Ivan Medenica: Režim ne može da padne samo studentskim protestima, bez političke artikulacije – Politika

Kako je ocenio u serijalu Kvaka 23, protesti se šire i pojačavaju, pa je sada ključno pitanje kako oni mogu da postanu zamajac širih društvenih promena.

Pitanje od milion dolara je kako se od ispunjavanja studentskih zahteva dolazi do stvaranja političkog fronta koji bi mogao da inicira šire, sveobuhvatnije i dublje društvene promene, objasnio je Medenica.

Prema njegovim rečima, studenti se ograđuju od politike, partijskuh zloupotreba i manipulacija, ali ono što njihovi zahtevi podrazumevaju jeste politika i to je paradoks u kojem se studentski protest nalazi.

To je začarani krug u koji treba stupati vrlo delikatno da se ne bi napravila neka šteta, naglasio je Medenica, koji smatra da neprihvatiljvim što je opozicija u ovom trenutku toliko nevidljiva.

Kako je rekao, opozicija ima argument da ne želi da ugrozi čistotu i nevinost studentskog pokreta, koji je animirao i podigao na noge veliki broj građana, ali bi od tačke do koje su studenti došli morala da krene dalje u političku borbu.

Ne znam kako politička energija i politička realnost, koji su stvoreni protestima studentima, hteli to oni ili ne, može da se pretoči u političku borbu, ako ne kroz neki oblik političkog organizovanja, naglasio je Medenica.

On ne pledira da studenti treba da pokreću partije, samo hoće da se vrlo jasno stavi na sto pitanje „kako ti sad možeš politički da deluješ u demokratiji, a da se ne organizuješ na neki partijski način“.

Obaranje režima nije moguće bez objedinjene opozicije, koja bi morala da bude proaktivnija u delovanju, „a ne da se zaklanja iza toga da čuva nevinost studentskog protesta, pa ih nema skoro nigde na javnoj sceni“, ocenio je Medenica.

On apsolutno može da razume stav opozicije da pod ovakvim uslovima ne treba izlaziti na izbore, ali ističe da bi trebalo da ima kratkoročne i dugoročne planove.

Znači, pravite kratkoročne planove, nemojte na izbore pod ovakvim okolnostima, ali imajte dugoročne planove kako da se dođe do fer izbora, objasnio je Medenica.

Upitan o stavu vlasti da su studentski zahtevi ispunjeni, on je odgovorio da vlast spinuje i istakao profesori imaju porerenje u procene studenata.

Ne mešajući se i ne patronizujući, pokušavamo da im pomognemo savetima stručnjaka iz ekspertskih radnih grupa, koji veoma detaljno procenjuju ispunjenost studentskih zahteva, precizirao je Medenica, koji smatra da su potrebni velika pažnja i koncentracija da bi se brižljivo premerilo do koje mere su zahtevi ispunjeni.

On nema poverenja u dijalog sa vlastima i parafrazira principijelan i jasan odgovor Rektorskog kolegijuma, koji je poručio da nema šta da pregovara dok studentski zahtevi ne budu ispunjeni..

Ti zahtevi više nisu samo studentski, nego cele akademske zajednice, istakao je Medenica, uveren da istraga građevinske i finansijske dokumentacije o rekonstrukciji novodsadske železničke stanice neće moći da prođe bez političkih i pravnih konsekvenci u vrhu vlasti.

Upitan o učestalim napadima vlasti na glumce, ljude iz kulture i javne lilnosti, on je podsetio da su glumci inače veoma društveno aktivni i da je često važno imati njihovu podršku, jer su popularni i građani se lako sa njima identifikuju.

„Dužnost neke, hajde da je nazovemo elite, jeste da kritički misli svojom glavom“, istakao je Medenica i predočio da vlast stvara famu i dimnu zavesu da bi umetnici trebalo da se bave samo umetnošću, a ne i svetom u kojem žive.

On misli da 21. vek neće biti izgubljen, ukoliko protesti ne budu dali očekivani rezultat, ali poručuje da su potrebni pamet, snaga i dobra organizacija da bi oni bili kapitalizovani i iznedrili novu platformu koja može da bude akter budućih političkih događaja.

Skeptičan je da je moguće napraviti izbornu listu 250 kandidata za parlament koju bi činili samo studenti i njihovi nastavnici, ali misli da bi, uz svu moguću rezervu, trebalo podržati onaj deo studentske populacije koja želi da se politički aktivira.

Studenti bi, „kao jedan sveobuhvatni krovni kišobran i pokret, mogli da kažu da i dalje nemaju želju da se direktno politički i partijski aktiviraju, ali da nemaju ništa protiv onih kolega koji to hoće do mere dok ne iznevere njihove bazične zahteve od kojih su svi na startu krenuli“, rekao je Medenica.

Upitan da li je moguć povraćaj u stanje pre pada nadstrešnice u Novom Sadu, on je odgovorio da nije i istakao da je u društvu generalno nestao strah, ali i da bi iz blokada i novih načina organizovanja, poput studentskih plenuma, mogli da „crpimo neki legat za budućnost“.

Došli smo do oslobađanja od straha, veće solidarnosti i empatije među ljudima, što može da bude zalog za harmoničnije oblike organizovanja u društvu, misli je Medenica.

On je nazvao deprimirajućim odnos Evrope prema događajima u Srbiji i objasnio da je bilo potrebno mnogo vremena i truda da bi se animirali i oglasili mediji, akademska i umetnička zajednica u inostranstvu.

Prema njegovoj oceni, protekih nekoliko nedelja ta medijska blokada se ipak razbija, ali je očigledno da režim još ima podršku iz Brisela i drugih zapadnih centara moći.

Jasno je da su medijske slobode, ljudska prava i pravna država, dakle sve ono što su naši zahtevi, za Evropsku uniju (EU) u ovom trenutku manji prioritet nego neki njihovi ozbiljniji interesi, kao što su Kosovo, litijum ili sankcije Naftnoj industriji Srbije, ukazao je Medenica.

Svestan da je teško da to neće uticati na evroskepticizam, on je poručio da, ipak, ne treba stvarati otpor prema EU.

Koliko god u ovom trenutku ne bila na našoj strani ili vodila kontraverznu politiku, ona nam pruža najbolji za sada poznati okvir da Srbija, ako ništa drugo, postane pravna država, obrazložio je Medenica.

On ne veruje da će vlast silom braniti svoju poziciju, ali priznaje da to strah iz njega progovara, jer ne želi da dođe do toga.

Na kraju, ovo će biti jedan herojski čin, ali sada igramo prvo poluvreme, dok će se odluke donositi u drugom poluvremenu, kada se i u Srbiji i u odnosu sa međunarodnom zajednicom budu stekli uslovi za fer izbore, rekao je Medenica, koji ne veruje da ta utakmica može da se završi ove godine.