Kako određen način ishrane utiče na naš mozak

Ranija istraživanja pokazala su da ishrana sa visokim sadržajem masti može doprineti deficitu pamćenja. Nedavna studija ispitala je…

…kako palmitat zasićenih masti utiče na određene moždane ćelije i zaštitne faktore dokozaheksaenske kiseline omega-3 masne kiseline.

Zasićene masti u odnosu na omega-3: Kako određen način ishrane utiče na naš mozak.

Rezultati nedavne studije pokazuju da dokozaheksaenska kiselina (DHA) može pomoći u ublažavanju nekih oštećenja moždanih ćelija povezanih sa ishranom sa visokim sadržajem masti. Iako je mast esencijalna komponenta ishrane, konzumiranje previše zasićenih masti može doprineti raznim zdravstvenim problemima.

Kako masti koje konzumiramo utiče na funkciju našeg mozga

Nedavna studija razmatrala je neke od osnovnih mehanizama koji stoje iza toga kako zasićene masti mogu biti uključene u oštećenje određenih moždanih ćelija. Istraživači su dalje pokazali da omega-3 masna kiselina dokozaheksaenska kiselina (DHA) može ublažiti neke od ovih oštećenja uzrokovanih zasićenim mastima. Rezultati pokazuju uticaj ishrane na zdravlje mozga i potencijalne koristi od ograničavanja potrošnje zasićenih masti i pronalaženja načina za povećanje unosa omega-3 masnih kiselina.

Nalazi su objavljeni u Frontiers In Cellular Neuroscience.

Zasićene masti često potiču iz hrane životinjskog porekla. Mnoge grupe i vladine agencije naglašavaju kako previše zasićenih masti može povećati rizik od srčanih problema. Međutim, kako ovo istraživanje pokazuje, zasićene masti takođe utiču na zdravlje mozga.

Za razliku od negativnog uticaja zasićenih masti, omega-3 masne kiseline često se nalaze u ribi i biljnim izvorima, kao što su biljna ulja, orasi, losos i tunjevina. Ovo se odnosi na nekoliko zdravstvenih koristi, uključujući smanjen rizik od kardiovaskularnih bolesti i moguće poboljšane kognitivne funkcije.

Ova posebna studija zasnovana je na prethodnim podacima o uticaju masti na funkciju mozga.

Prvo, istraživači su primetili da ishrana bogata zasićenim mastima može doprineti neuroinflamaciji i lošoj kognitivnoj funkciji. Može doprineti i oštećenjima u dugotrajnoj memoriji, na osnovu podataka iz studija na starijim pacovima. Prethodna istraživanja takođe su pokazala da polinezasićene masne kiseline mogu pomoći u poboljšanju neuroinflamacije.

Istraživači koji su sproveli ovu studiju želeli su dublje da sagledaju osnovne mehanizme ovog prethodnog istraživanja. Za prikupljanje podataka koristili su miševe i ćelijske kulture. Ispitivali su uticaj palmitata, uobičajene zasićene masti, i zaštitnih faktora omega-3 masne kiseline, dokozaheksaenske kiseline (DHA).

Posmatrali su odnos između palmitata i dokozaheksaenske kiseline u dve specifične vrste moždanih ćelija: BV2 mikroglija i HippoE-14 neurona.

Visok sadržaj masti dovodi do većeg oštećenja mozga

Iz svog rada sa starijim miševima, istraživači su otkrili veće oštećenje mozga kod miševa koji su imali ishranu sa visokim sadržajem masti. Ovo pretpostavlja da ishrana sa visokim sadržajem masti menja mozak i podstiče degradaciju mozga.

Njihova analiza ćelija otkrila je da DHA može pomoći u ublažavanju nekih štetnih efekata palmitata, uključujući smanjenje upale.

– Studija se fokusirala na mikrogliju, moždane ćelije koje podstiču upalu i hipokampalne neurone koji su važni za pamćenje i učenje. Pokazala je da palmitinska kiselina povećava zapaljenje i mikroglije i neurona, što može imati negativne efekte na pamćenje ili kogniciju. Važno je da se pokazalo da predtretman sa DHA sprečava ili smanjuje efekte palmitata, što sugeriše da bi konzumiranje DHA moglo zaštititi mozak od efekata nezdrave ishrane sa visokim sadržajem zasićenih masti suzbijanjem upale izazvane mastima – rekla je, govoreći o studiji, Beata Rydyger, holistički nutricionista sa sedištem u Los Anđelesu, Kalifornija, koja nije bila uključena u studiju.

Buduće studije mogle bi da ispitaju ćelijske efekte omega-3

Ova studija ima ograničenja. Glavno ograničenje je to što je istraživanje koristilo miševe i ispitivalo specifične ćelije. Ovo ukazuje na potrebu većeg istraživanja i daljeg ponavljanja nalaza.

Potrebna su i dalja istraživanja da bi se razumelo više ćelijskih nijansi i jasnog uticaja palmitata ili DHA na ćelijske komponente poput mitohondrija. Ona bi mogla dalje da ispitaju sve uključene uzročne veze. Istraživači su takođe bili ograničeni u tome koliko proteina mogu da sakupe od miševa.

Buduća istraživanja mogu da ispitaju kakav je odnos ovih nalaza i kliničke prakse i kako ljudi mogu ublažiti određene promene u mozgu.

Sarah Wagner, registrovani klinički dijetetičar u Memorial Hermann, koja takođe nije bila uključena u studiju, rekla je za Medical News Today (MNT) da su ovakve studije postavile osnovu za dalja istraživanja „iz kojih možemo da nastavimo da učimo i istražujemo”.

– Istraživanja stanovništva pokazuju da su ljudi čiji način ishrane sadrži više izvora omega-3 masnih kiselina generalno zdraviji od onih koji u ishrani imaju više zasićenih masti. Ova ćelijska studija pomaže u identifikaciji specifičnih procesa koji imaju koristi od omega-3.

Ona je takođe upozorila na precenjivanje nalaza.

– Važno je zapamtiti da ljudi ne žive u balonu ili laboratoriji. Ljudska ishrana je mnogo nijansiranija jer svako od nas bira šta jede svaki dan na osnovu širokog spektra faktora – dodala je ona.

Riba i vegetarijanski izvori omega-3

Iako su potrebna dalja istraživanja u ovoj oblasti, podaci ukazuju na neke od opasnosti konzumiranja previše zasićenih masti i potencijalnu zaštitu omega-3 masnih kiselina.

Rydyger je primetila da unos DHA može da se poveća kroz različite životinjske i biljne izvore, kao što su:

• masne ribe (losos, skuša, sardine)
• kavijar
• dodaci ribljeg ulja (tj., ulje jetre bakalara)
• laneno seme, čia i seme konoplje
• soja
• orasi
• pasterizovana jaja
• meso i mlečni proizvodi od životinja koje se hrane travom
• određeno povrće (npr. spanać, prokelj, portulak ili tušt)

Rydyger je dodala da se za vegane ili vegetarijance DHA takođe može naći u određenim suplementima algi.

Kada je u pitanju uključivanje više zdravih masti, kao što su omega-3 masne kiseline, u nečiju ishranu, treba početi od zamene namirnica.

– Ishrana treba posmatrati kao spektar boja, ne crno-belo. Kada su u pitanju masti, pacijentima savetujem da se okrenu ka više nezasićenim mastima, više omega-3 i manje zasićenim izvorima masti, a to može da se učini na mnogo načina – kaže Wagner.

Kako ograničiti zasićene masti

– Zamenite crveno meso masnom ribom poput lososa. Odlučite se za obrok bez mesa bar jednom nedeljno. Zamenite suvomesnate proizvode tunjevinom. Za kuvanje koristite ulje kanole umesto putera, kokosovog ulja ili masti. Umesto mlevenog mešanog mesa, izaberite nemasnu junetinu ili ćuretinu – savetuje Sarah Wagner.

– Dodavanje mlevenih lanenih semenki, čia semena i/ili oraha u jutarnju činiju ovsene kaše, jogurta ili smutija odličan je način da unesete omega-3 masne kiseline. Takođe možete dodati laneno brašno i/ili orahe u peciva ili salate – dodaje Wagner.

(eKlinika)