fbpx

Nobelove nagrade za hemiju dobili Bendžamin List i Dejvid Mekmilan

Bendžamin List i Dejvid Mekmilan su ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za hemiju, saopštila je danas Švedska kraljevska akademija nauka.

 

Nobelova nagrada ustanovljena je da bi se odalo priznanje istaknutim ličnostima za akademska, kulturna i naučna dostignuća i prvi put je dodeljena 1901. godine.

Nobelovu nagradu za hemiju dodeljuje Švedska kraljevska akademija nauka za izuzetne doprinose raznim poljima hemije.

Ova nagrada se naučnicima dodeljuje u Stokholmu 10. decembra svake godine, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela.

Nobelova nagrada za hemiju je dodeljena 112 puta, odnosno 185 pojedinaca je odlikovano između 1901. i 2020. godine.

Prvi dobitnik Nobelove nagrade za hemiju je holandski fizikohemičar i organohemičar Jakobus Henrikus van ’t Hof za svoja istraživanja rastvora i otkriće osmotskog pritiska.

Britanski biohemičar Frederik Sanger je jedini laureat kome je Nobelova nagrada za hemiju dodeljena dva puta. Objasnio je konstitucionu strukturu molekula insulina, što mu je uz rad na istraživanju sekvenci proteina donelo prvu Nobelovu nagradu 1958. godine, dok je za istraživanje strukture molekula DNK, zajedno sa Polom Bergom i Volterom Gilbertom, nagrađen još jednom 1980. godine.

 

Nobelova nagrada za hemiju Amerikanki i Francuskinji: Njihovo otkriće omogućava zamjenu jednog ili više gena

Frederik Žolio je najmlađa osoba koja je dobila Nobelovu nagradu za hemiju u svojoj 35. godini života. Osvojio je Nobela, zajedno sa svojom ženom Irenom Žolio-Kiri, 1935. godine za sintezu novih radioaktivnih elemenata.

Nobelovu nagradu za hemiju 2020. godine osvojile su Francuskinja Emanuel Šarpentje i Amerikanka Dženifer En Dudna za razvoj metode modifikovanja genoma. One su razvile takozvane „molekularne makaze“ koje mogu da modifikuju ljudske gene, što je revolucionarni prodor. To je bio prvi put da su dve žene zajedno osvojile Nobelovu nagradu za hemiju.

Pre njih dve, samo je pet žena osvojilo Nobelovu nagradu za hemiju. Francuska fizičarka i hemičarka poljskog porekla Marija Kiri nagrađena je za izdvajanje elementarnog radona 1911. godine. Ona je do danas ostala jedina žena koja je Nobelovu nagradu dobila dva puta, jer je i 1903. godine nagrađena Nobelom iz oblasti fizike, zajedno sa mužem Pjerom Kirijem i Anrijem Bekerelom, za naučna dostignuća u ispitivanju radioaktivnosti.

 

Nobelova nagrada, švedska princeza i dinamit

Njena ćerka, gorepomenuta francuska hemičarka, Irena Žolio-Kiri takođe je dobila Nobelovu nagradu za hemiju 1935. godine, zajedno sa svojim suprugom, za sintezu novih radioaktivnih elemenata.

Pored njih, ovo prestižno priznanje dobile su i britanska hemičarka Doroti Kroufut Hodžkin (1964), izraelska naučnica Ada Jonat (2009), kao i američka hemijska inženjerka Frensis Arnold (2018).

Nobelove nagrade postoje zahvaljujući švedskom naučniku i industrijalcu Alfredu Nobelu koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za doprinos čovečanstvu.

Alfred Nobel (1833-1896) je odredio institucije koje će dodeljivati nagrade svake godine, među kojima su Švedska akademija za književnost, Institut Karolinska za medicinu, Švedska kraljevska akademija za fiziku i hemiju, kao i Odbor za mir koji specijalno bira norveški parlament.

Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na oko devet miliona kruna (oko milion evra). Novčani iznos nagrade se deli ako ima više laureata u jednoj disciplini.

Napomena o autorskim pravima: Dozvoljeno preuzimanje sadržaja isključivo uz navođenje linka prema stranici našeg portala sa koje je sadržaj preuzet.

Copyright Notice: It is allowed to download the content only by providing a link to the page of our portal from which the content was downloaded.