Jakov Milatović „Šešeljev kandidat“?

Podršku koju je predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj uputio kandidatu Pokreta Evropa Sad za predsednika Crne Gore Jakovu Milatoviću…

…deo javnosti u ovoj zemlji koristi u diskreditaciji ovog protivkandidata Mila Đukanovića.

Šešeljevo gostovanje kod Milomira Marića na režimskoj TV Hepi bilo je dovoljno da Milatović preko noći postane „Šešeljev kandidat“.

„Sad je najvažnije da mi iz Srbije verbalno podržimo da svi glasaju za Milatovića na predsedničkim izborima, da se reši problem Đukanovića, a onda da se u nekoj normalnijom, tolerantnijoj atmosferi održe parlamentarni izbori i da se održi jedan pošten popis stanovništva“, rekao je Šešelj tokom pomenutog gostovanja.

Iz Demokratske partije socijalista kandidata koji ozbiljno preti da ugroži tridesetogodišnju vladavinu predsednika ove stranke Mila Đukanovića odmah su optužili da je „Šešeljev kandidat“.

Milatović je, odgovarajući na pitanje u vezi ove podrške, rekao da predsednika radikala ne zna i da ga nikada nije sreo, da su njih dvojica predstavnici potpuno različitih svetonazora. Upitan vidi li podršku kao deo prljave kampanje naveo je da je to „ping-pong između određenih ljudi“.

„Šešelj je dolazio na inauguraciju Đukanovića na Cetinje 1998. godine. Oni su stari drugari“, rekao je Milatović.

Da je reč o „starim“ odnosno „ratnim drugarima“ rekli su saopštenjem i iz Evrope sad.

“Upravo zbog nepostojanja bilo kakve veze između Šešelja i Milatovića, navodna podrška koja ima za cilj da odvuče pažnju određenog dijela birača je suštinski podrška Milu Đukanoviću, njegovom starom ratnom drugu”, navodi stranka iz koje dolazi Milatović.

Kako su dodali, da održavaju blisku prijateljsku vezu govori i to da nije bilo tako davno kada je Đukanović čestitao slobodu Šešelju i time pokušao „da nas vrati u 90te iz kojih nikad, osim deklarativno, nije izašao“.

Vojislav Šešelj nije odgovarao na pozive i poruke našeg novinara sve do objavljivanja ovog teksta.

„Ministar kog je u „apostolsku“ Krivokapićevu Vladu postavila SPC“

Milatovića odavno prate kritike da je u Vladi Zdravka Krivokapića, formiranoj nakon 30. avgusta 2020. godine, bio „ministar Srpske pravoslavne crkve“, odnosno da je na to mesto došao urgiranjem SPC. U toj Vladi, Milatović je bio ministar ekonomskog razvoja, dok je njegov stranački saborac Milojko Spajić, nesuđeni kandidat za predsednika, bio ministar finansijskog inženjeringa, prenosi Danas.

Pa tako Darko Kalezić, saradnik na Univerzitetu Crna Gora, za Al Jazzera Balkans Milatovića optužuje da je „politički stvoren u laboratoriji SPC i obaveštajnih službi Rusije i Srbije“, te da je „rezervni kandidat Aleksandra Vučića“.

„Kada se radi o kandidatu Milatoviću, radi se isključivo o rezervnom kandidatu Aleksandra Vučića, dakle čovjeku koji je politički kreiran u laboratoriji Srpske pravoslavne crkve i obavještajnih službi Rusije i Srbije i koji je kao takav zamka za crnogorske birače koji treba da povjeruju da mladost i zapadnoevropsko obrazovanje garantuju progresivnost. U ovom slučaju je upravo suprotno, jer čovjek u sebi na neki način utjelotvoruje konzervativnu ultra desnu ideologiju koja je zamaskirana jednim jeftinim populizmom“, mišljenja je Kalezić. Kao jedan od argumenata on uzima i upravo podršku Vojislava Šešelja, a Kalezić nije jedini koji ovako govori o Milatoviću.

Glasovi da će Crna Gora pasti pod veći uticaj Beograda ako Milatović pobedi dolaze mahom iz onog dela crnogorske javnosti koji sebe naziva „suverenističkim“, a koji je pre svega politički orijentisan ka tridesetogodišnjem vladaru Crne Gore Milu Đukanoviću, kojeg uzimaju kao branioca od „velikosrpskoj uticaja i hegemonizma“.

„Centaršut na volej DPS-ove kampanje“

U delu crnogorskih i srpskih političkih krugova ova podrška Šešelja komentariše se kao pokušaj Aleksandra Vučića da preko Šešelja, koji u medijima svesrdno brani politiku, lik i delo, predsednika Srbije, diskredituje Jakova Milatovića.

Upitan za komentar politikolog Vladimir Pavićević, koji je i savetnik potpredsednika crnogorske Vlade Vladimira Jokovića, kaže da svako ima pravo da iskaže svoj stav, ali i da ništa ne može uticati na to da u drugom krugu dođe do razvlašćivanja Đukanovića.

– Svako ima pravo da saopšti svoj stav, podršku nekom od kandidata ili da kritikuje. Suština aktuelnih prilika crnogorske politike je da ne postoji stvar koja 2. aprila može da spreči puno razvlašćivanje Mila Đukanovića i Milovog DPS-a. Jakov ulazi u drugi krug predsedničkih izbora kao apsolutni favorit i samo je pitanje koliko će ubedljivavda bude njegova pobeda, smatra Pavićević.

Politički analitičar iz Beograda Đorđe Vukadinović bliži je stanovištu da Šešeljeva podrška nije jednodimenzionalni čin.

– I ja mislim da je ta i tako plasirana navodna Šešeljeva podrška Milatoviću u suštini podrška za Đukanovića i centaršut na volej DPS-ove kampanje pred drugi krug predsedničkih izbora. Pogotovo s obzirom na to gde je i kod koga u emisiji ta „podrška“ data, Milomir Marić je oduvek blizak Đukanovićevim strukturama, kao i imajući u vidu šta se sve iz tog studija u prethodnom periodu govorilo, kaže Vukadinović.

Urednik Nove srpske politički misli (NSPM) na pitanje o podršci koju je Milatoviću uputio istoričar Aleksandar Raković, a koja se takođe, zbog Rakovićevih stavova o Crnoj Gori, koristi takođe u diskreditaciji Milatovića, kaže da tu dopušta mogućnost da je podrška iskrena, odnosno da je Raković možda progledao i počeo realističnije da gleda na crnogorsku političku stvarnost.

– No, svejedno. Mislim da sve ovo o čemu govorimo neće imati neki veliki uticaj na ishod drugog kruga, u koji Milatović ulazi kao favorit, napominje Vukadinović.

Nakon prvog kruga u kome je Đukanović osvojio 35 i 36 odsto glasova, a Milatović oko 29 odsto, crnogorski birači imaće priliku da predsednika biraju u drugom krugu.

Prvi put nakon 1997. godine, kada su birači na listiću birali između Momira Bulatovića i, kao i danas, Mila Đukanovića.

Oni koji te godine nisu bili punoletni, pa samim tim nisu imali pravo glasa, poput samog Jakova Milatovića, ili pak nisu bili ni rođeni, predsednika države u drugom krugu biraće prvi put u svom životu – 2. aprila.