Feđa Dimović, Beogradski sindikat: Studenti su nas podsetili da vredi ustati za istinu i pravdu – Scena

Novom pesmom „Samo vas gledamo“ Beogradski sindikat najavio je novi album „El Salvador“ koji izlazi na Sretenje.

Upitan šta može da otkrije pre samog izlaska Dimović kaže da album sadrži 10 pesama i sve su angažovane i posvećene trenutnoj društveno-političkoj situaciji.

– Ne bismo više otkrivali, da ostavimo prostora publici, ali i režimu da se ipak malo iznenade – kaže Dimović.

Pesmu „Samo vas gledamo“ nije potrebno analizirati – jasno je da sve opevano živimo; Ali, volela bih da nam iz ugla autora istaknete sentimente iz kojih je pesma proistekla, u kom momentu je nastala i kojim ste emocijama bili vođeni dok ste pisali pesmu?

– Prve pesme sa ovog albuma su snimljene još tokom leta 2024. Između ostalog je pesma „Samo vas gledamo“ bila među prvim snimljenim pesmama. Sve pesme su nastale kao iskreni vapaj protiv masakra koji je režim SNS-a i Aleksandra Vučića izvršio nad našom zemljom i narodom. Imali smo ideju da ceo album objavimo odjednom početkom ove godine, ali nas je tragedija u Novom Sadu naterala da pomenutu pesmu izbacimo pre albuma, kao prvi singl. Posle toga su usledila još tri singla: „Kradi“, „Marš iz moje avlije“ i „Život bez straha“, budući da su tada već ustali studenti, a za njima gotovo cela Srbija, pa smo na taj način želeli da iskažemo svoju podršku.

Iz kojih razloga album, pretpostavljam simbolički, izlazi baš na Sretenje. Koja poruka stoji iza te ideje?

– Simbolika ovog datuma je zaista velika. Na Sretenje 1804. godine počeo je Prvi srpski ustanak, ali je to i dan kada je Presveta Bogorodica posvetila Bogu svog sina Isusa Hrista. Hteli smo da ukažemo na značaj vrlina kao što su hrabrost, požrtvovanost i zajedništvo, koje su oduvek bile sastavni deo našeg identiteta, ali i temelj samog hrišćanstva. Na Sretenje 1835. godine je donet i čuveni Sretenjski ustav, koji je bio jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi. Hteli smo da podsetimo narod da Srbija nije uvek bila država u kojoj ne postoji ustav i gde su sve poluge moći i vlasti skoncentrisane u rukama mafije.

Na šta aludira naziv albuma?

– Mi povlačimo neku vrstu paralele između Vučićevog režima i situacije koja je postojala u El Salvadoru pre nego što je država odlučila da se obračuna sa kriminalnim bandama koje su terorisale građane ove male države Srednje Amerike. Interesantno je da El Salvador i Srbija imaju gotovo isti broj stanovnika. Tamo je problem rešen tako što je uvedeno vanredno stanje i uhapšeno je oko 75.000 kriminalaca, koji su smešteni u strogo čuvane zatvore. Od države koja je nekada imala jednu od najvećih stopa kriminala, El Salvador danas ima stopu kriminala manju i od Kanade. Da bi Srbija postala El Salvador po pitanju kriminala, potrebno je takođe da se i kod nas veliki broj ljudi nađe na dugogodišnjim robijama. Inače, ideju za naziv albuma je dao naš prijatelj – poznati umetnik i profesor Arhitektonskog fakulteta Andrej Josifovski, koga šira javnost i policija znaju po umetničkom imenu „Pijanista“.

Pojavljivanjem na protestu na Slaviji „raščistili“ ste maliciozne komentare na mrežama koji se referišu na to da navodno Beogradski Sindikat godinama sarađuje sa SNS-om. Kako je uopšte došlo do obmanjujućeg narativa povezivanja BS sa SNS?

– Taj narativ je nastao u propagandnoj radionici režima, pa je dalje sistematski širen putem društvenih mreža od strane botova. Klasična gebelsovska propaganda po kojoj 1.000 puta izgovorena laž, na kraju postane istina. Režim je odlučio da je najlakše da nas neutrališe tako što će nas diskreditovati da smo se navodno prodali, iako za to nikad niko nije ponudio ni jedan jedini dokaz. Ovu laž su zdušno dočekali i svi oni koji su progutali manipulaciju da svaki akt patriotizma istovremeno predstavlja svrstavanje na Vučićevu stranu. Na taj način on dobija tapiju na patriotizam i uspešno deli Srbiju na dva nepomirena tabora, što mu olakšava ostanak na vlasti. Ima i onih koji nas pljuju jer nas suštinski ne razumeju i ne poznaju naš angažman koji traje već četvrt veka, ali i onih kojima je to u opisu radnog mesta.

Beogradski sindikat ima jasan stav: „Nećete kopati!“

Kao „soundtrack“ za nedavno održan protest meštana i aktivista iz Bogatića, koji je postao viralan kada je narod pokazao šta misli o istraživanju litijuma u tom kraju (a isti stav, bar iz ugla naroda, verujem gaji čitava Srbija) pala mi je na pamet vaša pesma „Marš iz moje avlije“. Podvucite nam Vaš stav povodom ekoloških tema zagađenja i eksploatacije zemlje, vazduha i vode Srbije, ali i toga kako ste doživeli protest meštana protiv Rio Tinta u Bogatićima?

– Naš stav je jasan: „Nećete kopati!“. Potpuno je nedopustivo da se truje zemlja i da se umesto države koja ima potencijal da bude svetska poljoprivredna sila, pravi pustinja i kanta za đubre gde će svako moći da istrese šta mu padne na pamet. Najviše nas sve iritira kad nam političari kažu da je to ogromna prilika za Srbiju, a zapravo znaju da je to isključivo prilika da se oni nakradu na bolesti naše dece. Imali smo veliku čast da budemo sa narodom u Bogatiću, kada je izvedena pokazna vežba šta će se desiti ako nastave sa agendom kopanja litijuma. Svoje osećanje bih najbolje iskazao parafrazirajući Duška Radovića: „Ko je imao sreće da juče bude u Bogatiću, može se smatrati da je danas dovoljno postigao u životu“.

Vaša „Sistem te laže“, pesma u kojoj ste sve objasnili, objavljena je pre skoro 10 godina, a mi smo u još goroj situaciji. Pretpostavljam da bi barem neke od arhitektonsko-finansijskih malverzacija poput rušenja u Savamali i izgradnje Beograda na vodi, mogle biti sprečene promenom sistema, a da ne govorimo o tragičnom gubitku nevinih života. Kako to da „Svizajedno“ ne ustajemo kada umetnici, muzičari, stručnjaci i ostali učeni ljudi pošalju poruku da treba?

– Narod je ovde dosta izmoren i potrošen u iščekivanju promena koje se nikada nisu dogodile. Posle toliko izneverenih očekivanja, izdaja i oguljenih đonova od protesta, teško je ubediti ljude da je ponovo trenutak da izađu na ulicu. Na kraju su mnogi legli na rudu i prigrlili princip „ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se“. Zato su ovi studentski protesti došli u poslednjem trenutku da nas sve spasu iz živog blata u koje smo propali. LJudi su prepoznali mladost i neukaljanost kao ideal za kojim su krenuli. Studenti i đaci su nas sve podmladili i ulili nam novu nadu u bolje sutra.

Kako generalno gledate na kulturu u Srbiji?

– Kod nas postoji paradoks da i dalje imamo sjajne umetnike u državi kojoj je kultura zadnja rupa na svirali. Kod nas je kultura postala avangarda, imajući u vidu da je državni projekat da se primitivizam i neukus promovišu sa nacionalnih frekvencija kao stil života. Nije ni čudo da su mnogi glumci, muzičari, pisci i razni drugi umetnici podržali studente, jer su se osetili ugroženo od strane konstantne poplave šunda. Samo mali broj dvorskih umetnika je ostao da brani režim iz čisto lukrativnih razloga.

Pro bono odbrana za sve uhapšene studente

S obzirom da ste po vokaciji advokat, kako gledate na štrajk Advokatske komore Srbije i u čemu je značaj pravne podrške studentima?

– Prijatno sam iznenađen nekim beskompromisnim stavovima advokature, koja je takođe godinama devastirana kao i svaka druga institucija u državi. Uništavanje advokature je išlo do te mere da nas je predsednik države na kraju nazvao „ruljom“, iako smo mi ti koji smo se školovali da štitimo Ustav i zakone ove države. Upravo bi advokati mogli mnogo toga da kažu svom „kolegi“ pravniku o vladavini šefa partijske rulje koji vlada van svojih ustavnih ovlašćenja, o potpisivanju neustavnih sporazuma kojima se odrekao državnog suvereniteta na Kosovu i Metohiji itd. Podrška studentima od strane advokata je značajna jer upravo advokati mogu stručno da posvedoče da zahtevi studenata nisu ispunjeni, kao i da naš „kolega“ nije po Ustavu nadležan da vodi bilo kakve pregovore sa studentima. Lično, kao advokat, mogu uvek da pomognem sa pro bono odbranom za sve uhapšene studente, kao što sam to i ranije činio kad je režim nezakonito proganjao političke neistomišljenike.

Zahvaljujući studentima, posle više od decenije, opet se budi realna nada naroda da nešto može na bolje da se promeni. Kako Vi gledate na ovaj, nadamo se istorijski momenat?

– Ovo je definitivno veliki istorijski trenutak kada je srpski narod ponovo pronašao svoju kičmu. Došao je poslednji čas da i mi napravimo neki svoj El Salvador, što na prevodu sa španskog znači „spasilac“. U našem slučaju, studenti su naši spasioci koji su nas podsetili da vredi ustati za istinu i pravdu.

Voleo bih da vrate opljačkano

Ono što se svako malo provlači kao pitanje jeste – šta posle, ako se nešto promeni. Koji biste Vi ishod voleli da vidite, koji bi Srbiji mogao da otvori vrata „boljeg sutra“?

– Za početak bih voleo da vidim pune zatvore i povraćaj opljačkanog novca građanima Srbije. Dalje treba da otvorimo ozbiljnu društvenu debatu o tome kako da sprečimo da se nikada ne ponovi da neko na ovaj način uzurpira vlast i ojadi državu za tolike sume para, kao što je to učinio još uvek aktuelni režim. Ali ta debata neće biti vođena sa onima kojima je mesto u ćeliji. Odavno je prošao voz da se sa njima na taj način razgovara, jer je njima svaka debata samo prilika da udahnu preko potreban vazduh da nas na kraju sve počiste.