Milan St. Protić: Srbija umire sporo i polako, Vučić i vladika da postane – ostaće isti

Istoričar Milan St. Protić poručio je u intervjuu za Nova.rs da je očekivao haos u Skupštini na poslednjoj sednici, te da to za njega nije iznenađenje

Naglasio je da je Vučić pokazao da nije napustio nasleđe Vojislava Šešelje, lidera SRS i poručio opoziciji da „,mane ćorava posla“ u parlamentu i da umesto Skupštine, krene da razgovara sa građanima „od kafane, do kafane“ jer je to jedini recept za uspeh.

Videli smo u četvrtak nemile scene u Skupštini, puno verbalnih sukoba, ali malo je falilo da dođe i do ozbiljnog fizičkog incidenta. Kako je vama to sve izgledalo?

Za mene je to sve bilo očekivano, mogao sam da se kladim kako će da ta sednica da se odvija. To sam čak u napred napisao u svojoj kolumni. Nije to bilo teško predvideti jer takva atmosfera u Skupštini traje dosta dugo. Vladajuća stranka sklona je takvim ekscesima dok je imala i ono prethodno ime. Sa druge strane, ekstremna i ultraška opozicija videla je u tome šansu za svoju promociju.

Šta takve scene govore o nama? Šta smo mi to postali?

Na prvom mestu to govori na kakvom se mi civilizacijskom nivou nalazimo, jer parlament nije ništa drugo nego ogledalo naše stvarnosti. Mi smo glasali te ljude i poslali ih tamo. Druga stvar je da očigledno ozbiljna pitanja uopšte nisu bitna, već da ona samo služe kao povod za tu jeftinu, estradnu reklamu pojedinih ljudi koji u politici vide način za svoju promociju. Niko od njih, ja vam to potpisujem, ni na ovoj ultraškoj, niti ovoj režimskoj strani, ne veruje u ono što govori, niti u ono što glasa, nego to čini zato što zasenjuje prostotu i ostavlja utisak na ovo nesrećno građanstvo koje je toliko sluđeno i traži atrakciju i rijaliti.

Ne shvatamo da se mi kao narod i država nalazimo na ozbiljnoj nizbrdici. Ništa od toga nije tema. Nema nikoga ko sagledava celokupnu sliku u kojoj se nalazimo, kada se govori o demografiji i popisu i to je alarmantno. O tome niko ne govori, niti o stanju instituacija, Kosovu. Nema nikoga u ovoj zemlji ko bi mogao da sagleda ukupno stanje u kojem se nalazimo i da izvede određene zaključke. Jasno vam je koliko je ovo što vam govorim daleko od atmosfere i pristupa koji imaju narodni poslanici, na čelu sa predsednikom Vučićem.

Od njega smo čuli samo praznoslovlje, pogotovo onih 10 tačaka – tamo nema ničega. Tu nema nikakve odluke, rešenosti, samopouzdanja, autoriteta, zato ta Skupština tako i izgleda. Tog čoveka niko ne vidi kao autoritet po sebi. Jedni mu podilazi od toga što imaju koriste, ovi njegovi, a drugi ga napadaju jer shvataju da je on laka meta. On saučestvuje u toj sramoti koju smo gledali, od onog šešeljevskog mentaliteta nije se odvojio. Može sutra i vladika da bude – isti će takav da bude.

Mislite li da će Aleksandar Vučić prihvatiti francusko-nemački predlog?

Kakav biste savet dali opoziciji, koja je vaša ključna poruka za njih?

Da se mane ćorava posla i da iz tog parlamenta izađe. Ja sam bio protiv toga da se ide na izbore, jer smo svi znali kakav će ishod da bude. Da se razumamo, govorim o prodemokratskoj opoziciji, ovi ultraši su toliko daleko od mene i ja od njih da nemam nikakav komentar. Što se tiče prodemokratske opozicije, mislim da je loše što su u parlamentu jer saučestvuju u sistemu vlasti i zbog toga uzimaju manje ili veće privilegije.

Prihvataju pravila koja su nametnuli vlastodršci, a bolje bi bilo da se manu toga i da krenu među građane: od kafane do kafane, od pijace do pijace i da ih ubeđuju u to kakva Srbija treba da bude u budućnosti. To je mnogo teži posao, pa je mnogo lakše govoriti u parlamentu.

Zato i plaćaju cenu i nikada neće napraviti rezultat zbog toga, jer prihvataju da saučestvuju da nose odela, kravate… Kada narod neuki to vidi, prost svet, on kaže svi smo isti. To je utisak koji odavno postoji. Jedini način je da opozicija krene u narod, bez vozača, telohranitelja i kompletne svite. To je mukotrpan put, mi smo to prošli devedesetih, ali to je jedini način da ubedite narod da je vaš život isti kao njihov. Da vas na isti način pogađa cena mleka kao njih, samo tako mogu da vam veruju. Ako to ne uspeju, nikada neće pobediti.