Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev zapretio je danas da će gvozdenom pesnicom slomiti jermenske snage, posle uzajamnih optužbi dve strane za kršenje mirovnog sporazuma kojim je okončan žestok šestonedeljni sukob oko oblasti Nagorno-Karabah.
“Armenija ne bi trebalo da počinje sve ispočetka. Mora da bude veoma oprezna i da ne planira nikakvu vojnu akciju. Ovaj put ćemo ih uništiti u potpunosti. To ne sme da bude tajna ni za koga”, rekao je Alijev.
Armenski premijer potpisao “bolan sporazum” za završetak rata u Nagorno-Karabahu
KRAJ RATA: Nagorno-Karabah: Šta je potpisano i kako je Azerbejdžan okrenuo situaciju u svoju korist
Prema prvim informacijama, nekoliko vojnika sa obje strane povrijeđeno je u sukobu koji je dolaskom ruskih mirovnih snaga u ovu regiju i obustavljen.
#UPDATE The Russian army reported a violation of the ceasefire that ended the conflict between Azerbaijan and Armenia in November in the breakaway region of Nagorno-Karabakh https://t.co/PM20OEZDLI pic.twitter.com/1yg0w365YX
— AFP News Agency (@AFP) December 12, 2020
“Armenija ne bi trebala počinjati sve ispočetka. Moraju biti oprezni i ne smiju planirati nikakve vojne akcije. Ukoliko do toga dođe, ovoga puta ćemo ih u potpunosti uništiti i to moraju znati svi”, rekao je Aliyev.
Azerbejdžan slavi jer je povratio svu teritoriju oko Nagorno Karabaha
Podsjetimo, mirovni sporazum u Nagorno-Karabahu potpisan je 10. novembra 2020. godine, a prema njemu, Armenija je morala predati određene regije Nagorno-Karabaha Azerbejdžanu. Primopredaja je dogovorena mirovnim sporazumom što je i ispoštovano 1. decembra kada je i posljednja regija Lachin predana azerbejdžanskim snagama. Mirovnim sporazumom dogovoreno je i da ruske mirovne snage kontroliraju područje u narednih 5 godina.
Prema tom sporazumu, Azerbejdžan je povratio kontrolu nad djelovima Nagorno-Karabaha i okolnim teritorijama u kojima su jermenske strane bile na vlasti od 1994. godine, kada je okončan rat dve strane.
Azerbejdžan: Kakva je situacija na području Nagorno Karabaha: Rat je zamrznut. Do kada?
Tokom 44 dana borbi započetih krajem septembra poginulo je više od 5.600 ljudi, a Jermenija je bila primorana da prihvati mirovni sporazum nakon što je vojska Azerbejdžana prodrla duboko u teritoriju Nagorno-Karabaha.
Rusija je u tom regionu razmjestila oko 2.000 mirovnjaka koji će najmanje pet godina nadgledati sprovodjenje sporazuma i organizovati povratak izbeglica.
Mirovni sporazum bio je veliki šok za gradjane Armenije, gde su počeli masovni protesti čiji učesnici traže ostavku premijera Nikola Pašinijana.
On odbija da se povuče i tvrdi da je mirovni sporazum gorak, ali neophodan potez kojim je Azerbejdžan sprečen da preuzme kontrolu nad celim Nagorno-Karabahom.
Izvor: Agencije
Balkantimes.press