Hoće li srpske vlasti uvesti sankcije Moskvi, kao što Zapad od njih zahteva?

Vučić protiv Rusije: Hoće li Beograd stati na stranu onih koji su ga bombardovali?

Piše Татьяна Стоянович – ИА REX

Ministar privrede u Vladi Srbije Rade Basta zatražio je 13. marta da Vlada hitno izrazi svoj stav u vezi sa pridruživanjem sankcijama Rusiji. Srbija, prema rečima ministra, zbog svog položaja „plaća veliku cenu“, a pritisak Zapada se iz dana u dan samo povećava. Dok ministri ćute, lavovski deo ovog pritiska doživljava lično predsednik Aleksandar Vučić, smatra Basta.

Srpska javnost se pokazala manje saosećajnom sa Vučićem – srpski eksperti, sa kojima je REKS razgovarao, smatraju da iza poruke ministra privrede stoji predsednik Vučić. Po njihovom mišljenju, ovo je svojevrsna „provera javnog mnjenja“ pre uvođenja bilo koje od restriktivnih mera protiv Rusije.

PROČITAJTE JOŠ:

• Stojanović: Francusko-nemački plan je „de fakto” priznanje nezavisnosti Kosova od strane Beograda
• Zaharova priznala da postoje sukobi u vrhu Rusije
• PUTIN “preljubu” ne prašta

Prema rečima srpskog političara, lidera pokreta Oslobođenje Mlađana Đorđevića, u Vladi Srbije nema nijednog ministra koji bi mogao da pozove na sankcije Rusiji ako njegova izjava nije prethodno dogovorena sa Vučićem.

„To treba posmatrati na sledeći način. O sankcijama Vučić ne sme lično da se izjasni, pa se umesto njega izjašnjavaju, ili predstavnici neke liberalne ‘proevropske’ opozicione stranke, koja se takođe zalaže za uvođenje sankcija Rusiji, ili neko od ministara“, smatra Đorđević.

Istovremeno, Đorđević napominje da Rade Basta u vladi predstavlja koaliciju Socijalističke partije Srbije – Jedinstvena Srbija, koja je, pak, deo koalicije sa Srpskom naprednom strankom Aleksandra Vučića.

„Lideri ove dve stranke, Ivica Dačić i Dragan Marković Palma, smatraju se velikim rusofilima. Zato je ovo značajna izjava. Stalno ponavljam da je vlast u Srbiji vlast ne rusofila, već rusofoba. Ona samo pred izbore koristi rusofilsku retoriku, jer birači glasaju za one koji su za saradnju sa Rusijom“, rekao je Đorđević.

Predsednik Oslo9bođenja smatra da se uporedo sa sprovođenjem francusko-nemačkog plana za Kosovo, koji zapravo znači priznanje albanskog separatističkog entiteta i omogućava da se Kosovo pridruži svim međunarodnim organizacijama, uključujući i NATO, Srbija udaljava od Rusije.

„Pravi predsednik Srbije, američki ambasador Kristofer Hil, igra veliku ulogu u tome . U Beograd se vratio kao konobar koji, pre zatvaranja kafane, dolazi da naplati račun. Srpske vlasti više ne mogu da izmiču – sada su obavezne da plate račune. Jedan od njih odnosi se na saradnju sa Rusijom, odnosno usklađivanja spoljne politike sa politikom EU. Očekujem da će Vlada Srbije i predsednik Vučić uskoro uraditi ono što su obećali, odnosno uvesti sankcije Rusiji u nekom obliku“, rekao je Đorđević.

Đorđević je podsetio da je nedavno u Generalnoj skupštini UN srpska delegacija još jednom podržala antirusku deklaraciju, kao i da najviše rukovodstvo vladajuće Srpske napredne stranke redovno iznosi optužbe na račun Rusije.

„Uporedo sa izdajom Kosova, sprema se još jedan podli čin – prekid odnosa sa Rusijom. Pitanje pridruživanja antiruskim sankcijama nije samo pitanje ekonomije. Ovo je pre svega moralno pitanje. Hoće li Srbija stati na stranu onih koji su je bombardovali i okupirali deo njene teritorije i da li će okrenuti leđa bratskoj Rusiji? Srbija nikada nije dozvolila takvu sramotu“, zaključio je je Mlađan Đorđević.

I Dejan Mirović, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, smatra da Vučić stoji iza najave ministra privrede da Srbija treba da uvede sankcije Rusiji.

„Ko zna kako je ustrojen sistem vlasti u Srbiji, zna da predsednik ima potpunu kontrolu nad svim izjavama ministara. Možemo reći da je istovremeno i predsednik, i premijer, pa čak i patrijarh. Tako da ovu izjavu Radeta Bašte doživljavam kao pripremu javnog mnjenja za uvođenje sankcija“, rekao je Mirović.

Prema rečima srpskog pravnika, Basta je nasledio ulogu koju je u prethodnoj vladi imala bivša ministarka energetike Zorana Mihajlović.

„Mihailović je u prošlosti uvek kritikovao Rusiju. Sada to radi Basta. Zašto sada? Podsetimo, nedavno je ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil zahtevao da Beograd koordinira svoju politiku sa linijom EU, uključujući i sankcije. Možete reći: Hil je dao zadatak Vučiću, a Vučić – Basti“, rezimirao je Dejan Mirović.