fbpx

EU priprema sankcije protiv Turske! Posle pretnji čuće se topovi?

Nakon što je Turska pokrenula potragu za nalazištima gasa u istočnom Sredozemnom moru, na područjima za koja Kipar ili Grčka smatraju da oni imaju pravo na eksploataciju, te Grčka najavila proširenje svoga ekonomskog pojasa sa šest na 12 milja u Jonskom moru, turski potpredsednik Fuat Oktaj je to označio razlogom za rat, a turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu skrenuo pažnju na odgovarajuću odluku turskog parlamenta.

 

„Još 1995. je turski parlament proširenje grčkih teritorijalnih voda u Egejskom moru označio razlogom za rat za Tursku. Ako bi se to dogodilo, Egejsko more bi, zbog brojnih grčkih ostrva, postalo takoreći – grčko more. Ankara bi onda mogla da započne rat bez traženja novog odobrenja od parlamenta“, napominje Berliner cajtung.

 

(Video) Turska flota u Mediteranu. Erdogan upozorio Grke!

 

„Spor se zaoštrio otkako su u istočnom Sredozemnom moru lokalizovana nalazišta zemnog gasa i nakon što je Turska krajem 2019. s Libijom sklopila sporazum o razgraničenju područja koja im pripadaju u Sredozemnom moru, koji Grčka i drugi smatraju ništavnim“, podsjeća Frankfurter algemajne cajtung.

„Turska je u subotu demonstrativno započela vojnu vežbu u istočnom Sredozemnom moru. Radi se o ‘vežbama gađanja’ na području između južnoturskog grada Anamura i Severnog Kipra, koje će trajati do 11. septembra, kako je saopštila Ankara“, dodaje list.

 

Zabrinutost raste kako se turski brod Oruc Reis približava grčkom ostrvu

 

Na sledećem susretu predsednika država i vlada EU na dnevnom redu će biti spisak mogućih sankcija protiv Turske. Time bi Ankaru trebalo prisiliti na ustupke u sporu oko gasa u istočnom Sredozemnom moru.

Evropska unija u Briselu trenutno radi na spisku mogućih sankcija protiv Turske. Time bi ta zemlja trebalo da se podstakne da sporna bušenja u potrazi za zemnim gasom u istočnom Sredozemnom moru ograniči na svoje teritorijalno more. Grčka i Kipar smatraju da Turska ugrožava njihovu bezbednost i još sredinom jula su progurale da se EU pozabavi mogućim sankcijama protiv Turske. Ali, spor i dalje eskalira. U međuvremenu su održane vojne vežbe, a govorilo se i o „razlozima za rat“.

‘Oruc Reis’, svakodnevna tema u Grčkoj. Kakva je to zemlja Turska? Kakav je to brod Oruc Reis? Oruc Reis do 27. avgusta istraživanja u toj regiji

 

Grčka i Kipar vrše pritisak

EU i dalje ostaje oprezna. Borel naime ima nalog da paralelno pregovara i sa Turskom, kako bi se smanjila napetost. Nemačka kao trenutno predsedavajuća EU, pokušava da posreduje između Grčke, Kipra i Turske, ali za sada bez uspeha. Zato se u Evropskoj komisiji i radnim grupama Saveta EU u kojem su zastupljene zemlje-članice i dalje radi na spisku mogućih sankcija.

Grčka i Kipar žele da spreče odugovlačenje i povećavaju pritisak, što se komesaru Borelu ne sviđa. Oni su spremni da podrže sankcije protiv Belorusije, koje su već spremne, samo ako će istovremeno da budu prihvaćene i sankcije protiv Ankare. Kipar je ove srede otvoreno pretio vetom. A za odluke o sankcijama potrebna je jednoglasna odluka svih članica EU i svaka zemlja može da ih blokira.

Tenzije između Grčke i Turske, umješao se i Egipat ‘Strahuju od Erdoganovog uticaja na region!‘ Erdogana podržavaju i članovi osmanske dinastije!

 

Kakav efekat imaju sankcije?

„Tursku neće impresionirati veliki topovi“, kaže Sinan Ulgen iz Karnedži-instituta Evrope sa sedištem u Briselu. „U Ankari ne veruju da će EU ikad oko uvođenja sankcija postići saglasnost svih članica. To je kontraproduktivno.“ Sinan Ulgen, ekspert za spoljnu politiku poreklom iz Turske, smatra da se EU nalazi u dilemi. „Evropska unija mora da odluči jednoglasno. To dovodi do toga da će sankcije u svakom slučaju ispasti previše skromne da bi Tursku navele na promenu ponašanja.“ On ne zagovara oštrije sankcije, ali smatra da pojedinačne sankcije protiv osoba ili firmi ne bi imale smisla, odnosno da ne bi imale nikakvog efekta, kaže Ulgen u razgovoru za DW.

Nemački ministar privrede Peter Altmajer načelno je sumnjičav prema takvim merama. Na pitanje o sankcijama protiv Rusije on je na javnom servisu ARD izjavio da ne zna ni za jedan slučaj da je neka zemlja na takav način bila podstaknuta na promenu ponašanja. Sankcije više vode ka zaoštravanju politike, smatra Altmajer.

Ali ima stručnjaka, kao što je Janis Kluge iz berlinske Fondacije za nauku i politiku, koji sankcije smatraju oprobanim sredstvom za dugoročni uticaj na politiku.

Turska uspavani div koji se budi, danas ima veoma moćnu i dobro opremljenu armiju (video)

 

Štap i šargarepa

„Mislim da to možemo da uporedimo i sa drugim sankcijama, mislim da ciljane sankcije mogu da ostvare određeni efekat“, smatra i poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Sergej Lagodinski. Radi se o tome da se Turcima pošalje jasan signal da „smanje brzinu“ u svojoj ratničkoj retorici, kaže Lagodinski.

Žozep Borel, komesar EU za spoljnu politiku, nakon sastanka ministara spoljnih poslova EU krajem avgusta ocenjivao je da se Turskoj ne sme samo pretiti batinom, već da bi joj trebalo ponuditi i neku šargarepu, dakle dati joj neku privlačnu ponudu. To bi recimo moglo da bude proširenje carinske unije, ako Ankara popusti u sporu oko zemnog gasa.

Evropskoj uniji, s turske tačke gledišta, pripada uloga posrednika, smatra stručnjak za Tursku Sinan Ulgen. Uvođenjem sankcija, EU bi tu ulogu izgubila. Osim toga Turska bi odgovorila kontra-sankcijama. Sergej Lagodinski zato smatra da bi se trebalo potruditi oko dijaloga dveju sukobljenih strana. „Načelno još nismo iscrpeli sve mogućnosti da se situacije zamrzne, kako bi se tražilo zajedničko rešenje i stvarala bezbednosna arhitektura u Sredozemnom moru koja bi bila fer.“ Trebalo bi, kaže Lagodinski, razmisliti i o tome da EU, zajedno sa Turskom, potraži alternativne izvore energije, umesto da se samo koncentriše na gas.

 

Izvor: DW/društvene mreže

Balkantimes.press

Napomena o autorskim pravima: Dozvoljeno preuzimanje sadržaja isključivo uz navođenje linka prema stranici našeg portala sa koje je sadržaj preuzet. Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku The Balkantimes Press.

Copyright Notice: It is allowed to download the content only by providing a link to the page of our portal from which the content was downloaded. The views expressed in this text are those of the authors and do not necessarily reflect the editorial policies of The Balkantimes Press.