Sreli smo se na Trgu Republike u Beogradu. Uprkos visokom pritisku, bolovima u zglobovima i kičmi, uprkos lošoj cirkulaciji… Neki od nas su se oslanjali o štapove, neki o nekog bliskog… Došli smo da damo podršku studentima, đacima, i svima koji su ustali u odbranu pravde, zakona i prava na dostojanstven život.
Među nama je bilo šezdesetosmaša, koji su nekad davno, ustali u odbranu istih ideja i ideala. Odrastali smo i formirali pogled na život indoktrinirani verom u jednog čoveka i sistem navodne jednakosti i ravnopravnosti. Verovali smo našim roditeljima, koji su u stravičnom ratu, izvojevali slobodu i učili nas da je to najuzvišenije pravo čoveka, ali nisu znali, ili nisu razumeli da je sloboda lični doživljaj i ne može da bude propisana partijskim dekretima.
Devedesetih smo je tražili na ulicama ubeđeni da će novi ljudi promovisati stavove koji korespondiraju sa savremenim svetskim tendencijama. Većina nije razumela da sloboda ne zahteva vođu već suverenu, nezavisnu ličnost, koja shvata da je odgovorna za donete odluke. Dobili smo vođu, građanski rat, razaranje svega u šta smo verovali, siromaštvo i izgon iz civilizacijske zajednice, kojoj smo pripadali.
Kad su nas pokrali na izborima ustali smo protiv krađe zajedno sa svojom decom, ondašnjim studentima i đacima. Proklamovana sloboda se mukotrpno približavala jer smo preživeli oružani napad najrazvijenijih država sveta. Taj besmisleni zločinački atak dodatno je ugrozio našu generaciju, oduzimajući joj pravo da veruje u univerzalne postulate aktuelne civilizacije.
Novu šansu, rođenu u osvit novog veka, dočekali smo sa nadom da će nam prethodna iskustva pomoći da ne pogrešimo i da imamo snage da izgradimo novi društveni sistem. Ljudi iz naše generacije su preuzeli tu veliku odgovornost i većina nas im je verovala. Pokazalo se da je nada u pravednije društvo bila varljiva.
Ubijen je premijer, Zoran Đinđić, nosilac novih kreativnih ideja. Kratko vreme, dok je bio na čelu Vlade, proveo je ubeđujući nas da promene mogu da nastanu, ako se svako od nas promeni. Nismo mu poverovali. Bili smo skeptični, zakerali smo i kritikovali. Nismo se menjali, pa je sistem u kome smo decenijama funkcionisali, ostao isti. Promenili su se samo akteri koji su o nama odlučivali.
Bez samopouzdanja i osnovne političke pismenosti, ponovo smo zavapili za vođom. Izabrali smo osobu koju smo dobro poznavali. U svim proteklim decenijama našeg bauljanja ka „boljem sutra“ aktivno je radio na našoj propasti. Znali smo da je sa svojim učiteljom, Šešeljom, bio u ratom zahvaćenim područjima , ubeđujući pripadnike srpskog naroda da se late oružja. Bilo nam je poznato kako se ta sumanuta avantura završila.
Nije nam bila nepoznata ni njegova uloga ministra informisanja kad su nemilosrdno proganjani i ubijani novinari. Stan koji je dobio od države, dok su bombe agresora razarale zemlji, nije mogao da ostane tajna. Sve što je činio bilo je usmereno na ponižavanje građana, nipodaštavanje institucija i uništavanje svakog oblika ljudskosti i pristojnosti.
Znanje nam nije pomoglo da anticipiramo kakvo će se zlo razviti kad se radikali domognu vlasti. Zlo je raslo a mi smo se zgražavali i nakaradnim izborima pokušavali da nešto promenimo.
Nismo imali snage ni svesti da se masovno pobunimo posle Savamale, pada helikoptera, naplatne rampe u Doljevcu, pogibije rudara kod Aleksinca, smrtnog stradanja ljudi u Lučanima, masovnih ubistava u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju.
Mnogo smrti, a nimalo odgovornosti. Taj koga smo izabrali i grupa ništarija preuzeli su državu, o svemu odlučivali, a ni za šta nisu odgovarali. Ubistvo u Novom Sadu je pokrenulo novu generaciju. Ustali su naši unuci, neopterećeni strahopoštovanjem prema vlastima i potrebom za vođenjem. Na njih su, pored ostalih slugu vlastodržaca, nasrtali i pripadnici naše generacije.
Bez trunke dostojanstva i pristojnosti, napadali su ih vremešne žene i muškarci upotrebljavajući reči koje ne priliče da ih bilo ko izgovori. Ispoljavali su neskrivenu mržnju i spremnost da ih svojom nevelikom fizičkom snagom ugroze.
Ti nesrećnici su ostali zaglavljeni u idealizovanom vremenu velikih vođa, čija se usrećiteljska misija nije ostvarila jer su ih osujetili raznorazni neprijatelji. Nikada neće saznati kako bi se lako oslobodili otrova, koji ih razjeda, kad bi zagrlili nekog od lepih mladih ljudi, koji se bore i za njihovo dostojanstvo. Mi ostali smo to doživeli. Podmlađeni i oslobođeni apatije, poručujemo im, iz pozne jeseni naših života; deco računajte na nas.
Autorka je nauropsihijatrica iz Vršca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Napomena o autorskim pravima: Dozvoljeno preuzimanje sadržaja isključivo uz navođenje linka prema stranici našeg portala sa koje je sadržaj preuzet. Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku The Balkantimes Press.
Copyright Notice: It is allowed to download the content only by providing a link to the page of our portal from which the content was downloaded. The views expressed in this text are those of the authors and do not necessarily reflect the editorial policies of The Balkantimes Press.