fbpx

Od Kine do klimatskih promena: Američke procene o pretnjama

Uz tradicionalne izazove američkoj sigurnosti, koja uključuje prvenstveno pretnje iz Kine, a potom iz Rusije, Irana i Severne Koreje

društvene mreže

Uz tradicionalne izazove američkoj sigurnosti, koja uključuje prvenstveno pretnje iz Kine, a potom iz Rusije, Irana i Severne Koreje, ovogodišnja procena američkih obaveštajnih agencija o potencijalnim pretnjama navodi globalno zdravlje, sajber napade i klimatske promene što ukazuje na fokus i izazove administracije predsednika Džozefa Bajdena (Joseph Biden).

SAD i saveznici suočiće se sa „raznovrsnim nizom pretnji“ u narednoj godini a uloga Rusije, Kine i Irana postavljena je u pozadini pandemije izazvane korona virusom koja je uzrokovala globalni poremećaj, pokazuje godišnji izveštaj američkih obaveštajnih agencija, piše Blumberg (Bloomberg).

Pored toga, ekološka degradacija i klimatske promene „nastaviće da podstiču izbijanje bolesti, ugrožavaju dostupnost hrane i vode i pogoršavaju političku nestabilnost i humanitarne krize“, navodi se u izveštaju „Godišnja procena pretnji“ koji je pripremila kancelarija direktora Nacionalne obaveštajne službe.

U izveštaju se Kina sve više opisuje kao „ravnopravan konkurent“ SAD koji nastoji da „podstakne nove međunarodne norme koje favorizuju autoritarni kineski sistem“.

Javna verzija procene pretnji na 27 strana objavljena je u utorak, uoči saslušanja pred Senatom i Predstavničkim domom u sredu i četvrtak – čime je, ističe Blumberg, vraćena tradicija godišnjih javnih prezentacija šefova američkih obaveštajnih agencija.

Ta praksa je prošle godine prekinuta pošto je tadašnji predsednik Donald Tramp odbacio sopstveni obaveštajni tim kao „izuzetno pasivan i naivan“ komentarišući nalaze iz 2019. koji se nisu uklapali u njegove stavove o Iranu i Severnoj Koreji.

Američka obaveštajna zajednica upozorila je da bi posledice pandemije COVID-19 mogle da slome društva i povećaju nestabilnost širom sveta i tako preoblikuju političku i ekonomsku realnost u godinama koje dolaze, ukazuje CNN.

Kako je prošlogodišnja prepirka između Trampove administracije i Kongresa ostavila izveštaj za 2020. zaključanim, objavljivanje ovogodišnjeg izveštaja, ističe američka televizija, predstavlja prvi javni uvid u procenu obaveštajne zajednice o dugoročnim uticajima pandemije kovid-19.

Teška ekonomska situacija izazvana pandemijom povećava rizik od unutrašnjih sukoba, porasta prekogranične migracije, pa čak i kolapsa nacionalnih vlada, upozorili su zvaničnici naglašavajući da svet još ne može da odahne uprkos brzom napretku u razvoju vakcine.

Virus će ostati pretnja „populaciji širom sveta dok se vakcine i terapije ne distribuiraju šire“, upozorava se u izveštaju.

Osim na posledice pandemije i uz tmurna upozorenja o ruskim i kineskim tajnim operacijama uticaja te uvidima u nuklearne ambicije Irana i Severne Koreje, američka obaveštajna zajednica upozorava i na domaće ekstremiste koji nisu povezani ili inspirisani stranim terorističkim organizacijama koji, kako je zaključeno, „predstavljaju povišenu pretnju“ za SAD.

Izveštaj Kancelarije direktora nacionalne obaveštajne službe prikazuje Kinu kao dugoročnu pretnju SAD i partnerima s nalazom da Peking ugrožava američko vodstvo u nizu tehnologija u razvoju i da uz preimućstvo uspeha u ograničavanju širenja korona virusa nastoji da promoviše svoj stil vladanja u svetu, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Kina će, ocenjuju obaveštajne agencije, vršiti pritisak na Tajvan da se ponovo ujedini s kopnenim delom u okviru napora Pekinga da obezbedi status globalne sile.

Utvrđeno je da Peking takođe nastoji da bar udvostruči zalihe nuklearnog oružja u narednoj deceniji i nastaviće da teži prekomorskim vojnim bazama, navodi se u proceni.

Izveštaj američke obaveštajne zajednice – fokusirajući se na međunarodna pitanja uključujući pandemiju kovid-19, klimatske promene i organizovani kriminal, kao i nastojanja Kine da proširi svoj uticaj širom sveta — takođe se osvrće na Rusiju, Sjevernu Koreju i Iran kao druge glavne pretnje SAD, piše Vašington post (The Washington).

U izveštaju obaveštajnih agencija je utvrđeno da Iran „trenutno ne preduzima“ ključne aktivnosti neophodne za proizvodnju nuklearnog oružja.

Međutim, ističe list, kao znak koliko brzo obaveštajne podatke mogu da preteknu događaji, nekoliko sati pre objavljivanja izveštaja, visoki iranski zvaničnik najavio je veliki skok u obogaćivanju uranijuma u zemlji, na 60 posto čistoće, što je prkosan potez koji je usledio nakon nestanka struje u pogonu za obogaćivanje koje je Iran opisao kao sabotažu.

U izveštaju je Rusiju, prema pisanju Vašington posta, navedeno da nastavlja svoje napore da potkopa uticaj SAD.

„Moskva je dobro pozicionirana da poveća svoju ulogu na Kavkazu, interveniše u Belorusiji ako smatra da je to neophodno i nastavi s naporima za destabilizaciju Ukrajine“. Međutim, obaveštajne agencije takođe „procenjuju da Rusija ne želi direktan sukob s američkim snagama“.

Mada veći deo ovogodišnjeg izveštaja opisuje tradicionalne izazove nacionalne bezbednosti, on takođe poklanja daleko više pažnje klimatskim promenama i globalnom zdravlju nego što su to činile prethodne procene, piše Njujork tajms (The New York Times).

List ocenjuje da taj zaokret odražava obećanje najviših obaveštajnih zvaničnika Bajdenove administracije da će se više fokusirati na takve netradicionalne izazove.

Ovogodišnji izveštaj nudi daleko snažniju diskusiju o implikacijama klimatskih promena na bezbednost, čije su pretnje, u najvećem delu dugoročne, ali mogu imati i kratkoročne posledice, navodi se u izveštaju.

U kombinaciji s ekstremnim vremenskim uslovima izazvanim klimatskim promenama, u izveštaju se navodi da će ove godine broj ljudi koji doživljavaju akutnu glad širom sveta porasti sa 135 miliona na 330 miliona.

Takođe se navodi da je pandemija poremetila druge zdravstvene usluge, uključujući vakcinaciju protiv dečje paralize i tretmane protiv HIV-a u Africi.

Njujork tajms takođe ističe promenu u proceni o sajber napadima koje su tradiocionalno činile poseban deo izveštaja obaveštajnih agencija, dok su zvaničnici ove godine učinili više napora da ih uvrste u širu sliku uz zaključak da, iako ovogodišnja procena ne predviđa vojnu konfrontaciju ni s Rusijom ni s Kinom, ona sugeriše da će se bitke za uticaj voditi u takozvanoj sivoj zoni, intenzivnijim obaveštajnim operacijama i sajber napadima.

Napomena o autorskim pravima: Dozvoljeno preuzimanje sadržaja isključivo uz navođenje linka prema stranici našeg portala sa koje je sadržaj preuzet.

Copyright Notice: It is allowed to download the content only by providing a link to the page of our portal from which the content was downloaded.

Podržite nepristrano informiranje!             Support impartial informing!