Sa 67 glasova za, 30 protiv i ni jedan uzdržan poslanici Skupštine Kosova su u ponedeljak, 22. marta, izabrali Vladu premijera Aljbina Kurtija (Albin)
Vlada je izglasana glasovima poslanika pokreta Samoopredeljenje i manjinskih zajednica, bez Srpske liste i stranaka opozicije.
Sednica o izboru Vlade usledila je samo nekoliko sati nakon što je tokom dana konstituisan osmi saziv parlamenta prema rezultatima februarskih prevremenih izbora, na kojem je najpre Kurti dobio mandat za sastav nove Vlade.
Kurti je u svom prvom obraćanju kao premijer Kosova rekao da su očekivanja građana velika, te da je na njemu i njegovoj Vladi velika odgovornost.
“Nema sumnje da su ovi izbori bili istorijski, odgovornost je isto toliko istorijska”, rekao je pored ostalog Kurti.
On je naveo i da postoji koordinacija kada su u pitanju odnosi sa Srbijom, posebno kada je u pitanju politički dijalog između dve strane.
Čestitke novom premijeru
Strane diplomate na Kosovu čestitale su novom premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju.
Ambasador Velike Britanije na Kosovu Nikolas Abot (Nicholas Abott) je na svom Twitter nalogu napisao da se raduje saradnji sa novom Vladom Kosova, sa kojom dele zajedničke prioritete.
Kurtiju je čestitao i ambasador Nemačke na Kosovu Jorn (Rohde) Rode.
„Čestitke Aljbinu Kurtiju i njegovom kabinetu na uspešnom izboru premijera i vlade Republike Kosova“, napisao je Rode na Twitter nalogu.
Šef Evropske unije na Kosovu Tomas (Szunyog) Sunjog je takođe pozdravio izbor nove Vlade Kosovu uz navode da ona treba biti konstruktivna i odgovorna, da radi na regionalnoj saradnji i evropskoj agendi.
Plan za Covid-19
Kurti je prethodno u svom ekspozeu rekao da je pred novom Vladom Kosova veliki posao, napominjući da borba protiv pandemije korona virusa ostaje glavni izazov.
„Nećemo gubiti vreme, sa novim ministrom zdravlja započećemo realizaciju plana kako da Covid-19 stavimo pod kontrolu, merama koje će smanjiti nove slučajeve i sprečiti smrtne slučajeve. Planiramo da obezbedimo vakcine za 60 osto stanovništva“, rekao je Kurti.
Kao još neke prioritete Vlade naveo je vladavinu prava, obrazovanje i ekonomiju.
„Razumem i znam koliko je težak život većine građana zemlje, jer imamo visoku nezaposlenost i siromaštvo, ali od danas započinjemo novi put ka napretku, smanjićemo nejednakost i povećaćemo mogućnosti za sve. Biće to dugo i mukotrpno putovanje, ali zajedno ćemo doći do željenog cilja“, naveo je u svom ekspozeu Aljbin Kurti.
Reciprocitet u odnosu sa susedima
Najavio je i reformu pravosudnog, obrazovnog i zdravstvenog sistema, te rekao da će Kosovo unaprediti odnose sa susedima na osnovu reciprociteta.
„Sa Srbijom imamo otvorena pitanja koja se trebaju rešiti putem dijalog. Prioritet u ovom dijalog je rešavanje pitanje nestalih. Imamo 1640 nestalih osoba. Srbija nikoga nije kaznila za taj zločin“, kazao je Kurti.
On je dodao da je dijalog potreban Kosovu kako bi se Kosovu vratilo „3 milijarde eura pokradenih penzija od Srbije, preko 400 miliona eura zloupotrebljene električne energije, rešilo pitanje ratne odštete, te dugovi i sukcesije“.
„Dijalog treba da reši sve postojeće probleme a ne da stvori nove probleme. Bez priznanja realnosti nezavisnost Kosova i prihvatanja istine od strane Srbije, nema normalizacije odnosa dva naroda i dve države“.
On je kazao da je Kosovo načinilo štetne kompromise s Ahtisarijevim planom i da „ni jedan drugi kompromis ne možemo učiniti i nećemo učiniti“.
Dodao je da evroatlantska orijentacija jasna.
„Put integracije u EU može biti pun izazova ali nema alternativu“, dodao je Kurti.
Sastav nove Vlade
Kurti je predstavio i ministre u novoj Vladi Kosova: prvi zamenik premijera i ministar za evropske integracije, razvoj i dijalog – Besnik (Bislimi) Bisljimi, drugi zamenik premijera i ministar spoljnih poslova i dijaspore – Donika (Gervalla) Gervala, zamenica premijera za pitanja manjina i ljudska prava – Emilija Redžepi.
Ostale funkcije su: ministar finansija, rada i transfera – Hekuran Murati, ministar pravde – Aljbuljena Hadžiu (Albulena Haxhiu), ministar zdravlja – Arben Vitia, ministar obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija – Arberie Nagavci, ministar kulture, omladine i sporta – Hajrula Čeku (Hajrulla Ceku), ministar Administracije Lokalne Samouprave – Eljbert Krasnići (Elbert Krasniqi), ministar životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture – Ljiburn Aljiu (Liburn Aliu), ministar poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja – Faton Peci, ministar odbrane – Armend Mehaj, ministar unutrašnjih poslova i javne uprave – Dželjaj Svečlja (Xhelal Sveçla), ministarka industrije, preduzetništva i trgovine – Rozeta Hajdari, ministar ekonomije – Artan (Rizvanolli) Rizvanoli, ministar za zajednice i povratak – Goran Rakić i ministar regionalnog razvoja – Fikrim Damka.
Bez podrške DPK i Srpske liste
Nakon što je Kurti predstavio program njegove Vlade, lider Demokratske partije Kosova (DPK) Enver Hodžaj je ocenio da će Kosovo „ući u novu fazu nestabilnosti“.
“Mi smo u sali da glasamo protiv vašeg programa, ali i pristupa”, rekao je on.
Rekao je da od Kurtija nije čuo konkretne planove kako će vakcine biti obezbeđene, kako će doći do ekonomskog oporavka, niti kako će biti rešena važna spoljna politička pitanja.
Lider Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljumir Abdidžiku je poručio da od Kurtijeve Vlade očekuje da reši sve probleme koje je naveo u svom ekspozeu i dodao da će DSK, kao opoziciona partija, pružati podršku stabilnosti.
„DSK će sa 15 poslanika igrati konstruktivnu i opozicionu ulogu, mi ćemo ostati beskompromisni branilac zemlje“, rekao je on.
“Ignorisanje prava, kršenje Ustava, loš su početak vlade koju planirate da vodite”, poručio je.
Emilija Redžepi, poslanica u Skupštini Kosova ispred Nove demokratske stranke, koja predstavlja bošnjačku zajednicu, citirala je Ustav Kosova u kome piše da „jedan ministar treba biti iz srpske zajednice i jedan iz neke druge nevećinske zajednice“.
Na konstitutivnoj sednici Skupštine u ponedeljak je za predsednika izabran član Samoopredeljenja Gljauk Konjufca (Glauk Konjufca), koji je kao predsednik Skupštine po funkciji sada i vršilac dužnosti predsednika Kosova.
Kurti je prethodno odbacio mogućnost formiranja Vlade sa nekom od albanskih partija, navodeći da to neće učiniti jer su bile deo ranijih režima.
Srpska lista je dobila svih deset zagarantovanih mesta za srpsku zajednicu, a još deset mesta je zagarantovano za ostale zajednice koje žive na Kosovu.
Tako će bošnjačku zajednicu predstavljati tri poslanika iz tri različite političke opcije – koalicije Vakat, Socijaldemokratske unije i Nove demokratske stranke. Turska demokratska partija je dobila dva poslanička mesta, Romska inicijativa i Pokret za unapređenje položaja Roma po jedno, kao i Jedinstvena goranska zajednica, Aškalijska stranka za integraciju i Nova demokratska inicijativa Kosova koja predstavlja egipćansku zajednicu.
Stabilnost novih institucija zavisi od izbora predsednika
Inače, Skupština i Vlada se biraju na mandat od četiri godine, ali ovoga puta stabilnost institucija zavisi od izbora predsednika Kosova, a podrška Vjosi Osmani, koja se na listi Pokreta Samoopredeljenja kandidovala za tu funkciju, nije obezbeđena.
Vjosa Osmani je, kao predsednica Skupštine, preuzela vršenje dužnosti predsednika Kosova 5. novembra kada je Hašim Tači (Hashim Thaci) podneo ostavku zbog potvrđivanja optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti od strane Specijalizovanih veća u Hagu.
Međutim, funkcija predsednika Kosova može da se obavlja najduže šest meseci, što znači da bi novi predsednik trebao biti izabran tokom marta ili najkasnije do 4. aprila jer prema Ustavu Kosova, novi predsednik mora biti izabran 30 dana pre isteka mandata prethodnog predsednika, ili se u tom roku moraju izvršiti zakonske procedure za njegov izbor.
Ono što je problematično je da je za izbor novog predsednika potrebno dve trećine glasova od ukupnog broja poslanika, odnosno 80 od 120.
Ukoliko u prva dva glasanja ni jedan kandidat ne dobije većinu od dve trećine neophodnih glasova, organizuje se treće glasanje na kojem se glasaju dva kandidata sa najvećim brojem glasova u drugom krugu glasanja. Predsednik je izglasan ukoliko je kandidat dobio 61 glas. U tom glasanju je svakako potreban kvorum od 80 poslanika.
Vjosa Osmani i Aljbin Kurti su tokom prethodne nedelje održali konsultacije sa svim parlamentarnim strankama ali, osim pojedinih manjinskih nesrpskih zajednica, niko nije potvrdio da će Vjosu Osmani podržati prilikom izbora predsednika.
Lider DPK Enver Hodžaj otvoreno je rekao da poslanici iz njegove stranke neće glasati za Vjosu Osmani, ali nije precizirao da li će ostati u sali radi kvoruma.
Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj, koji se na februarskim izborima i sam kandidovao za predsednika, je naveo da je sada na pobedničkoj partiji da obezbedi glasove, dok je Ljumir Abdidžiku iz Demokratskog saveza Kosova naveo da će tokom nedelje održati još jedan sastanak sa Vjosom Osmani, nakon čega će odlučiti da li će je podržati ili ne.
Stručnjaci različito o mandatu za v.d. predsednika
Ustavom Kosova nije jasno precizirana trenutna politička situacija, pa je stručnjaci različito tumače.
Bivši član Ustavnog suda Kadri (Kryeziu) Krueziu tvrdi da se izborom novog predsednika Skupštine Kosova automatski produžava mandat za vršioca dužnosti predsednika, odnosno da će ta uloga pripasti Gljauku Konjufci u narednih šest meseci.
„Imamo slučaj bez presedana jer vršiocu dužnosti predsednika (Vjosa Osmani) ističe mandat čim joj se potvrdi poslaničko mesto. Da biste vršili funkciju (predsednika) morate biti predsednik Skupštine. U trenutku kada novi predsednik Skupštine stupi na dužnost, dobija mandate od šest meseci za vršenje funkcije predsednika“, smatra Krueziju.
Sa druge strane, bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani navodi da se mandat za v.d. predsednika Kosova ne može produžavati i podvlači da on ističe 5. maja.
Takođe, profesor Ustavnog prava Mazlum Baraljiu (Mazllum Baraliu) je u ranijoj izjavi za Radio Slobodna Evropa je rekao da je „ovo pitanje kontroverzno“.
Na kraju svakako ostaje da se vidi da li će pobednička partija na februarskim izborima, Pokret Samoopredeljenje, u međuvremenu uspeti da obezbedi podršku opozicije za izbor predsednika. U slučaju da se predsednik ne izabere, Ustav Kosova predviđa da se raspušta Skupština i raspisuju novi izbori koji moraju da budu održani u roku 45 dana.