fbpx

Lekcije naučene nakon implementacije Daytonskog mirovnog sporazuma

Tokom dvije i po decenije nastale su višestruke  spoznaje problema u provođenju Daytonskog mirovnog sporazuma. U procesu razvoja bosanskohercegovačkog društva vidljivi su određeni dosezi, koji mogu da vode stabilnom razvoju države Bosne i Hercegovine.

2.12.2015, Daytonski mirovni sporazum – 20 let pozneje v sredo, 2. decembra 2015, ob 14.00 uri,
v hotelu »Lev«, 13. nadstropje, dvorana »Grad«, Vošnjakova 1, Ljubljana. Konec leta 1995 je bila s podpisom Daytonskega mirovnega sporazuma končana vojna v Bosni in Hercegovini. Dogajanja v Bosni in Hercegovini 20 let pozneje niso izpolnila pričakovanj državljanov te države pa tudi mednarodne skupnosti, ki je pomagala pri sklenitvi Daytonskega mirovnega sporazuma in končanju vojne. Situacijo v Bosni in Hercegovini je odlično opisal prof. dr. Mirko Pejanović v svoji nedavno izdani knjigi »Država Bosna in Hercegovina in demokracija«, ki je tudi izhodišče za razpravo na konferenci.

Ali, istovremeno, su vidljivi i zastoji u razvoju bh. društva i države. Ti zastoji su doveli do produbljivanja krize ekonomskog razvoja, naročito od 2015.godine. Zapravo, od 2015.godine, iz Bosne i Hercegovine godišnje iseljava više desetina hiljada mladih ljudi u evropske države u potrazi za ekonomskom egzistencijom. Na temelju provedenih istraživanja, u proteklih sedam godina iz Bosne i Hercegovine se iselilo preko 200.000 ljudi mlađe i srednje dobi.

Balkan 2020: (T)ko ugrožava Balkan?

Drugi vid krize odvija se u Bosni i Hercegovini permanentno. U pitanju je kriza političkog upravljanja državom Bosnom i Hercegovinom. Ovaj vid krize  je uslovljen nefunkcionalnim političko-pravnim ustrojstvom Bosne i Hercegovine unutar koga se sve institucije i svi društveni interesi izvode na etničkoj osnovi.

Crna Gora 2020: Đukanovićev rat sa SAD (Zapadom)

Na toj osnovi su jačale moć tri etničke stranke: SDA, HDZBiH i SNSD. Ove stranke dobijaju izborno povjerenje u svojim etničkim korpusima. Nakon parlamentarnih izbora, niti žele niti pokušavaju uspostaviti koalicioni sporazum za vršenje izvršne vlasti putem parlamentarne većine. Uspostavlja se samo partnerstvo  za podjelu resora u vlasti. Na toj osnovi ni vlada ni parlament nemaju svoju ustavnu moć. Moć ostaje u monopolu entonacionalnih lidera. 

Albanija 2020: Edi Rama Albaniju približava Latinskoj Americi, umjesto EU

Kad ne postoji konsenzus za parlamentarnu većinu, ne postoji ni konsenzus za donošenje zakona o reformama, koje omogućuju integraciju Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju. Uz sve ovo u političkom razvoju Bosne i Hercegovine raste nacionalistička retorika. Najglasniji nosilac nacionalističke retorike postao je Milorad Dodik, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), koji u kontinuitetu od 2006.godine zagovara secesiju Republike Srpske od Bosne i Hercegovine. Dodik takođe zagovara protivljenje integraciji Bosne i Hercegovine u NATO savez.

Na ovaj način se institucije države Bosne i Hercegovine blokiraju u svom radu.  Prepoznatljiva je tendencija obezvređivanja  i omalovažavanja uloge i institucija države Bosne i Hercegovine: Parlamenta, Vijeća ministara i Ustavnog suda. Sve se to čini sa jednim ciljem: negiranje mogućnosti funkcionisanja institucija države Bosne i Hercegovine. Na to se naslanja i negiranje uloge Visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini (OHR). 

Bosna i Hercegovina – Hrvatska 2020: Odnosi u sjenci nedavne prošlosti

Daytonski mirovni sporazum svoj istorijski ishod ima u stvaranju geopolitičkih uslova i pretpostavki da Bosna i Hercegovina uspješno izvede istorijski projekt integracije u članstvo Evropske unije i NATO savez. „Jedini pravi put po mišljenju naše administracije jeste da se pridružite Evropi.“[2]  Ako se projekt integracije Bosne i Hercegovine ne ubrza i ne dovede  do uspješne  realizacije do 2030.godine, Bosna i Hercegovina će imati još veće ekonomsko siromaštvo. Postat će prostor novih geopolitičkih uticaja: Ruske Federacije, Turske i Kine. Dalje će ojačati nacionalističke snage. Zaustavit će se unutrašnja integracija i integracija u Evropsku uniju i NATO savez.

Ovakav trend društvenih kretanja moguće je zaustaviti i preokrenuti u smjeru ubrzanja integracije u Evropsku uniju i NATO savez ako se pristupi oblikovanju  nove strategije Evropske unije i međunarodne zajednice. Ta strategija bi imala nekoliko prioriteta: 

25 godina Daytonskog mirovnog sporazuma: Pretpostavke ubrzanja integracije Bosne i Hercegovine u EU

a) Sinhronizacija djelovanja administracije SAD-a i institucija Evropske unije, posebno Specijalnog predstavnika  EU.  Njegov godišnji plan rada bi bio reformska agenda kao zajednički okvir aktivnosti Specijalnog predstavnika, parlamentarne i izvršne vlasti u BiH i entitetima; 

b) Osigurati, zbog geopolitičkih promjena u svijetu i Evropi, dodatnu političku, ekonomsku i tehničku pomoć Bosni i Hercegovini za ispunjavanje uslova za prijem u članstvo Evropske unije i NATO saveza. Geopolitika izgradnje mira u Bosni i Hercegovini svoj okvir ima u Daytonskom mirovnom sporazumu i projektu ubrzane integracije u EU i NATO-savez; 

c) Međunarodna zajednica i Evropska unija svoju novu strategiju za provođenje Daytonskog mirovnog sporazuma može učiniti realnom ako nastavi primjenu Bonnskih ovlaštenja Visokog predstavnika međunarodne zajednice kao i kadrovsko osvježenje Ureda Visokog predstavnika u Sarajevu (OHR; 

d) U okviru Ureda Specijalnog predstavnika Evropske unije i Ureda Visokog predstavnika međunarodne zajednice (OHR), nužno je formirati zajednički ekspertni tim za ustavne reforme. U timu bi bili inostrani i domaći eksperti i predstavnici nevladinih organizacija u Bosni i Hercegovini; 

e) Uvesti praksu da godišnji izvještaj Specijalnog predstavnika Evropske unije o provođenju reformi u Bosni i Hercegovini usvaja Evropski parlament.

Ljubljana/Sarajevo, 12.januar 2021  

Bosna i Hercegovina 2020: Posrnulo pravosuđe „rak rana“ bh. društva

Fusnote:
[1] IFIMES – Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije sa sjedištem u Ljubljani, Slovenija, ima specijalni konzultativni status pri Ekonomsko-socijalnim vijećem ECOSOC/UN od 2018.godine.
[2] Joseph Biden: „Retorika nepovjerenja mora prestati“, Izlaganje u Parlamentu BiH, 19. maja 2009.godine, Radio Slobodna Evropa, 19.maj 2009.godine, link: https://www.slobodnaevropa.org/a/bajden_govor/1735152.html

Balkantimes.press

Napomena o autorskim pravima: Dozvoljeno preuzimanje sadržaja isključivo uz navođenje linka prema stranici našeg portala sa koje je sadržaj preuzet. Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku The Balkantimes Press.

Copyright Notice: It is allowed to download the content only by providing a link to the page of our portal from which the content was downloaded. The views expressed in this text are those of the authors and do not necessarily reflect the editorial policies of The Balkantimes Press.