Božović: Najdominantnija je Vučićeva „sprdnja sa opasnim stvarima“

„Vučić od nas pravi maloumnike“: Ratko Božović o „prenemaganju“ predsednika Srbije u vezi sa rešavanjem ključnih državnih pitanja

Prisustvujemo predstavi, ali ne znamo koji je žanr. Da bi bila komedija, sadržaj bi morao da bude smešan, a nije. Da bi bila tragedija, nemamo junaka tragičnog – kaže za Danas sociolog Ratko Božović, komentarišući aktuelni društveno politički kontekst koji određuje neizvesnost, opasnost od izbijanja ratnih sukoba i odugovlačenje sa formiranjem vlade, čak pet meseci od izbora.

– Ovo što se dešava je nižerazredna, komična varijanta. Nije ni farsa. U farsi imamo sprdnje, nekakve estetitke… Mi, dakle, imamo predstavu koja se dešava ali je nemoguće žanrovski obuhvatit. Taj žanr je ispod nivoa i komičnog i tragikomičnog. Kad ozbiljne stvari, poput naši društvenih okolnosti, odredi takva nekakva haotičnost, koja dolazi od glavnog junaka, Aleksandra Vučića, onda je to tako – navodi Božović.

Sagovornik Danasa potom dodaje da u toj lažnoj stvarnosti koju proizvodi Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, nema više nikoga osim njega.

Vezani Članci:

• SNS blasfemija: Biće rata, uzdamo se u natčoveka Vućića i u Boga
• Vllasi: Vučić koristi Miloševićev scenarij star 35 godina, kosovski Srbi su taoci
• Ako Vučić napadne Kosovo, borbeni avioni NATO-a će reagovati u roku od nekoliko sati

– Zamislite kad takav junak igra u takvoj predstavi, onda je to monodrama. Da se se razumemo i uozbiljimo do kraja, tu su se pomešali žanrovi. Najgore je to što su oni istovremeni, tako da je konfuzija apsolutna, bez izgleda da krene ka finalnoj završnici koja bi imala istorijsku i prihvatljivu poentu. Nije u redu smejati se svemu tome, jer ljudi koji su time pogođeni su jako zabrinuti. Tu se pokazuje to da neko ko je preuzeo celu kontrolu, da o svemu odlučuje, čak i da je genijalan, ne bi mogao da se suoči sa stvarnošću do kraja. Tu, dakle, nisu samo politički problemi, nego i ekstremizam. A, ekstremizam je uvek u domenu patologije – kaže Ratko Božović.

Najdominantnija je, napominje on, „sprdnja sa opasnim stvarima“.

– Mi ne zmamo ništa šta se dešava. Ne vidimo šta se dešava iza scene. Pritom, nameće se da nema potrebe za tolerancijom, da se čuje drugo, da se to preveliko spinovanje prepozna, koje je tu prisutno od ranije. Sve što se dešava trenutno, recimo, na Kosovu, dešava se od pre deset godina. Niko nije postavio pitanje tada, kada je taj sever Kosova priznat i bio dogovoren u Briselu, o čemu se tu radi. Poigravaju se sa sudbinom ljudi tamo… To nikako nije dobro – smatra Božović.

Ustvari, kaže on, kad pričamo o ozbiljnim stvarima, u strašnoj smo opasnosti da govorimo o nečemu u domenu isključivih pretpostavki.

– U kontekstu određenja i samoodređenja nas u svemu tome što se dešava u proteklih deset godina i trenutka kada su se oni u Briselu dogovarali, vidimo samo kakav je rezultat dogovora. Ali, ne znamo šta se oni suštinski nisu dogovorili i zbog čega. Ništa se tu ne zna. Večna konfuzija je u pitanju. Ko je znao da mi ne prihvatamo nešto što on hoće a mi nemamo razumevanja za to što on hoće, a mi sad kao nemamo razumevanja… Jesmo li mi ikada saznali šta su se oni dogovorili? Da li smo mi krivi što nismo prihvatili to što nismo znali šta su se oni dogovorili? – pita sagovornik Danasa.

Dodaje, „za našu predstavu nema žanra, zato kažem to“.

– Kad se uđe u politički marketing kao prevaru, tu nema zaustavljanja. To je problem. Vi se ne možete iz te prevarantske situacije vratiti ka nečemu što je istina o samoj stvari. Mi onda u takvoj situaciji, kao građani, ispadamo maloumni. Prema tome, osnovna moja ideja je da je ovo što se dešava, a vrlo je opasno – jeste da je to čudo neviđeno – ističe Ratko Božović.

Potom, napominje on, „ti Vučićevi rokovi za saopštavanje, recimo, imena mandatara…, pa, ja ne znam da li mi govorimo o iole racionalnom čoveku?“.

– Da se ovoliko sprda sa nama. Jesmo li mi u zabavištu ili smo odrasli, o čemu se radi? Taj igrarija se odnosi na one ljude koji nisu u stanju da išta shvate. Čudesna igra. Ponekad se dešava da mali igrači hoće da budu značajni u ozbiljnim stvarima. Oni koji nemaju tu snagu imaginacije i to su ljudi koji ne misle o posledicama. I ono što je najvažnije, oni se sa nama tako zamavaju, da ono što je najbitnije, a to je naše vreme, imamo kao gubitničku kategoriju. Ovde je vreme gubitnička kategorija. Koliko ćemo mi vremena izgubiti, svi mi pojedinačno, kao i vreme naše zajednice, zbog toga što to neko čini što nam čini? – kaže Božović.

Prema njegovim rečima, u pokušaju da se objasni šta se dešava, svaka rečenica je u neizvesnosti da ne dodirne celinu stvari ili samu stvar i istinu.

– Mi smo toliko neiformisani nikako i svakako da mi ni o čemu ne znamo stvari do kraja jer nas niko o tome ne obaveštava. Obavešteni smo samo o logici tog političkog marketinga koji je prevara. To se vidi iz aviona u preletanju nad našim prostorom. Ostaje nam samo da čekamo ishode za koje ne znamo kako je do njih došlo. U celoj stvari je najgore imati političare ne samo bez imaginacije, već i pravde u sebi – kaže sagovornik Danasa.

Ono što u politici ne uradiš danas, ističe dalje, sutra je izgubljena stvar.

– U politici moraš učiniti danas ono što je došlo da se uradi danas. A, ovde su prisutni političari koji su veleubice našeg vremena. Aleksandar Vučić, pre svih. Ako bismo ocenjivali šta se tu dešava, mogli bismo reći da se tu dešava jedna zakašnjena reakcija. Neodređeno i do kraja problematično rešavanje nečega, zbog onoga što nije u samom predmetu i u samoj stvari, a tiče se nas, našeg vremena, egzistencije i svega najbitnijeg u životu. Ovde nisu važne stvari onakve kakve one jesu već kako se nameću propagandom da izgledaju tako. Mi ne znamo šta je „tako“, mi znamo ono što nam kažu da je „tako“ – zaključuje Ratko Božović.