sankcijama protiv Rusije, a onda pred Vučića “prvi put” javno postavio uslov – međusobnog priznanja Srbije i Kosova.
Usledilo je i nekoliko takođe manje prijatnih sastanaka sa nemačkom ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok.
Zatim se pojavio nemačko-francuski predlog za rešavanje kosovskog problema, koji od Srbije traži odobrenje za ulazak Kosova u međunarodne organizacije, pre svega u Ujediinjene nacije.
(Nova RS)