Esad Rahić: Naravno da sam za pomirenje među našim narodima i za postepeno amortizovanje nacionalnih i ostalih tenzija
Piše: Esad Rahić, Predsjednik Društva historičara Sandžaka
Ali u procesu pomirenja treba da postoji logični red.
Oni koji treba da prvi pruže ruku, da izraze kajanje i da potraže oprost ne treba da budemo mi Bošnjaci. Pa mi smo žrtva.
Vezani Članci:
- Prvi bošnjački ustanak: POKRET HUSEINA-KAPETANA GRADAŠČEVIĆA
- Rahić: Pjesma o Bošnjacima koji su opstali u Srbiji pod nazivom Bijeli Cigani
- EVLIJA ČELEBIJA O BOŠNJACIMA: GDJE SE SVE NA PROSTORU BALKANA GOVORIO BOSANSKI JEZIK
Nelogično je da žrtva traži pomirenje. Valjda je logično, valjda je red da počinioci genocida, masovnih zločina i masovnog etničkog čišćenja budu inicijatori aktivnosti za pomirenje, jer oni su počinioci zla, a ne mi.
Međutim, koliko vidim, njima ne pada na pamet da zatraže oprost, da budu inicijatori ideje i aktivnosti na pomirenju.
Čak šta više ne izražavaju ni kajanje.
Upravo obratno.
Sve je prisutnije veličanje glavnih nosioca genocida, zločina i etničkog čišćenja. Oni sve više prerastaju u predmet divljenja. Maltene, dobijaju status nacionalnih simbola i heroja.
Ko je nosilac svih ideja na pomirenju? Mi Bošnjaci. Mi žrtva genocida, masovnih zločina i masovnih etničkih čišćenja.
To bi bilo kao da su Jevreji nakon Drugog svjetskog rata bili inicijatori aktivnosti na pomirenju sa onima koji su nad njima počinili genocid.
Druga strana radi nešto potpuno drugo. Uporno pokušava da revidira historijsku istinu, da negira genocid, da minimizira zločine i etnička čišćenja.
Haški oprtuženici i osuđenici za ratne zločičine i genocid prerastaju u kultne ličnosti, poklanja im se ogromni publicitet i medijski prostor, veličaju se njihova zlodjela, namjeću se omladini kao idoli i uzori.
Prestanimo da prvi pružamo ruku i da moljakamo za pomirenje. To je suludo, nelogično i ponižavajuće.
Mi smo žrtva, a ne dželat. I ponašajmo se u skladu s tim, dostojanstveno i logično situaciji.
