Pitali smo neke žene u Sarajevu čime se bave u vrijeme izolacije. Ciljna skupina su bile žene domaćice koje nemaju radnu obavezu. Naišli smo na možda jedinstven slučaj, radi se o ženi Z. S. koja živi na Alipašinom polju i koja je u svojoj ustakljenoj terasi napravila improvizovani razboj za tkanje.
To je jedan skoro zaboravljeni i danas rijedak zanat, a zanimljivo je to da pomenuta žena radi sve od prirodnih materijala, vune i pamuka. Vunu dobija iz rodnog sela, koju kako kaže ljubazne žene ispredu. Sama je boji u čaju od luka i soku od cvkele.
Prilikom tkanja staza od vune koristi samo prirodne boje, nikako vještačke. Obzirom da je prosotor na terasi jako skučen, ona obična izrađuje manje staze i ukrasna miljea.
Tvrdi da osnovu za tkanje dobija reciklažom, od starih džemepra koji se više ne nose, a potku od navedenih materijala, vune koja se ručno prede i koju ona boji prirodnim bojama.
To je način na koji uglavnom radi staze od vune, oni su 100% prirodni, a djelimično reciklirani.
Isto tako radi i staze od pamuka. U ovom slučaju je u pitanju poptuna reciklaža. Z.S. pravi od starog novo. Tako doprinosi održivom razvoju i smanjenjem odpada.
Kao osnovu za staze od pamuka, takođe koristi stare pletene odjevne predmete. Dok za potku najčešće koristi pamučne majice i druge pamučne iznošene odjevne predmete, koje sječe na trakice, kojima tka na razboju. Na taj način pravi pamučne staze.
Širina staza limitirana je širinom razboja, ali dužina može da bude i do metar i po. Obično pravi staze sa prugama, jer sve zavisi boja koje ima. Staze su boje pamučnih majica i durgih odjevnih predmeta. Iznošene majice prikuplja od ukućana i rodbine. Ona im za uzvrat od stvari koje bi završile na odpad napravi nove staze ili prostirke koje su unikatne.
Z.S. se i ranije ponekad bavila ovim zanatom u mladosti, a sad joj ta praksa dobro dođe, da joj brže prođe vrijeme u izollaciji, a pri tome radi korisne stvari i stvari koje voli i koje će korisiti drugima.
A.M.
Balkantimes.pres