Američke tarife na čelik i aluminijum “neće ostati bez odgovora” EU: Da li je Tramp destabilizujuća sila u globalnoj ekonomiji? – Svet

„EU će delovati da zaštiti svoje ekonomske interese“, rekla je Fon der Lajen u izjavi reagujući na uvođenje carina na čelik i aluminijum od strane predsednika SAD Donalda Trampa prethodnog dana.

„Tarife su porezi – loše za poslovanje, gore za potrošače. Neopravdane tarife EU neće ostati bez odgovora – one će pokrenuti čvrste i proporcionalne protivmere“, rekla je Fon der Lajen.

U Nemačkoj, gde se nalazi najveća ekonomija EU, kancelar Olaf Šolc rekao je pred parlamentom da „ako nam SAD ne ostave drugi izbor, onda će Evropska unija reagovati ujedinjeno“, dodajući da „na kraju, trgovinski ratovi uvek idu na štetu prosperiteta obe strane“.

Tramp nanosi porez na uvoz čelika i aluminijuma od 25 odsto u nadi da će lokalni proizvođači osloboditi intenzivnu globalnu konkurenciju, omogućavajući im da naplaćuju veće cene.

On je uveo slične tarife tokom svog prvog mandata, ali je taj potez narušio odnose sa ključnim saveznicima SAD i povećao troškove za manje proizvođače koji kupuju čelik i aluminijum.

Nije jasno koje bi kontramere EU mogla da primeni, ali zvaničnici i posmatrači su rekli da će ciljati na republikanske države i tradicionalno jak američki izvoz.

Nakon što je Tramp uveo carine na čelik 2018. godine, EU je uvela kontratarife na motocikle proizvedene u SAD, burbon, puter od kikirikija i farmerke, između ostalog.

Potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič rekao je danas da su tarife „ekonomski kontraproduktivne, posebno imajući u vidu duboko integrisane proizvodne lance uspostavljene kroz naše ekstenzivne transatlantske trgovinske i investicione veze“.

„Zaštitićemo naše radnike, preduzeća i potrošače“, rekao je Šefčovič.

„Ostajemo posvećeni konstruktivnom dijalogu. Spremni smo za pregovore i pronalaženje obostrano korisnih rešenja tamo gde je to moguće“, dodao je.

EU procenjuje da obim trgovine između obe strane iznosi oko 1,5 biliona dolara, što predstavlja oko 30 odsto svetske trgovine.

„Puno toga je na kocki za obe strane“, rekao je Šefčovič.

Dok EU ima značajan izvozni višak robe, kaže se da je to delimično nadoknađeno suficitom SAD u trgovini uslugama.

EU kaže da je robna razmena dostigla 851 milijardu evra (878 milijardi dolara) 2023. godine, uz trgovinski suficit od 156 milijardi evra (161 milijardu dolara) za EU. Trgovina uslugama je vredna 688 milijardi evra (710 milijardi dolara) sa trgovinskim deficitom od 104 milijarde evra (107 milijardi) za EU.

Carine od ponedeljka skoro su odmah izazvale kritike Kanade, najvećeg izvora uvoza čelika. Kandas Laing, predsednica i izvršna direktorka Kanadske privredne komore, rekla je da je Tramp destabilizujuća sila u globalnoj ekonomiji, prenosi AP.

„Današnje vesti jasno pokazuju da je trajna neizvesnost tu da ostane“, rekla je Laing.

Tarife nose rizik od inflacije u trenutku kada su birači već umorni od visokih cena i strahuju da će povećanje cena pomračiti bilo kakav prihod. Tramp tvrdi da će tarife izjednačiti uslove u međunarodnoj trgovini i učiniti američke fabrike konkurentnijima, tako da bi svaki bol koji osećaju potrošači i preduzeća na kraju bio vredan truda.

„Pravednost je u očima posmatrača, ali fundamentalnije pitanje je da li SAD zaista imaju koristi od takvih novih tarifa“, smatra Ben Stajl, direktor međunarodne ekonomije u Savetu za spoljne odnose, nestranačkom istraživačkom centru sa sedištem u Njujorku.

„Troškovi za SAD će uključivati više cene za američke potrošače, uzvratne tarife u inostranstvu i gubitak radnih mesta u SAD i konkurentnosti u firmama pogođenim višim ulaznim troškovima“, naveo je on.

Stajl je primetio da druge zemlje već usvajaju Trampov pristup iz njegovog prvog mandata dok predsednik nameće carine na osnovu pretpostavke da uvoz stvara rizik za nacionalnu bezbednost.

To je zato što su tarife vezane za nacionalnu bezbednost pravno neosporne u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što znači da je dosadašnji Trampov pristup ohrabrivao druge zemlje da povećaju trgovinske barijere.

Od otprilike 29 miliona neto tona čelika uvezenog u Sjedinjene Države prošle godine, nešto manje od dva odsto dolazi iz Kine. Ali Bela kuća tvrdi da su izuzeća od tarifa koje je Bajdenova administracija obezbedila u prethodne četiri godine omogućila čeliku i aluminijumu iz Kine i Rusije da prođu kroz druge nacije i stignu do Sjedinjenih Država.

Dok bi tarife mogle pomoći finansijama čeličana i topionica aluminijuma, mogle bi takođe povećati troškove za proizvođače koji metale koriste kao sirovine za proizvodnju automobila, uređaja i drugih proizvoda.

Glen Stivens, izvršni direktor MichAuto-a, rekao je da će automobilska industrija verovatno morati da podigne cene kao odgovor na tarife. Zauzvrat, više cene bi smanjile prodaju i naštetile rezultatu kompanije, što bi dovelo do manjeg broja radnih mesta u fabrici.

Tramp tek treba da predloži budžetski plan koji bi konkretizovao njegovu politiku kako bi ekonomisti mogli da o njima sude.

Hauard Lutnik, Trampov izbor za ministra trgovine, rekao je da će povećane tarife vratiti 120.000 radnih mesta u Sjedinjene Države iako nije jasno kako je došao do tog broja. Industrija primarnih metala je otvorila otprilike 14.000 radnih mesta tokom prvih 12 meseci kada su tarife na čelik i aluminijum prvobitno bile uvedene, iako su dobici brzo izbrisani pandemijom koronavirusa 2020.