Građani Njemačke danas su birali novi saziv parlamenta, čime su posredno odlučivali i o nasljedniku kancelarke Angele Merkel i smjeru kojim će se zemlja kretati
Socijaldemokratska partija Njemačke (SPD) osvojila je oko jedan odsto glasova više od konzervativne koalicije na današnjim parlamentarnim izborima, pokazuju projekcije dvije njemačke televizije.
Prema projekciji televizije ARD, zasnovanoj na rezultatima izlazne ankete i početnom brojanju glasova, SPD je dobila 25,5 odsto glasova, a konzervativna koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) 24,5 odsto.
Projekcija televizije ZDF pokazuje da je SPD, čiji je kandidat za kancelara Olaf Šolc, osvojila 25,7 odsto, a demohrišćani, koje predvodi Armin Lašet, 24,6 odsto glasova.
Obje projekcije predviđaju da su na trećem mjestu Zeleni, koje predvodi Analena Berbok, sa oko 14 odsto glasova.
Prema projekcijama, u Bundestag ulaze i liberalna, protržišna Slobodna demokratska stranka (FDP) sa oko 12 odsto glasova, ekstremno desna Alternativa za Njemačku (AfD) sa kojom niko ne želi saradnju, sa oko 11 odsto, i Ljevica, koja je na krajnje lijevim pozicijama, sa oko pet odsto.
Prema projekcijama SPD bi u Bundestagu koji broji 730 mjesta imao 202 poslanika, CDU/CSU 197, Zeleni 110, FDP 93, AfD 87, Ljevica 40, a ostale partije jednog.
Na prethodnim izborima, održanim 2017. godine, blok CDU-CSU imao je 32,9 odsto glasova, SPD 20,5 odsto, Zeleni 8,9 odsto, FDP 10,7 odsto, AfD 12,6 odsto, a Ljevica 9,2 odsto.
Tijesan rezultat današnjih izbora nagovještava da predstoje dugi pregovori o novoj vladi i da je neizvjesno ko će naslijediti kancelarku Angelu Merkel koja se povlači poslije 16 godina na čelu vlade.
Ako se izlazne ankete pokažu kao tačne, rezultat bloka CDU-CSU biće njegov najlošiji u poslijeratnoj istoriji Njemačke.
Ta koalicija, koju je u četiri prethodna izborna ciklusa predvodila Merkel, do sada je najlošiji rezultat imala 1949. godine, 31 odsto.
Na poslijeratnim izborima u Njemačkoj nije se desilo da prvoplasirana partija osvoji manje od 30 odsto glasova, što će sada po svemu sudeći biti slučaj.
Proces formiranja nove koalicije mogao bi da potraje mjesecima, a Merkel će ostati na čelu tehničke vlade, takozvane velike crno-crvene koalicije u kojoj su i CDU-CSU i SPD.
Stranka koja osvoji najviše glasova na izborima nema garantovano kancelarsko mjesto.
SPD bi mogla da formira takozvanu “semafor koaliciju”, sa Zelenima i sa FDP.
Dok Zeleni tradicionalno naginju socijaldemokratama, glavnu prepreku toj crveno-zeleno-žutoj koaliciji predstavlja to što liberali preferiraju ulazak u vlast sa ideološki bližim demohrišćanima.
Najveća šansa Lašeta da se domogne funkcije kancelara bila bi koalicija CDU-CSU sa Zelenima i liberalima.
Za tu “Jamajka koaliciju”, prozvanu tako zbog partijskih boja crno-zeleno-žuto, najveća prepreka je jaz između demohrišćana i Zelenih u budžetskoj i finansijskoj politici.
U obzir je uoči izbora dolazila i crveno-zeleno-crvena koalicija SPD, Zelenih i Ljevice, ali su za nju ključna prepreka ozbiljne razlike u pogledu njemačke spoljne politike, pošto se Ljevica zalaže za okončanje svih misija njemačke vojske u inostranstvu i za raspuštanje NATO-a.
Međutim, ako je suditi po projekcijama, te tri stranke vjerovatno neće imati apsolutnu većinu u Bundestagu.
Šta su sve pokazivale izlazne ankete
Socijaldemokratska partija Njemačke (SPD) i konzervativna koalicija, koju čine Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i Hrišćansko-socijalna unija (CSU) dobile su po 25 odsto glasova na danas održanim parlamentarnim izborima u Njemačkoj, pokazuje prva izlazna anketa njemačke televizije ARD, prenosi BBC.
Pravo glasa na ovim izborima imalo je 60,4 odsto građana, a izbore obilježava odlazak Angele Merkel koja je bila na čelu CDU u političku penziju poslije 16 godina na čelu vlade Njemačke.
Glasanje je završeno u 18 časova.
CDU, aktivna u cijeloj zemlji sa izuzetkom Bavarske, i CSU, koja djeluje samo u Bavarskoj, istakle su kao kandidata za kancelara Armina Lašeta, guvernera najmnogoljudnije njemačke pokrajine Sjeverna Rajna-Vestfalija.
Socijaldemokrate su se odlučile za dosadašnjeg vicekancelara i ministra finansija Olafa Šolca, a kandidatkinja Zelenih je kopredsjednica stranke Analena Berbok.
Prema anketi ARD, partija Zeleni je na trećem mjestu i osvojila je 15 odsto glasova.
Na četvrtom mjestu su Liberali (FDP) sa 11 odsto, slijedi ekstremno desna Alternativa za Njemačku (AfD) sa deset i krajnje lijeva partija Ljevica sa pet odsto glasova.
Izlazne ankete agencije infratest dimap, kako prenosi Dojče vele (DW), pokazuju da su SPD i CDU/CSU takođe izjednačeni sa po 25 odsto glasova, treći su Zeleni sa 15 odsto, četvrti Liberali (FDP) i Alternativa za Nemačku (AfD) sa po 11 procenata glasova, a u Bundestag će, prema tim projekcijama, ući još i Ljevica, koja je na granici cenzusa sa pet procenata.
BBC je u 18:22 prenio da prenio da prema drugoj izlaznoj anketi, koju je napravila televizija ZDF, blaga prednost se daje Konzervativnoj koaliciji sa 26 , SPD je na drugom mjestu sa 25, dok su treći Zeleni sa 14,5 odsto glasova.
Prema toj projekciji, četvrti FDP je dobio 12, na petom mjestu je AFD sa deset, a slijedi Ljevica sa pet odsto glasova.
Na sajtu ZDF, prema izlaznoj anketi koja je objavljena u 19 časova, blaga prednost se daje SPD sa 25,6 odsto, CDU/CSU je osvojila 24,4, Zeleni 14,7, FDP 11,6, AFD 10,3, a Ljevica pet odsto glasova.
Generalni sekretar SPD Lars Klingbajl rekao je da je ta partija dobila mandat da napravi koaliciju, prenosi agencija Rojters.
“SPD ima mandat da upravlja. Želimo da Olaf Šolc bude kancelar”, rekao je Klingbajl nakon izlaznih anketa.
U izbornom štabu SPD ovako su dočekani rezultati:
Großer Jubel in der SPD- Parteizentrale. Noch bevor alle Prognosezahlen bekannt sind. Dennoch: Es wird noch ein langer spannender Abend werden. #BTW21 pic.twitter.com/FDTgVl2TEX
— Katharina Kroll (@KatharinaKroll) September 26, 2021
Šolc je rekao pristalicma da je oduševljen sa time kako je partija prošla na današnjim izborima.
“Zadovoljan sam što su građani glasali na ovaj način i da partiji ide bolje nakon vrlo dugo vremena”, rekao je Šolc, prenosi BBC.
Rezultat je opisao kao veliki uspjeh i rekao da su glasači pokazali da žele da on bude naredni kancelar.
Viši zvaničnik CDU ocjenjuje na osnovu izlaznih anketa da je moguća tzv. “Jamajka koalicija”, prenosi Rojters.
“Jamajka koalicija” je savez koji mnogi smatraju najvećom šansom kandidata CDU/CSU Armina Lašeta da se domogne funkcije kancelara, a podrazumijeva koalicija CDU/CSU sa Zelenima i Liberalima (FDP).
Ta koalicija je tako prozvana zbog partijskih boja crno-zeleno-žuto.
“Brojevi pokazuju da postoji mogućnost za buduću koaliciju CDU/CSU, Zelenih i FDP. Biće ovo duga izborna noć”, rekao je za ARD generalni sekretar CDU, Paul Ziemiak, prenosi Rojters.
Lašet je tokom obraćanja rekao da će sve učiniti da formiraju vladu koju će predvoditi konzervativci, te da je moguća koalicija tri partije prvi put u istoriji.