Zakoračivši na podijum u teškim čizmama i vojničkim uniformama na ceremoniji van Moskve, šest tinejdžera je prihvatilo nagrade za sve važniju disciplinu u Rusiji: patriotizam
Danima su se učenici iz cele zemlje takmičili u aktivnostima poput čitanja mapa, pucanja i kvizova iz istorije. Takmičenje je delimično finansirao Kremlj, koji “vojno patriotsko” obrazovanje stavlja kao prioritet, prenosi “New York Times”.
„Roditelji i deca shvataju da se ova agresivna ljuska oko nas zateže i stvrdnjava“ rekao je Svjatoslav Omelčenko, vetaran specijalnih snaga KBG-a koji je osnovao Vimpel, grupu koja vodi događaj.
„Čini sve što možemo da budemo sigurni da su deca toga svesna i da ih pripremimo da odu i služe“, kaže on.
Putin: Rusija će morati da reaguje ako NATO pređe crvene linije u Ukrajini
Tokom proteklih osam godina, ruska vlada je promovisala ideju da je domovina okružena neprijateljima, filtrirajući koncept kroz nacionalne institucije kao što su škole, vojska, mediji i pravoslavna crkva. To je čak podiglo mogućnost da će zemlja ponovo morati da se brani kao što je to činila protiv nacista u Drugom svetskokm ratu.
Sada, dok Rusija gomila trupe na ukrajinskoj granici, podstičući zapadne strahove od predstojeće invazije, stabilna militarizacija ruskog društva pod predsednikom Vladimirom Putinom odjednom postaje velika i izgleda da je mnoge naterala na ideju da bi zaista moglo da dođe do borbe.
„Vlasti aktivno prodaju ideju rata“, rekao je Dmitrij A. Muratov, urednik ruskih novina koji je ove godine dobio Nobelovu nagradu za mir, u svom govoru u Oslu ovog meseca.
Iako nema rastuće ratne groznice, postoji mnogo znakova da vlada neguje spremnost na sukob. Četvorogodišnji program vredan 185 miliona dolara koji je Kremlj pokrenuo ove godine ima za cilj da drastično poveća „patriotsko obrazovanje“ Rusa, uključujući plan da povuče najmanje 600.000 dece uzrasta od 8 godina, da se pridruže redovima uniformisane Omladinske armije. Odrasli dobijaju svoju propagandu sa državne televizije, gde političke emisije – poput „Moskva. Kremlj. Putin“ – prenose narativ o fašističkom puču u Ukrajini i na Zapadu koji je spreman da uništi Rusiju, prenosi Njujork tajms.
Putin gleda kako napasti Ukrajinu. Šalje 100.000 vojnika na granicu i zove Lukašenka u pomoć
Sve ih ujedinjuje gotovo sveto sećanje na svojetsku pobedu u Drugom svetskom ratu – onu koju je država iskoristila da oblikuje identitet trijumfalne Rusije koja mora da bude sprena da ponovo uzme oružje u ruke.
Aleksej Levinson, šef sociokulturnih istraživanja Levada centra, nezavisnog moskovskog anketara, ovaj trend naziva „militarizacijom svesti“ Rusa. U rednovnim istraživanjima centra, vojska je 2018. godine postala institucija od najvećeg poverenja u zemlji, nadmašivši čak i predsednika. Ove godine udeo Rusa koji kažu da se plaše da je svetski rat dostigao najviši nivo zabeležen u anketama iz 1994. godine je 62 odsto.
To ne znači da bi Rusi pozdravili krvavo teritorijalno osvajanje Ukrajine, ističe Levinson. Ali to znači da su mnogi bili uslovljeni da prihvate da je Rusije zaključana u egzistencijalnom rivalstvu sa drugim silama u kojima je upotreba sila moguća.
Proslava pobede SSSR nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu – koji se naziva i Veliki otadžbinski rat u Rusiji – odigrala je najvežniju ulogu u tom uslovljavanju. Umesto da promoviše samo kulturu sećanja na sovjetsko herojstvo i 27 miliona izgubljenih života, Kremlj primenjuje narativ o Drugom svetskom ratu na današnji dan, pozicionirajući Rusiju kao ugroženu neprijateljima koji žele da je unište.
Steve Cohen i Joe Wilson: Ne priznati Vladimira Putina ako se kandidira za novi mandat 2024
Na državnoj televiziji, voditelj informativne emisije se smajeo pretnjama sankcijama Rusiji od onih koji „nemaju pojma kako da uplaše narod koji je izgubio više od 20 miliona svojih muškaraca, žena, staraca i dece u poslednjem ratu“.
Nedavno se u Moskvi više od 600 ljudi iz cele Rusije skupilo na forumu koji je sponzorisala vlada, a čiji je cilj bio promovisanje patriotizma među mladima. Sergej Karijenko, moćni Putinov zamenik šefa kabineta, pohvalio je prisutne za „sveto delo“.
Na konferenciji su dva „pobednička dobrovoljca“ govorila o svojim planovima za podučavanje srednjoškolaca o pobedi Rusije u Drugom svetskom ratu na regionalnom događaju sledeće nedelje.
U anketi Levade objavljenoj prošle nedelje 39 odsto Rusa je reklo da je rat između Rusije i Ukrajine ili neizbežan ili vrlo verovatan. Polovina je rekla da su SAD i NATO krivi za nedavni porasst tenzija, a ne više od 4 odsto u svi starosnim grupama je reklo da je Rusija kriva.
Ubeđivanje celog društva da Rusija nije agresor odražva ključnu ideologiju koja datira iz sovjetskih vremena: da se zemlja bori samo u odbrambenim ratovima. Vlada je čak izdvojila novac za filmove koji istražuju na tu temu. Ministarstvo kulture je u aprilu donelu odluku da su „istorijske pobede Rusije“ i „ruska mirovna misija“ među prioritetnim temama za filmske producente koji traže državno finansiranje.
Na ruskoj državnoj televiziji, narativ o Ukrajini koju kontrolišu neonacisti i koja se koristi kao scena za zapadnu agresiju je uobičajen postupak još od prozapadne revolucije u Kijevu 2014. godine. Nakon revolucije, Rusija je anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim je podstakao rat na istoku Ukrajine i zaooštrio svoje poruke o Rusiji kao o „opkoljenoj tvrđavi“.
Neki analitičari strahuju da eskalirajuća retorika postavlja temelje za ono što bi Rusija postavila kao odbrambenu intervenciju za zaštitu svoje bezbednosti i onih koji govore ruski u Ukrajini.
Jevgenij Popov, novoizabrani poslanik i voditelj popularne emisije na državnoj televiziji, rekao je u intervjuu da je njegov rejting porastao poslednjih nedelja – jer „tenzija raste“, rekao je on.
„Mislim da bi većina ljudi u Rusiji bila za samo ako bismo branili Ruse koji žive na ovim teritorijama“, rekao je Popov, misleći na separatističke teritorije u Ukrajini gde su stotine hiljada ljudi bile rusko državljanstvo.
Efikasnost militarizovanih poruka države je predmet rasprave. Ankete pokazuju da mladi ljudi imaju pozitivniji pogled na Zapad od starijih Rusa, a čini se da je pozitivno raspoloženje prema Kremlju zbog aneksij Krima, nestalo usled ekonomske stagnacije.
Ali Kremlj odbija da odustane. Njegov nagon da poveća „patriotsko obrazovanje“, uključuje finansiranje grupa kao što je Vimpel. Vojno patriotska organizacija ima oko 100 ogranaka širom zemlje i stalno organizuje brojna takmičenja u veštinama.