Politikolog Ognjen Gogić ocenio je za Kosovo onlajn da ukoliko ne dođe do stranog mešanja, ni vlast ni opozicija neće žuriti u formiranju nove vlade i da je mnogo realnije da na jesen ili početkom sledeće godine dođe do novih izbora.
„Ovim rezultatima niko nije zadovoljan. Ni Samoopredeljenje ni opozicione stranke. Svi su u situaciji u kojoj ne mogu da formiraju vladu kojom bi bili zadovoljni. I tu jedino može da prelomi strani faktor. Ukoliko Zapadna Evropa ili SAD nalože aktuelnoj opoziciji da se skupi u jednu kolonu da bi Kurtija poslali u opoziciju to bi mogao da bude glavni faktor. Mimo toga, ne deluje da je iko zainteresovan za formiranje nove vlade“, izjavio je Gogić za Kosovo onlajn.
Otuda ne isključuje mogućnost novih izbora.
„Moguće je da će zapravo biti novih izbora koji će se poklopiti ili sa lokalnim izborima koji dolaze na jesen ili će novih izbora biti nakon što kosovski parlament ne uspe da izabere novog predsednika što je za nešto više od godinu dana. Tako da u narednih godinu dana treba očekivati nove izbore“, naglasio je Gogić.
Precizirao je da bez obzira što tri opozicione partije: DPK, DSK i ABK u zbiru imaju više glasova od Pokreta Samoopredeljenja ne treba očekivati da će napraviti postizbornu koaliciju.
„Ono što njih sprečava da formiraju vladu su međusobni odnosi na prvom mestu. Svi oni su i ranije imali koalicione vlade koje su bile manje ili više dugovečne. Imaju razlike među sobom, a ono što ih povezuje je protivljenje Kurtiju i njegovoj politici. To je jedini kohezioni faktor“, kazao je on.
Apostrofira i da bi njihova eventualna koaliciona vlada bila rezultat činjenice da su, za razliku od Samoopredeljenja, naklonjenije Zapadu.
„Sve tri stranke u opoziciji više su naklonjene Zapadu i nisu spremne da rizikuju, da ugrožavaju odnose sa Zapadom. Prijemćivije su za te sugestije ili diktate koji dolaze sa Zapada“, precizirao je Gogić.
Ipak, sumnja da će do takve koalicije i doći jer je svakoj od tih partija mnogo važnije „strateško razmišljanje“.
„Više je tu značajno strateško razmišljanje da li se njima isplati da prave tu vladu koja bi bila nestabila, a da rizikuju da ona bude kratkotrajna i da se onda Kurti vrati na vlast još jači nego što je bio“, objasnio je Gogić.
Kao ključan momenat navodi izbor novog predsednika Kosova planiran za april sledeće godine koji se bira na osnovu dvotrećinske većine u parlamentu.
„Kurti sa ovom podrškom koju ima u parlamentu može taj proces da blokira što znači da bi oni zapravo napravili jednu koaliciju koja bi bila kompromis kojim niko ne bi bio zadovoljan, ali bi bila oročena i već bi se znalo da se sledeće godine ide na nove izbore. Onda bi oni na te izbore otišli sa lošijim startnim pozicijama. Tu je dakle reč o strateškom razmišljanju da li je to pametno činiti ili ne“, precizira Gogić.
Smatra da u takvoj kombinatorici, Demokratski savez Kosova najviše taktizira.
„DSK je najsklonija da bude bilo van koalicionog dogovora upravo zato što računa da njen rejting u narednom periodu samo može da poraste i da onda kasnije, posle tih novih izbora, budu u povoljnijoj poziciji da pregovaraju o novoj vladi“, navodi Gogić.
Na pitanje kako bi se buduća vlada koju bi činila opozicija ponašala prema srpskoj zajednici naglašava da su sve tri stranke: DPK, DSK i ABK već bile u vlasti i imale svoje premijere.
„I svi su oni bili tolerantniji ili su možda imali malo više razumevanja za Srbe na Kosovu nego aktuelna vlast koju vodi Aljbin Kurti. Svi su bili umereniji u politici prema Srbima. Možda zbog Srba samih, što možda imaju mnogo više poštovanja, ali pre svega zbog međunarodne zajednice. Nisu želeli da rizikuju da narušavaju svoju reputaciju. Na neki način su se dokazivali Zapadu time što su želeli da pokažu kako su oni ti koji poštuju prava zajednica na Kosovu“, kaže Gogić.
Bez obzira što su sve tri stranke „ideološki srodne“ i na pozicijama desnog centra, kao najumereniju navodi Demokratski savez Kosova koji se pozicionirao kao partija koja se „zalaže za institucionalnu borbu i nenasilne metode“.
„One su ideološki gledano srodne. Razlika je u tome što je DSK manje nacionalistički orijentisana, više je građanski umerena. Dok su DPK i ABK stranke koje su ponikle iz OVK i više su ratoborne, više nacionalistički i populistički orijentisane. S tim da je Alijansa više regionalno bazirana na zapadu, u Metohijskoj oblasti nego na celom Kosovu“, objašnjava Gogić.
Između ove tri stranke postoji rivalitet još od devedesetih godina.
„Oni su svesni tih razlika, ali su uspevali da formiraju vladu uprkos tome, ali te vlade nikada nisu bile dugovečne“, naglašava ovaj politikolog.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Napomena o autorskim pravima: Dozvoljeno preuzimanje sadržaja isključivo uz navođenje linka prema stranici našeg portala sa koje je sadržaj preuzet. Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku The Balkantimes Press.
Copyright Notice: It is allowed to download the content only by providing a link to the page of our portal from which the content was downloaded. The views expressed in this text are those of the authors and do not necessarily reflect the editorial policies of The Balkantimes Press.