Vašington ostaje veran svojoj politici „strateške neizvesnosti“, prema kojoj nije jasno da li bi SAD vojno intervenisale u slučaju ovakvog scenarija.
Tenzije su porasle prošle godine kada je predsednica američkog Predstavničkog doma Nensi Pelosi posetila Tajpej, što je Peking shvatio kao provokaciju i održao vojne vežbe oko Tajvana i poslao ratne brodove i avione u Tajvanski moreuz.
Fokus SAD na Kinu se povećava, a u Vašingtonu postoji dvostranački dogovor o tome – i Bajdenova administracija i Kongres veruju da je sposobnost SAD da odvrati kinesku invaziju smanjena.
Analitičari, međutim, ocenjuju da Kina neće uskoro izvršiti invaziju na Tajvan, posebno ne posle jedinstva Zapada protiv Rusije, a Peking je, smatraju, svakako proračunao sve vojne i ekonomske rizike takve operacije.
SAD, u međuvremenu, pokušavaju da ojačaju odbrambene sposobnosti Tajvana kako bi odvratile Peking od preduzimanja akcije.
Međutim, ako Kina veruje da uzdržavanje od napada daje prostora SAD i Tajvanu da steknu uslove za trajno odvajanje ostrva, onda će njene kalkulacije ići više ka ratu.
Čini se da je Bajden svestan toga i rekao je Siju tokom sastanka na sastanku G20 u novembru da politika SAD ostaje nepromenjena.
Kineski predsednik je uzvratio da Peking nastavlja da teži mirnom ujedinjenju.
Ovo je važno s obzirom na to da je Kevin Makarti rekao da će posetiti Tajvan ako nasledi Pelosi na mestu predsednika Predstavničkog doma SAD, što bi moglo ponovo da podigne tenzije.
Jermenija i Azerbejdžan
Uticaj rata u Ukrajini posebno se oseća na jugu Kavkaza.
Dve godine nakon završetka poslednjeg rata oko Nagorno-Karabaha, čini se da Jermenija i Azerbejdžan idu ka novoj eskalaciji tenzija.
U poslednjim borbama 2020, koje su trajale šest nedelja, poginulo je više od 7.000 vojnika.
Rusija je na kraju posredovala u primirje.
Procenjuje se da jermenska vojska još nije obnovila svoje snage i zalihe naoružanja, jer je njen saveznik Rusija „zauzeta” invazijom na Ukrajinu.
Istovremeno, Turska je podržala azerbejdžanske snage koje su sada bolje opremljene.
Povećana evropska potražnja za azerbejdžanskim gasom takođe je ohrabrila Baku.
Takođe, u martu i avgustu azerbejdžanske snage su zauzele više teritorije u Nagorno-Karabahu, a u septembru su osvojile i određenu teritoriju koja pripada Jermeniji.
Rat u Ukrajini smanjio je šanse za mirovne pregovore, jer je Moskva tradicionalno tu igrala posrednika.
Ukrajina sada gleda na svaki pokušaj evropske diplomatije kao na potez da se smanji ruski uticaj u regionu.
Zato postoje dva nacrta mirovnih sporazuma, jedan je pripremila Rusija, a drugi koji su napravili Jermenija i Azerbejdžan uz podršku Zapada.
Prema ekspertima, najgori scenario bi bio da ti razgovori ne vode nikuda i da se oba sporazuma odbace, a Azerbejdžan silom zauzme teritoriju.
Iran
Masovni antirežimski protesti, razbijanje demonstranata i pogubljenja i naoružavanje Rusije ostavili su Teheran izolovanijim nego ikad, pošto su pokušaji da se obnovi nuklearni sporazum propali.
Desetine hiljada mladih izašlo je na ulice nakon što je Mahsa Amini, devojka koju je moralna policija pritvorila zbog navodnog neprikladnog nošenja marama, umrla u pritvoru u septembru.
Iranska vlada ubila je stotine ljudi i pogubila demonstrante. Hiljade ljudi je zatvoreno, a Teheran je optužio strane službe za podsticanje protesta.
S druge strane, pregovori o oživljavanju nuklearnog sporazuma iz 2015. su zaustavljeni, dok su se nuklearne sposobnosti Teherana razvijale tokom proteklih godina, kao i kapaciteti za obogaćivanje uranijuma.
Istovremeno, Teheran je ograničio pristup svojim nuklearnim postrojenjima za inspektore Međunarodne agencije za atomsku energiju.
Takođe, ove godine ističe rok naveden u Rezoluciji Saveta bezbednosti UN koja je usvojena 2015. godine, kojom se Iranu zabranjuje da izvozi rakete dometa većeg od 300 kilometara do oktobra 2023. godine.
Ovo je posebno značajno u kontekstu rata. u Ukrajini, i već postojeće isporuke iranskih dronova Rusiji za borbu.
Prema ekspertima, jedina opcija Zapada je da ukine ovaj rok sankcijama UN protiv Irana, što će verovatno dovesti do povlačenja Irana iz Ugovora o neširenju nuklearnog oružja, što bi mogao biti potencijalni razlog za sukob između SAD i Izraela.
U tom kontekstu, za Zapad je važno da diplomatiju zasad zadrži otvorenom, iako su zapadne zemlje svesne da daju legitimitet iranskom režimu razgovorom sa njim u jeku masovnih protesta i isporuka oružja Rusiji.
Jemen
Rat u Jemenu traje već osam godina. Aprilski prekid vatre između Huti pobunjenika i međunarodno priznate vlade koju podržavaju Saudijska Arabija i UAE dopao je u oktobru. Velike borbe nisu nastavljene, ali su se obe strane spremale da ponovo uđu u rat.
U novembru 2021. godine, Huti, koji kontrolišu veći deo severozapada zemlje, izgleda da pobeđuju u ratu.
Da su zauzeli grad Marib i obližnja naftna i gasna postrojenja, to bi za njih verovatno značilo pobedu.
Međutim, to su sprečile snage orijentisane prema UAE koje su zauzele stratešku lokaciju u januaru prošle godine.
Huti su odgovorili prekograničnim napadima na UAE i Saudijsku Arabiju.
Tada je ukrajinski rat izazvao svetsku nestašicu hrane i goriva, što je pogodilo obe strane i otvorilo put za mirovne pregovore. U aprilu su UN proglasile dvomesečni prekid vatre između jemenske vlade i Huta, a Rijad je to podržao.
Nekoliko dana kasnije, Abdrabuh Mansur Hadi povukao se sa mesta predsednika i zamenio ga je osmočlani predsednički savet (PLC) koji su izabrali Saudijska Arabija i UAE.
Posle dva produženja, pregovori koje su predvodile UN o još jednom produženju primirja propali su u oktobru, zbog zahteva Hutija da vlada takođe plati pobunjenicima.
Međutim, borbe su uglavnom prestale bez prekida vatre, ali tenzije rastu. Huti su pokrenuli akcije na gasnoj i naftnoj infrastrukturi, zbog čega je došlo do zastoja u izvozu nafte, a samim tim i u prihodima.
Prema izveštajima, obe strane jačaju snage i vojnu opremu na ključnim linijama fronta, a rizik od obnove rata je ogroman.
Etiopija
Jedan od najsmrtonosnijih ratova u 2022. godini, koji se vodio u regionu Tigra, za sada je stao.
Vlada etiopskog premijera Abija Ahmeda i pobunjenički Narodnooslobodilački front Tigraja (TPLF), koji su decenijama dominirali političkom scenom pre nego što je Abije preuzeo vlast 2018. godine, potpisali su sporazum u novembru.
Međutim, primirje ostaje krhko jer je ključno pitanje da li će se Tigrajeve snage razoružati i da li će predsednik Eritreje Isaias Afverki, čija se vojska borila zajedno sa etiopskim snagama, povući svoje trupe na međunarodno priznatu granicu.
Borbe su počele krajem 2020. godine kada su Tigrajeve snage zauzele brojne vojne baze u regionu. Tokom dve godine sukoba, bilo je nekoliko prekida vatre pre nego što su se borbe ponovo razbuktale u avgustu prošle godine.
Procene su da je do tada poginulo 600.000 civila. Sve strane u ratu optužene su za zločine, uključujući seksualno nasilje, dok je vlada u Etiopiji držala Tigraj pod opsadom, ostavljajući građane bez struje, telekomunikacija, hrane, lekova i drugih potrepština.
Stručnjaci smatraju da je mirovni sporazum bio pobeda Abija. Lideri u Tigraju složili su se da obnove federalnu vlast i razoružaju se u roku od mesec dana.
Etiopske vlasti su obećale da će ukinuti blokadu i odluku da se TPLF proglasi terorističkom organizacijom. Od tada je primirje trajalo, ali nije došlo do razoružanja TPLF-a niti povlačenja etiopskih snaga, a rizik od obnove sukoba i dalje postoji.
Haiti
Od kada je predsednik Jovenel Moise ubijen 2021. godine, Haiti je opterećen političkim krizama i nasiljem bandi. Javni servisi su kolabirali, a kolera se širi zemljom.
Arijel Henri, privremeni premijer koji je preuzeo vlast nakon ubistva predsednika, ima podršku stranih sila, ali ne i naroda u zemlji, a protivila mu se grupa opozicionih političara i predstavnika civilnog društva.
Henri je trebalo da izvrši tranziciju Haitija putem izbora, ali do glasanja nije došlo.
Stotine bandi kontrolišu više od polovine zemlje. Blokiraju puteve i sprovode teror, uključujući silovanja i pretnje deci.
Bande na Haitiju postoje decenijama i često su povezane sa političarima, ali sada je nasilje češće. Prošle godine, tuče bandi ubile su više od 200 ljudi za nedelju dana.
Nakon toga, Henri je povukao određene političke poteze koji su izazvali rast cena goriva, što je izazvalo masovne proteste kojima su se bande pridružile.
Neki od njih su čak zauzeli i čela naftnih terminala, ostavljajući zemlju bez goriva.
Rezultat ove situacije je humanitarna katastrofa, a polovina stanovništva od 4,7 miliona ljudi je suočena sa glađu. Nedostatak čiste vode doveo je do širenja kolere.
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je u zemlji krajem prošle godine zabeleženo više od 13.000 slučajeva, uz skoro 300 umrlih, a procenjuje se da je taj broj veći.
Zbog ovih problema, Henri je u oktobru pozvao stranu vojnu podršku, ali to je teško sprovesti zbog uloge bandi i opozicije, ali i zato što nijedna strana država nije voljna da pošalje svoje snage. SAD i Kanada uvele su neke sankcije određenim političarima povezanim sa bandama.
DR Kongo
Borbe pobunjeničke grupe M23, za koju UN kažu da je podržava Ruanda, u istočnoj Demokratskoj Republici Kongo primorale su desetine hiljada ljudi da napuste svoje domove, a nemiri prete da eskaliraju u veći regionalni proksi rat.
Grupa M23 uključuje bivše vojnike DR Konga, od kojih su mnogi Tutsi, i ponovo se pojavila dobro naoružana i organizovana nakon povlačenja 2013. godine.
Vlada DR Konga pokušava da ponovo uspostavi vlast na istoku zemlje, gde su stacionirane još neke pobunjeničke grupe, uključujući i one iz susednih zemalja.
Prošle godine DR Kongo je čak pozvao ugandsku vojsku da se bori protiv pobunjeničke grupe iz te zemlje koja je povezana sa ISIL-om. Odobrene su i operacije burundijskih snaga na tlu DR Konga.
S druge strane, UN optužuju Ruandu da podržava pobunjenike kako bi dobili pristup resursima DR Konga, iako ruandski lideri odbacuju takve tvrdnje.
Situacija se dodatno komplikuje kada se uzme u obzir da se ove godine izbori održavaju u DR Kongu, ali ne i na istoku zemlje, što bi moglo dovesti do osporavanja rezultata i većih tenzija.
UN imaju oko 14.000 mirovnjaka u zemlji, ali se oni ne suprotstavljaju pobunjenicima i nisu popularni među stanovnicima.
Lokalno stanovništvo se nada pomoći Kenije, koja sa druge strane želi da M23 uključi u diplomatske razgovore.
Ako to ne uspe, onda će biti uključena u ono što preti da postane regionalni sukob, zbog prisustva tolikog broja snaga drugih zemalja u istočnom Kongu.
Sahel region
Nemiri u Burkini Faso, Maliju i Nigeru se nastavljaju, a zapadne zemlje koje su bile uključene u smirivanje situacije nisu adekvatno odgovorile na državne udare u ovim zemljama, smatraju analitičari.
Procenjuje se da naoružane grupe kontrolišu 40 odsto teritorije Burkine Faso. Hiljade ljudi je ubijeno u borbama, a skoro dva miliona je raseljeno.
Prošle godine u zemlji su se dogodila dva državna udara.
Takođe, Mali je doživeo dva puča 2020. i 2021. godine, a na severu zemlje vode se borbe između boraca povezanih sa ISIL-om i Al-Kaidom, koji se bore jedni protiv drugih, dok su u isto vreme u toku sukobi sa Tuarezima, zajednicom koja se proteže izvan Sahela.
U centralnom delu zemlje vode se i druge borbe – malijske snage zajedno sa plaćenicima Vagner grupe bore se protiv drugih naoružanih boraca, a obe strane krše ljudska prava.
Situacija u Nigeru je malo bolja, a tamošnja vlada je uspela da uključi pobunjenike u regularne snage ili je odbila da ih naoruža.
Međutim, u toj zemlji se 2021. dogodio državni udar, ali je predsednik Mohamed Bazum uspeo da ga preživi. Međutim, hapšenja vojnih komandanata mogu dovesti do razdora i neprijateljstva u vojsci.
Posle francuske intervencije u Maliju 2013. godine, Zapad sada želi da spreči širenje boraca ka Gvineji.
Istovremeno se povećava prisustvo Vagnerovih plaćenika, a širi se i ruski uticaj putem dezinformacija.
Zbog ovoga se neki lideri u ovim zemljama okreću Moskvi, što Zapadu svakako ne odgovara.
(Danas)
