Da li Srbija ima zakon kojim bi nacionalizovala NIS? – Ekonomija

Potencijalna rešenja kreću se od pristanka SAD-a da produži rok za primenu, pristanka ruske strane da proda svoj udeo, do nacionalizacije ruskog udela u NIS-u. Poslednja opcija, aktuelna je zapravo od samog početka, odnosno od najave uvođenja američkih sankcija ruskim kompanijama, piše Forbes Srbija.

Da je i dalje na snazi Zakon o nacionalizaciji privatnih privrednih preduzeća koji je FNRJ usvojila decembra 1946. godine, a potpisao Ivan Ribar, nacionalizovati NIS bilo bi lako.

Ipak, ovaj, kao i desetine propisa kojima se u bivšoj državi legalizovalo oduzimanje privatne imovine odavno nisu na snazi. A novijeg propisa koji bi regulisao postupak nacionalizacije, te okolnosti u kojima bi se privatna svojina mogla otuđiti, nema. Osim ako se ta imovina ne uzima zarad izgradnje nekog objekta od javnog interesa, a što reguliše Zakon o eksproprijaciji.

„U Republici Srbiji nema važećih zakona o nacionalizaciji. Ovo naročito imajući u vidu činjenicu da je odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije kao lex superior, proklamovano da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona“, kaže za Forbes Srbija Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

U Ustavu se, između ostalog, kaže da se „jamči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koje se može biti niža od tržišne…“

Sekulić objašnjava da je „Odredbom člana 1. stav 1. Protokola I uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine. Osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.

Prethodne odredbe, međutim, stavom 2. ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim. Kako bi regulisala korišćenje imovine u skladu s opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza, drugih dažbina ili kazni, kaže ovaj sagovornik.

Forbes Srbija u razgovoru sa pravnim stručnjacima, pokušao je da dobije odgovor da li bi ikako neka odredba Zakona o eksproprijaciji vlasti mogla da posluži da se na taj način, legalno, nacionalizuje privatna kompanija. U konkuretnom slučaju NIS. Odgovor koji smo dobili je negativan.

Naši sagovornici smatraju da su odredbe pomenutog propisa jasne.

Sekulić kaže da važeći Zakon o eksproprijaciji propisuje u prvom članu da se mogu eksproprisati nepokretnosti. I svojina na njima može se ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

„Odredbom člana 2. istog zakona je propisano da se javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti utvrđuje zakonom ili odlukom Vlade u skladu sa ovim zakonom. Član 3. kaže da se nepokretnostima, u smislu ovog zakona, smatraju zemljišta, zgrade i drugi građevinski objekti. U članu 20. su navedeni slučajevi kad Vlada Republike Srbije može utvrditi javni interes za eksproprijaciju“, nastavlja Sekulić.

Zakon o eksproprijaciji, dakle, ne pominje mogućnost oduzimanja prava svojine nad pravnim licima. A Ustav pruža ovu mogućnost ali na osnovu zakona. Zato je neophodno usvojiti odgovarajući propis.

Pravnik Milan Parivodić, pojašnjava da je potrebno usvojiti poseban zakon kojim se legalizuje „nacionalizacija“ NIS-a.

Reč je o kompaniji koja u svojoj rafineriji u Pančevu proizvodi naftne derivate kojima se pokriva ubedljivo najveći deo srpskog tržišta. Ugrožavanje njegovog poslovanja i snabdevanja derivatima imalo bi nesagledive posledice i po funkcionisanje privrede. Kao i nekih vitalnih državnih sistema.

I ovde, međutim, postoji problem. Da bi se ozakonila nacionalizacija potreban je zakon. Da bi se ozakonila nacionalizacija NIS-a potreban je barem leks specijalis.

Njega, međutim, ko god predložio, mora usvojiti Skupština. Skupština, pak, pre nego što usvoji ovakav propis, morala bi prethodno da konstatuje ostavku premijera i Vlade. A to bi onda, po pravilu, trebalo da znači i povlačenje zakona koji su u parlamentarnoj proceduri. I oni i bilo koji novi predlozi zakona bi trebalo da sačekaju novu Vladu.

Vlada u ostavci bi mogla, hipotetički, pozivajući se na privrednu nesreću, da predloži Skupštini leks specijalis o NIS-u, to joj Zakon o vladi dozvoljava. Ipak, usvajanje propisa o nacionalizaciji na ovaj način moglo bi imati druge vrste značajnih posledica.

Ceo tekst pročitajte na portalu Forbes Srbija.