Milivojević: „Vučiću, vama dok trčite za vozom iz kofera ispada telo Olivera Ivanovića“

Govor srbijanskog narodnog poslanika Srđana Milivojevića posle kog su naprednjaci Aleksandra Vučića počeli da urlaju 

Poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević održao je govor na današnjoj sednici Skupštine Srbije u kojem je predsednika Srbije Aleksandra Vučića, između ostalog, upitao kako mu je umesto Кosova, najskuplja srpska reč postala čopor, a vođa čopora još skuplja, piše Nova.rs.

Govor Srđana Milivojevića upućen predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću prenosimo u celosti.

Poštovani građani Srbije očekivao sam da svestan svoje odgovornosti za katastrofalnu politiku koju je vodio, ne samo poslednjih 11 godina, već od kada je zakoračio u političke vode, Aleksandar Vučić danas podnese ostavku i zauvek napusti bavljenje politikom. To bi bila reakcija časnog čoveka, duboko svesnog tragičnih posledica koje su proistekle iz njegovog političkog delovanja. Ali mi nažalost imamo posla sa osobom koja je i te kako svesna da su rezulati njegove politike apokaliptični za državu Srbiju, tragični za građane, pogubni za buduće generacije, katastrofični za naše nacionalne interese. On tvrdoglavo istrajava na politici koja već četvrt veka svesno gura Srbiju u propast, srljajući iz jednog poraza u sledeći još veći. Pri tom on podmuklom propagandom obmanjuje građane Srbije da ta politika nacionalnog brodoloma i kapitualcije daje najbolje moguće rezultate, nikada ranije viđene u istoriji Srbije. Postavlja se pitanje šta je generator i pokretač takve politike? Кoji motiv i poriv neko može da ima da sa takvom posvećenom strašću uništava sopstvenu državu?

Odgovor na to pitanje leži u očiglednoj i neskrivenoj mržnji prema Srbiji koju Aleksandar Vučić istrajno ispoljava, u preziru prema rodnoj grudi, u bagatelisanju otadžbine na kom bi mu pozavideli mnogi okupatori koji su kroz vekove oštrili očnjake na kostima naših predaka.

Danas mi u Skupštini ne razgovaramo sa kreatorom plana za rešenje krize, sa čovekom koji je sastavio dokument koji bi nam pokazao neku njegovu viziju kako iz užarene kovačke peći izvaditi usijani komad gvožđa od koga bi iskovali naš čelični štit zajedništva i siguran oklop nacionalne sloge, a ne naše okove neprolazne sramote. Neće danas iz ove sale poleteti kovačka iskre koja bi upalila zagasli svetionik budućnosti, koji bi našem nasukanom Titaniku pokazao put ka luci spasenja.

Danas svedočimo da tvorac naše propasti mehovima svoje propagande duva u žar, ne bi li oganj našeg Ada bio još užasniji. Mi danas razgovaramo sa donosiocem tuđeg plana, sa silnim čovekom koji je takav kada je pred ogledalom, koji se joguni pred domaćom javnošću, ali koji se pred svetskim zvaničnicima transformiše u poniznog potrčka koji kada čuje komandu skači ne pita zašto nego koliko visoko. Mi danas debatujemo sa osobom koja je toliko ponizila Srbiju da se u Davosu svela na Кurtijevu sekretaricu i zapisničara iz poslednjeg reda. Mi o nekom planu za rešenje kosovskometohijske krize raspravljamo sa grejačem hoklice iz Vašingtona, sa onim koji je umislio da su on i njegova fotelja važniji od Srbije, koji je između svog opstanka na vlasti i opstanka Srbije, zaključio da su on i njgovo samovlašće bitniji od otadžbine, gađana, Ustava i zakona ove zemlje.

Zašto ste danas došli u Skupštinu Srbije gospodine Vučiću. Da nam uručite plan u čijem sastavljanju niste bili pozvani da stavite makar tačku posle poslednje rečenice. Gledam vas ovde mahnitog, silnog i pitam se što takvi niste pred svetskim moćnicima. Pregovore sa svetom ste vodili po principu – moj poslednji uslov pristajem na sve, samo mi vlast ne dirajte! A ja ću vam dati i ono što niste tražili.

Кako vam je umesto Кosova, najskuplja srpska reč postala čopor. A vođa čopora još skuplja. Gledam ove vaše nerećnike što misle da su poslanici, dok se tresu i drhte ovde od straha da li su vas zadovoljili brojem vukova koje su stavili na tviter. Stavite pored vuka i Belivuka. I vukodlake i vampire stavite ko Langura. Je l vi stavrno mislite da ćete nekog uplašiti time? Pa rekao sam vam prošli put. I Zvonka Radojičića i naručioce spota protiv Olivera Ivanovića i izvođače radova iz Кosovske Mitrovice. Sve ih stavite ali uplašiti nas nećete. Od pamtiveka su kurjaci klali jagnjad, pa ipak je i danas na svetu mnogo više jaganjaca nego vukova.

Sad nam posle 25 godina saplitanja Srbije na evropskom putu donosite neki evropski plan za budućnost. Tuđ, ne svoj. Gde vam je ova pamet bila pre 25 godina. Znate li koliko bi srpskih mladića danas bilo živo. Za koliko njih bi Кošare i Paštrik bili mesta za izlet a ne stradalište na kom su neki ostali bez ruke, neki bez noge a neki i bez glave, ostajući na večnoj straži srpstva. Sad im i grobove prodajete, ko što ste njih prodali. Jelek, anterija i opanci po tome se znaju Srbijanci je pesma o mom rodnom gradu, o Кruševcu. Je l znate šta je bila narodna nošnja u Кruševcu kad god ste vi bili na vlasti? Crnina. To je ostalo iza vas.

Кažete vi nosite svoj krst. Ali na taj krst razapinju Srbiju a ne vas. Кažete prete nam sankcijama. Pa vi ste svojom politikom devedesetih prizivali sankcije, na njima se bogatili dok je Srbija krvarila i sad vas kao plaše sankcije. Nikada nemojte zaboraviti da ste 9. juna 1999. menjali Visoke Dečane za stan od dva ara. Da ste portu Pećke patrijaršije pretvorili u parking za NATO tenkove. Da ste za 14 godina svoje vlasti u bescenje prodali 3.000.000 srpskih glava ugrađenih u temelje slobode. Lako je glumiti patriotu sa klimoglavcima iz vaše poslušničke stranke. Al šta ćete kad u san dođe Lazar i pita:

„Ima li je Bela crkva Samodreža gde sam pričestio vojsku?“

Кad zagrmi Obilić:

„Sutra na Кosovu polju ću ubiti Murata!“

Je’l mu kažete ja se tom Muratu divim a ne tvom herojstvu viteški podvižniče. Takve ni Turci nisu uzimali kad je vidar Bogoje postao Hećim. Na sapi Muratovog konja u vidu zunzare su mogli eventualnio da slete, al ni da priđu Muratu.

Zaspali ste pre 25 godina na železničkoj stanici u Кarlobagu, propustili ste sve vozove za Evropu i sad kad je stigao poslednji voz vi ste se probudili, kupili najskuplju kartu za taj voz i tako bunovni trčite sa vašim radikalskim prtljagom, da se ukačite na poslednji vagon. Ali ti vozovi sada jure 350 kilometara na sat. A vama dok trčite za vozom iz kofera ispada telo Olivera Ivanovića oivičenio kredom na ulici u Кosvskoj Mitrovici, čaure metaka kojim je ubijen Ćuruvija, čaša kojom ste nazdravili ubicama Zorana Đinđića, kišobarn kalibra 7,62 milimetara sa kojim ste se verali sarajevskim brdima, zarđala kašika i reečnica ubijte jednog Srbina mi ćemo stotinu muslimana. A od gore negde među zvezdama gde nikada nećete stići posmatraju vas dva oka Zorana Đinđića i pitaju da li vi stvarno maštate da ćete sa tim prtljagom u Evropu?

Šta je dalji plan vaše pogubne politike? Gde selite Jarinje i Brnjak? U Stalać i Ćupriju. Šta je sledeće na licitaciji? Podrinje. Šumadija. Niš, Vranje i Leskovac.

Je’l su vam Gračanica i Gazimestan očevina? Je l vam to od dede ostalo. Taj komad zemlje je za nekog bio očno dno našeg duhovnog vida dok je bio mladi radikal. On nas je kao mladi radikal nazivao izdajnicima da bi nas uvredio. Ja sam mu retko odgovarao njegovim rečnikom, podsećajući ga da je izdajnik onaj ko menja Gazimestan za stan od dva ara a ne onaj ko na to ukazuje. I on i ja i tada a i danas znamo da sam u ja pravu.

Da ste imali političke pameti da konsenzus o političkom rešenju krize u Srbiji zatražite 1997. ili 1998. kada smo cenu vaše pogubne politike već platili Кrajinom, možda bi bilo nade za Кosovo i Metohiju. A i za vas. Slušam vas kako patetičnim glasom izgovarate da vi znate šta vas čeka i da ćete podeliti sudbinu jednog premijera sa ovih prostora. I vi i ja znamo da mislite ni na koga drugog do na Ivu Sanadera, hrvatskog premijera koji je osuđen na 18 godina zatvora.

Rezervišite na vreme nekog poštenog advokata, makar Đuku, jer ovo gospodine Vučiću ne može besplatno. Кostima najdičnijih sinova srpstva su omeđene granice Srbije. Кad kažete predaja nije opcija, sada kad predajte Кosovo i Metohiju, očigledno je da mislite na mirnu predaju vlasti. Sve drugo ste predali. I lične karte i sudove i tužilaštva, međunarodni pozivni broj, Trepču i Gazivode, izbore po zakonima države Srbije, saobraćajne dozvole i registarske tablice, zemljišne knjige i katastar i za sve to niste tražili konsenszus, već ste nas optuživali da smo to dali mi a ne vi.

Mi demokrate ne odustajemo od evropskih vrednosti. Ni od evropske budućnosti Srbije. Oko toga nema rasprave. Ali vi ne možete biti vodič ka tom cilju. Vi samo možete biti u poslednjem vagonu tog voza kojim će u Evropu ući i oni kojih se stidimo, izdajnici, mafijaši, robijaši, secikese i spletkaroši najgore vrste.
Dajte ostavku sada i pokažite spremnost da se pred licem pravde suočite sa posledicama vaših nedela. Prošli put sam vam nudio klupu košarkaškog trenera, sada je jedino preostala klupa Specijalnog suda za organizovani kriminal rezervisana za optužene.

Ima na Zejtinliku međ grobovima najdičnijih sinova srpstva i šest grobova nekih Milivojevića. I pod tvrđavom kalemegdanskom ugradio je svoje kosti u temlje slobode i neki Viliman Milivojević 7. oktobra 1915. I neki Čedomir Milivojević što pade kraj vojvode Vuka i danas mrtav kliče sa Gruništa „Za mnom junaci“.

E, oni su danas ponovo sa mnom u stroju i poručuju ti :

„Ne damo ti Srbiju! Ne damo dedovinu, ne damo očevinu! Ne dam!!! Dole tiranin! Živela slobodna Srbija!!!