Ako Srbija ne uskladi spoljnu politiku sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, plašim se da će ići putem Turske koja je kandidat za članstvo duže od 30 godina, kaže evroparlamentarac iz Slovenije Klemen Grošelj
Ovo njegovo upozorenje dolazi nakon što je Evropski parlament izglasao Izveštaj o sprovođenju zajedničke spoljnje i bezbednosne poltike EU u kom se kao uslov za napredak u procesu evrointegracija traži uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji.
“To je pre svega na neki način poruka Srbiji da ako stvarno želi da uđe u EU i da proces pregovora o ulasku u EU ide pravim putem, onda treba da uskladi svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU. U suprotnom, ja se plašim da će Srbija ići putem Turske koja je kandidat za članstvo više od 30 godina, a nikako da postane”, navodi Grošelj za naš portal.
On kaže da ukoliko Srbija ne promeni svoj spoljnopolitički stav, možda neće doći do zvanične blokade, ali neće biti otvarana nova poglavlja u pregovorima.
“To u stvari znači da nema napretka u pregovorima i da se put Srbije prema EU ustvari zamrzava. Srbija će biti u poziciji kandidata za članstvo sledećih nekoliko godina, jer se stvari u Ukrajini se verovatno neće srediti i neće se izaći sa prihvatljivim rešenjem vrlo skoro”, ističe Grošelj.
On dodaje da će Srbija time postati talac ukrajinske krize, koja će se rešavati u narednih nekoliko godina.
“Za Srbiju bi bilo mnogo bolje da polako krene sa procesom usklađivanja svoje spoljne politike sa poltikom EU. U suprotnom, plašim se da će doći defakto zaustavljanja pregovora za članstvo u EU. Srbija bi zbog neusklađivanja spoljne politike mogla postati kolateralna šteta ruske invazije na Ukrajinu. Zboga će pregovori defakto biti zamrznuti, a u praksi će to značiti da se neće otvarati nova poglavlja u pregovorima”, kaže Grošelje i dodaje da je to za Srbiju vrlo loše, jer se ne zna koliko će dugo rat u Ukrajini trajati i kakva će biti konačna rešenja.
Podsećamo, u rezoluciji koja je danas usvojena u EP izražava se žaljenje zbog niske usklađenosti Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, naročito u pogledu agresorskog rata Ruske Federacije protiv Ukrajine.
“(EP) naglašava važnost potpunog usklađivanja zemalja Zapadnog Balkana s spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno politikom sankcija trećim zemljama; žali zbog i dalje niskog nivoa usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, naročito u pogledu agresorskog rata Ruske Federacije protiv Ukrajine”, piše u izveštaju.
Kao i u prethodnim dokumentima koji je usvojio Evropski parlament, i u ovom se iznosi stav pod kojim bi uslovima Srbija trebalo da otvori nova pregovaračka poglavlja. I nije reč samo o odnosu prema Rusiji.
“EP ponavlja svoje stajalište da bi dalja pregovaračka poglavlja trebalo otvoriti tek kada Srbija ojača svoju predanost reformama u područjima demokratije i vladavine prava i pokaže punu usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom; podseća da se Srbija, kao zemlja koja teži evropskoj integraciji, mora pridržavati zajedničkih vrednosti i prava EU”, piše u usvojenoj rezoluciji.
(Nova RS)