Šaša: Kurtijeva vlada najprogresivnija, Vučićeva najkorumpiranija

Demuš Šaša, izvršni direktor EPIK Instituta na Kosovu povodom 14 godina kosovske nezavisnosti

Verujem da je Kosovska nezavisnost najuspešniji moderni Evropski projekat. Za samo 14 godina iz pepela rata su procvetale moderne državne institucije, podignute na temeljima najmodernijih evropskih standarda i poštovanje najviših manjinskih prava.

Danas je Kosovo miroljubivi faktor stabilnosti na Balkanu i jedan od ključnih stubova zapadne sigurnosne i spoljne politike na Balkanu.

Kao znak zrelosti, Kosovo je tokom godine napravilo značajan iskorak na međunarodnoj spoljnopolitičkoj, sportskoj i kulturnoj sceni.

Albin Kurti neće napraviti ustupke Srbiji u novoj rundi dijaloga

Uoči krize u Avganistanu, Kosovo je širokim rukama dočekalo izbegle avganistance i u saradnji sa međunarodnim partnerima osiguralo njihovo sigurno zbrinjavanje.

Kosovska vojska je učestovala u godišnjoj odbrambenoj NATO vežbi „DEFENDER EUROPE 21“. Takođe, Kosovska vojska se pridružila vojsci SAD-a u Kataru i pokazala spremnost da pruži svoj doprinos globalnoj sigurnosti – kaže u razgovoru za Danas Demuš Šaša, izvršni direktor EPIK Instituta na Kosovu.

Sa našim sagovornikom razgovarali smo povodom obeležavanja 14 godina od proglašenja nezavisnosti Kosova, koji ovu godišnjicu opisuje kao uspešnu sa stanovišta građana nekadašnje južne srpske pokrajine.

Albin Kurti je večeras izjavio da dijalog sa Srbijom ne može biti ni prvi ni drugi prioritet vlade

– Ova godišnjica je obeležila i istorijske sportske i kulturne međunarodne uspehe Kosova. Naši džudisti su postigli istorijske rezultate na Olimpijskim igrama u Tokiju. Distria Krasniqi i Nora Gjakova su osvojile zlatne medalje, dok je Akil Gjakova postao Evropski šampion. Film „Zgjoi“ je dobitnik treće glavne nagrade na prestižnom Sundance Festivalu, i stigao do užeg izbora OSCAR-a za najbolji međunarodni film.

Na unutrašnjem planu, poslednji parlamentarni i lokalni izbori su pokazatelji visokog demokratskog standarda koje Kosovo uživa.

Na parlamentarnim izborim, građani Kosova su „kaznili“ staru političku elitu Kosova, i dali istorijsku šansu novoj političkoj eliti, na čelu sa Aljbinom Kurtijem i Vjosom Osmani.

Predsjednica Kosova Vjosa Osmani-Sadriu: Nezavisnost Kosova je nepovratan proces

Na lokalnim izborima, građani su poslali jasnu demokratsku poruku svim političkim partijama da niko ne može da računa na „slepi“ glas građana, već da građani pažljivo razmatraju kvalitet svih političkih ponuda, mimo unapred određenih partijskih linja.

*Nedavno ste rekli da je proces suočavanja sa ratno zločinačkom politikom tokom devedesetih na Balkanu zaustavljen. Kada je zaustavljen i da li je uopšte ikada počeo?

– Ne, nije počeo. Taj proces ne mogu početi oni koji su sudelovali u zločinu. Kao što je istoričarka Dubravka Stojanović jednom rekla: „Saučesništvo je najjači od svih motiva u negiranju genocida i ostalih zločina, jer zbog te podsvesti o odgovornosti ne može biti empatije.“ U ovom kontekstu, vrlo je teško pričati u suočavanju sa prošlošću, kada Srbija i dalje odbija da sarađuje u pronalaženju nestalih lica, i ne dozvoljava pristup zvaničnim dokumentima, kao što su izveštaji vojnih Odeljenja za asanaciju terena koja su funkcionisala u toku rata na Kosovu. Ta odeljenja su vršila čišćenje leševa kosovskih civila i njihovog skrivanja unutar teritorije Srbije. Do dan danas, 1,642 osobe se vode kao nestale. Zato je vrlo teško pričati o regionalnoj saradnji, Zelenoj EU agendi, „Otvorenom Balkanu“ i sličnim kompleksnim temama, kada se vlast u Srbiji ne slaže sa najosnovnijim ljudskim principom: pravo na počivanje u miru.

Elementi kao što su mural Ratka Mladiċa, institucionalizacija reči „šiptar“, nepriznavanje masakra u Račaku, odlikovanje šovinističkog pisca Gojka Đogo i kriminalnog generala Veljka Radenovića su sve elementi jedne koherentne ideološke politike koja ne prihvata zajedničku istoriju i budućnost regiona, već umesto toga ima svoju verziju današnjeg Lebensraum-a, tzv. Srpskog sveta.

*Činjenica da su u Srbiji na vlasti učesnici u ratno zloćinačkom režimu Slobodana Miloševića unazad deset godina, koji su i nastavljači te politike sa suštinom svog političkog delovanja usmerenom ka širenju mržnje i netrpeljivosti, i nakon obaranja Miloševića, dosta govori o tome. Potom su takvom politikom osvojili vlast. Iako je ocenjena kao autokratska, čini se da međunarodna zajednica i dalje „gleda kroz prste“ očekujući da Vučić bude saradljiv u vezi sa Kosovom. Kako vidite takva očekivanja i čemu ona vode, kada je reč o suživotu Srba i kosovskih Albanaca ?

– To nije iznenađenje. Od Staljina, Sadama Huseina, Muamera Gadafija, pa do Lukašenka i Putina, međunarodna zajednica igra sa kartama koje su podeljene. Sa jedne strane, to je potpuno razumljivo, Srbija je najveća država u regionu, i kao takva ona je važan faktor spoljno-političke i sigurnosne politike zapada na Balkanu. Sa druge strane, Balkan u poslednjih deset godina nije bio prioritet međunarodne zajednice, tako da smo primetili i jednu vrstu nezainteresovanosti zapada za demokratska zbivanja na Balkanu. Taj pristup je i omogućio konsolidaciju autokratske vlasti Vučića, koja ne samo da se više ne smatra demokratijom, već je ove godine dostigla novi rekord: najkoruptivnija vlada u modernoj istoriji Srbije, prema Transparesi internešnal. U ovom kontekstu, jasno je da za zapad kvalitet demokratskog života u Srbiji i Kosovu nije prioritet broj jedan. Prioritet je momentalno, postignuće sveobuhvatnog sporazuma za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije.

*Takođe, kritikovali ste i kosovsku vlast, imenujući posebnu Hašima Tačija. Šta mislite o vlasti Aljbina Kurtija?

– Efekat Kurtija se treba razmatrati u dva plana. Prvi, efekat Kurtija kao premijera, i efekat Kurtija na kosovsku političku scenu. Što se tiče Kutija kao premijera, njegova vlada će uskoro obeležiti svoju prvu godišnjicu. Možemo reći da je Kurti uspostavio novi standard dobre vladavine. Vlada je vratila poverenje građana u institucije i odgovorno korišćenje budžeta. Snažna anti-koruptivna platforma ja dala svoje prve rezultate pri čemu je Kosovo ostvarilo istorijski najveći godišnji napredak u okviru indeksa percepcije korupcije. Vlada je započela važne reforme u oblasti vladavine prava, sa reformom tužilačkog sistema i sistematične provere tužilaštva i sudstva ili tzv. „vetting“ proces. Vlada je uspešno organizovala kampanju vakcinacije protive COVID-19, gde se do danas administriralo 1.8 miliona vakcina, što je postiglo imunizaciju od 60 odsto stanovništva sa dve doze vakcine. Na ekonomskom planu, ekonomski rast je postigao novi rekord od 9.9 odsto, prema Centralnoj banci Kosova, dok su carinski i poreski prihodi porasli za 30 odsto. Budžet Kosova je porastao za 12 odsto, dok su strane direktne investicije porasle za 60 odsto Generalno, možemo reći da je vlada Kurtija najprogresivnija vlada koju smo imali do danas.

Sa druge strane, jedan od najvećih doprinosa Kurtijeve pobede na poslednjim parlamentarnim izborima je to što je on pokrenuo jednu demokratsku revoluciju u okviru i same opozicije.

Posle njegove pobede, dve najveće političke partije su sprovele duboke političke reforme koje su doprinele izborom nove mlade i progresivne političke elite na čelu dve najveće opozicione političke partije Kosova.

To je doprinelo njihovim vrlo dobrim rezultatima na poslednjim lokalnim izborima. I ja verujem da je ovaj doprinos Kurtija dugoročno mnogo značajniji nego njegova dobra performansa kao predsednik Vlade Kosova.

*U Srbiji se trenutno angažovanje SAD i EU u vezi sa „kosovskim pitanjem“ tumači kao pritisak na vlast Kurtija da ispuni obaveze iz Briselskog sporazuma i formira Zajednicu srpskih opština. Ukazuje se na to da kosovska vlast izbegava da ispuni obaveze i da negira, odnosno – ima nameru da poništi i izmeni Briselski sporazum. Kako gledate na takvu postavku?

– Generalni pristup Kurtijeve vlade je da je dijalog već dugo vremena pogrešno vođen. Jedna od tih grešaka je i ZSO. Kurtijeva pozicija je da je ZSO negde između nezakonitog i nepotrebnog. Nezakonit zato što je u suprotnosti sa Ustavom Kosova, a nepotreban zato što to nije legitiman zahtev srpskog stanovništva koji živi na Kosovu, već nelegitiman zahtev političke elite Beograda. Ovaj pristup je u kontradikciji sa zahtevima međunarodne zajednice. Taj raskorak u pristupu između Kurtija i međunarodne zajednice smo videli konkretno u toku poslednje posete specijalnih izaslanika Lajčak i Eskobar koji zahtevaju da Kosovo poštuje međunarodne obaveze i posebno obavezu za formiranje ZSO.

*Verujete li da je sa aktuelnom vlašću u Srbiji, pored svog njenog naveliko u svetu prepoznatog autokratskog karaktera, kao i karaktera vlasti Aljbina Kurtija na Kosovu, moguće rešenje kosovskog problema na način koji će biti u javnom interesu građana kako Srbije tako i Kosova?

– Verujem da danas postoje jedinstvene okolnosti u Srbiji i na Kosovu za postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa. Danas u Beogradu i Prištini vidimo postojanje faktora koje su karakterizovali Atinu i Skoplje u toku Prespanskog Sporazuma. Svakako Vučić i Kurti nisu Zaev i Cipras, ali šta hoću da kažem je da Vučić i Kurti danas poseduju neophodni politički kapital za finalni sporazum. Takođe, uz malo međunarodnog pritiska sporazum može dobiti i neophodnu podršku od strane opozicije.

*Kakvo je raspoloženje javnog mnjenja na Kosovu kada je reč o odupiranju formiranju ZSO? Da li na Kosovu, u tom smislu, preovlađuje neraspoloženje prema Srbima i kako vidite ishod takvog slučaja?

– ZSO je dugo vremena bila subjekat polarizovanog političkog i javnog mnjenja. Građani se plaše da je ZSO trojanski konj za stvaranje Republike Srpske na Kosovu. Ja sam mišljenja da nam takva vrsta diskursa nije od dobiti. Da ostavimo ideološku i apstraktnu diskusiju po strani i da budemo praktični. Ja verujem da Kosovo treba da napravi iskorak ka formiranju ZSO-ja, u skladu sa odlukom Ustavnog Suda Kosova. Odluka treba služiti vladi Kosova kao putokaz za formiranje ZSO koja ni na koji načina ne može imati ingerencije ičega sličnog Republici Srpskoj. Na taj proaktivan način, Kosovo bi preusmerilo međunarodni pritisak za formiranje ZSO sa sebe na Srbiju.

*Pojavili su se ponovo glasovi o tome da je moguća podela Kosova, nakon nedavne posete Lajčaka i Eskobara Kosovu i Srbiji. Da li je to rešenje? Odnosno, zašto se, prema vašem mišljenju, svaki čas takva ideja ispostavlja kao moguća?

– Smatram da podela Kosova, a i bilo koje druge zemlje u regionu, je početak novih sukoba. Nijedan problem u regionu se neće rešiti tako što ćemo dizati nove granice između naših građana. Što se tiče Kosova, Lajčak i Eskobar su bili vrlo jasni u toku poslednje posete regionu. Dijalog za normalizaciju odnosa ne može narušiti nezavisnost, integritet i suverenitet Kosova.

Vučić je progutao ključ

*S obzirom na to da je proces suočavanja sa onim što je politika Slobodana Miloševića učinila prema kosovskim Albancima u Srbiji apsolutno izostala, odnosno da se takav slučaj, bar odavde, ni ne nazire u odnosu na kosovske Srbe, obične ljude, koji nisu imali nikakve veze sa odlučujućim politikama vrha srpskih vlasti, šta predviđate kao ishod ove naše tragedije?

– Ja iskreno verujem u demokratsku i građansku Srbiju. Ja verujem da je celom regionu potrebna jedna evropska i zapadno orijentisana Srbija koja će pomoći celom regionu da iskoristi svoj pun potencijal ka putu u EU. Verovati da region može napredovati bez napretka Srbije, je isto kao verovati da EU može napredovati bez napretka Nemačke. Danas je svima jasno da Vučić nema snage da realizuje tu viziju demokratske Srbije. On je zaključao Srbiju u jedan začarani krug autokratije, nacionalizma i korupcije, i progutao ključ. Ponovo u rečima istoričarke Dubravke Stojanović: „Vučić, Dodik i svi slični imaju jasne prioritete. To je njihova apsolutna vlast i neograničena pljačka. Vrlo jednostavno. Zato je jasno da nikakve evropske integracije ne mogu biti njihov politički cilj, to je čista suprotnost njihovim interesima…Pitanje je da li će naša društva imati snage da prekinu tu pupčanu vrpcu i oslobode se pogubnih elita ili će im biti lakše da ostanu u toj toploj, poznatoj materici svoje opijene nacije.“ Ja verujem da će građani Srbije, kao gospođa Stojanović, i mnogi drugi, prekinuti tu pupčanu vrpcu. To su učinili i pre. Učiniće opet.